08:58 21 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    3324
    Pratite nas

    Srbija ima odličan zdravstveni sistem koji vuče iz stare Jugoslavije, treba nam još nekoliko hiljada zaposlenih, ali i stalno zanavljanje kadra koji bi u narednih nekoliko godina morao da dobija znatno veće plate. Tako bismo koliko-toliko sprečili migracije, smatra predsednik Granskog sindikata zdravstva i socijalne zaštite „Nezavisnost“ Zoran Ilić.

    On za Sputnjik ističe da je Srbija prema evropskim zemljama uvek bila u zaostatku po broju kadrova, u odnosu na broj pacijenata, što je sada pandemija koronavirusa ogolila.

    Korona ubrzala stvari – Srbiji treba još 2000 zdravstvenih radnika

    I pre nego što je 2014. donet Zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru,  bilo je ograničenja u zapošljavanju zbog saniranja javnih finansija. Ta ograničenja praktično traju od 2009. od kada je, do donošenja zakona, svake godine vladinom uredbom bio propisan maksimalan broj zaposlenih u svakoj od javnih institucija.

    „Pre pandemije zabrana zapošljavanja bar što se tiče zdravstva, na neki način je bila pokrivena novim zapošljavanjem po striktnom kadrovskom planu Ministarstva zdravlja, tako da se ta neka brojka uvek obnavljala. Korona je ubrzala stvari i nakon izbijanja pandemije, primljeno je između tri i četiri hiljade radnika u zdravstvu“,  ističe Ilić.

    On napominje da je pogubna bila politika do 2013. godine da se lekarima ne daju specijalizacije, što se sada pokazalo kao jedna od najgorih odluka bivših zdarvstvenih vlasti.

    Zdravstveni radnici u bolnici za infektivne bolesti u Volgogradskoj oblasti Rusije
    © Sputnik / Kirill Braga
    Politika do 2013. godine da se lekarima ne odobravaju specijalizacije je bila pogubna. Zato danas nemamo dovoljno anesteziologa i infektologa.

    „Mi sada nemamo dovoljno anesteziologa, epidemiologa, da bismo mogli da uđemo ravnopravno u koštac sa ovom epidemijom. Od aprila je počelo ubrzano zapošljavanje po naredbi ministra zdravlja, ali ti zdravstveni radnici moraju prvo da prođu obuku. Ako se ovako nastavi, nama bi trebalo još nekoliko hiljada zaposlenih da možemo i kasnije, kada ne bude pandemije, da kvalitetno lečimo građane,“ kaže sagovornik Sputnjika.

    Stalno zanavljati kadrove

    Ilić smatra da se i posle pandemije mora insistirati na zanavljanju kadrova, jer ljudi odlaze u penziju, u inostranstvo. Generalno, kaže on, trebaraditi na očuvanju javnih službi, jer je ovo vreme pokazalo ko jedini može da se odupre pošastima.

    „Sada nam treba još zdravstvenog kadra, ali i nezdravstvenog, bez koga zdravstveni sistem ne može da radi. Ubrzano se primaju ljudi, prema najnovijim informacijama, ovde u Nišu smo primili više od 200 ljudi, 1100 ljudi je primljeno u Klinički centar Srbije i taj kadar ne ide odmah u kovid bolnice gde su iskusniji zdravstveni radnici“,  napominje predsednik Granskog sindikata „Nezavisnost“.
    Po mišljenju Ilića, svi koji su u vreme pandemije dobili posao trebalo bi da budu primljeni u stalni radni odnos:
    „Mi smo nekoliko dana pre izbijanja epidemije, za koju nismo znali, tražili od vlade i ministarstva zdravlja da  podignu plate zdravstvenim radnicima, da prosečna plata sestre bude 800-900 evra, a da plata lekara bude 1700-1800 evra,“ napominje naš sagovornik.

    Većim platama protiv odlazaka

    Evro
    © Flickr / Dennis Skley
    Osim zapošljavanja, lekare i medicinske sestre bi u zemlji moglo da zadrži značajnije povećanje plata.

    On podseća da se Rumunija po ulasku u EU suočila sa velikim problemom odlaska zdravstvenih radnika i da im je i na veće iznose od ovih podigla plate i tako zaustaviola migraciju.
    Po oceni Ilića, međutim, čak ni to nije dovoljna garancija za ostanak u zemlji, jer odlazak u inostranstvo neće biti sasvim zaustavljen. Bitan je, kaže, i socijalni momenat, imaju li stan, u kakvim uslovima žive i zdravstveni i nezdravstveni radnici u zdravstvenom sistemu.
    Ilić pozdravlja povećanje plata koje su od početka pandemije dobili zdravstveni radnici, koje će od 1. januara biti opet uvećane za pet odsto, a posebno najavu vlade da će razmotriti mogućnost da do 2025. budu dostignute zarade od oko 800 evra za medicinske sestre i oko 1800 za lekare.

    Pohvalno je učešće privatnog sektora

    Na pitanje šta srpsko zdravstvo u narednih četiri-pet godina može da dostigne, naš sagovornik kaže da bi realno bilo da još povećamo broj zaposlenih u zdravstvu, ali i dodaje:

    „Najvažnije je da imamo odličan sistem. Bolnice i domovi zdravlja su dobro raspoređeni i to ne treba menjati.  Nismo mi protiv privatnog sektora, ali sada se pokazalo da privatni sektor jednostavno traži profit, a zdravlje ne treba da bude gledano kroz profit“.

    On ističe da je Srbija jedna od zemalja čije zdravstvo ima najmanji procenat privatnog sektora što je, kako kaže, pohvalno i sa takvom tendencijom treba nastaviti.
    U zdravstvu je, kako napominje, bilo 128.000 zaposlenih pre pandemije, a sada je ta brojka povećana. Tu negde oko 135.000 bi bila neka mera da bi optimalno mogli da pokrijemo sve strukture pacijenata. Mada, naravno, uvek treba težiti tome da nam bolnički kreveti budu prazni, zaključuje Ilić za Sputnjik.

    Tagovi:
    migracije, plate, Zapošljavanje, zdravstvo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga