23:16 21 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11302
    Pratite nas

    Četrnaest aviona. Dve milijarde dolara. Prvi kupac ruskih višenamenskih lovaca pete generacije Su-57 / PAK FA biće Alžir. Ili bi mogao da bude.

    Nema zvanične potvrde ovih informacija, ali mediji pišu da je sve već odlučeno. Na primer, ne tako davno francuskom Sputnjiku su potvrdili informacije vojni izvori u samom Alžiru. 

    Iako, generalno, u ovome nema ničeg senzacionalnog. U 2019. godini list „Internešnl interest“ uvrstio je Alžir zajedno sa Mjanmarom, Kinom, Turskom i Indijom na listu potencijalnih kupaca Su-57

    Tokom prošle i ove godine mediji su aktivno pisali o ovom dogovoru, a ni poljski nisu izuzetak.

    Zašto baš Alžir i kakve veze sa tim imaju SAD?

    Rusi i Alžirci — braća zauvek

    U 50-60-im godinama prošlog veka Alžir se borio za nezavisnost od Francuske, a SSSR je u ulozi „starijeg brata“ pružao vojno-tehničku (i ne samo) pomoć. Moskva je prva priznala nezavisnost Alžira. 

    Šezdesetih i sedamdesetih godina započela je njihova saradnja u svim oblastima. Veliki broj alžirskih studenata počeo je da studira na sovjetskim univerzitetima, vojska se obučavala u sovjetskim obrazovnim institucijama. Formirala se čitava generacija specijalista i vojskovođa koji su odrasli na sovjetskoj tehnici. 

    Prve ozbiljne isporuke savremenog naoružanja u to vreme započele su 70-ih godina. To su bili avioni MiG-21 i MiG-25. Tadašnji MiGovi-25 su isporučivani samo najbližim partnerima Sovjetskog Saveza u regionu: Iraku, Libiji, Siriji i Alžiru. Čak ih ni evropske države socijalističkog tabora nisu imale u naoružanju.  

    Štaviše, ovaj model je isporučivan u različitim modifikacijama. Tako je presretač MiG-25PD bio jedan od najnaprednijih aviona treće generacije. A MiG-25 RB je zauzvrat bio gotovo nenadmašiv nadzvučni izviđački i udarni avion koji je mogao da probije skoro svaku PVO. Pored aviona, Alžir je dobijao tenkove, brodove, sisteme PVO i podmornice projekta 633. 

    Osamdesete i devedesete godine se mogu nazvati erom dolaska najsavremenijih i visokotehnoloških vrsta oružja u Alžir. U periodu 1986-1987. godine zemlja je dobila prve dve nenuklearne podmornice projekta 877 „Paltus“, koje su na Zapadu poznate kao KILO i koje se često nazivaju „crnim rupama u okeanu“. Godine 1990. počele su isporuke potpuno savremenog bombardera Su-24M koji je mogao da nanese udar na čitavu odbranu praktično bilo koje države koja je Alžirov sused. Počele su isporuke tenkova T-72 i protivavionskih raketnih sistema S-300. Isporučeni su transportni helikopteri Mi-8 i transportno-napadni Mi-24, stotine borbenih vozila pešadije i više od 800 oklopnih transportera. Oružane snage Alžira su postale jedne od najmoćnijih u Severnoj Africi i stale rame u rame sa Egiptom i Libijom. 

    „Iskanderi“ ne samo za Jermeniju

    U 20. veku vojno-tehnička saradnja je nastavljena na istom visokom nivou kao i pre. Godine 2006. je potpisan ugovor za isporuku najnovijih nenuklearnih podmornica projekta 636M, koji je kasnije dopunjen ugovorom za još dve podmornice projekta 06361. Tako je do 2020. godine alžirska mornarica dobila četiri podmornice koje su sposobne da nose raketni sistem „Kalibar-PL“ sa krstarećim raketama, koje se mogu koristiti i protiv kopnenih ciljeva i protiv brodova. I to protiv brodova bilo koje klase.

    Godine 2013. je potpisan ugovor o isporuci univerzalnog operativno-taktičkog raketnog sistema 9K720 „Iskander-M“. Bliska i saveznička Jermenija i daleki, ali takođe saveznički Alžir su prve države koje su dobile ovaj sistem. Sredinom novembra ove godine, tokom vežbi, alžirska vojska je prvi put pokazala kako se koristi ovaj kompleks. 

     
    Iskanderi“ su uslovni cilj gađali krstarećom raketom 9M728, koja je deo borbenog komplekta kompleksa zajedno sa balističkom raketom 9M723. Ova druga je prava „glavobolja“ za savremene PVO sisteme, pa je jedina uteha potencijalnim neprijateljima Alžira činjenica da ova zemlja ima samo četiri „Iskandera“, a domet delovanja izvoznih verzija raketa u skladu sa međunarodnim ograničenjima iznosi „samo“ 300 km. 

    Što se tiče aviona, Alžir je od 2007. godine od Rusije kupio više od 50 multifunkcionalnih lovaca Su-30MK generacije 4+. To je višenamenski lovac koji može učestvovati i u borbi za prednost u vazduhu i u operacijama uništavanja kopnenih ciljeva. A sada ratno vazduhoplovstvo Alžira u bliskoj budućnosti planira da dobije lovce 5. generacija Su-57 / PAK FA

    Su-57 — još čekamo

    Rad na stvaranju prvog ruskog lovca 5. generacije započet je u Rusiji nakon 2000. godine. I uprkos velikom započetom poslu u toku eksperimentalnih istraživanja 90-ih, radovi nisu bili laki. 

    Prvi primerak Su-57 je poleteo 2010. godine, a istovremeno je najavljeno da će se do 2020. godine voditi serijska proizvodnja novog aviona i da će on biti primljen u službu ruskog ratnog vazduhoplovstva. U isto vreme je bilo planirano stvaranje zajedničkog aviona sa Indijom na osnovu njega. Prošlo je 10 godina, ali zasad lete samo avioni eksperimentalne serije koji se koriste za ispitivanje vazduhoplovnog kompleksa, kao i za vojna ispitivanja, uključujući i ona u Siriji. Očekivana velika proizvodnja do sada je ograničena na dva aviona, od kojih se prvi srušio pre godinu dana samo nekoliko dana pre nego što je predat ruskom vazduhoplovstvu. Na program proizvodnje Su-57 uticali su mnogi faktori, uključujući i međunarodne sankcije. Zajednički razvoj aviona sa Indijom, projekat FGFA zasad je zamrznut.  

    Ipak, Alžir u budućnosti razmatra Su-57 kao deo svog avijacionog parka. Postoje glasine da će avioni „Suhoj“ stići na sever Afrike do 2030. godine. To je nemoguće potvrditi ili demantovati, budući da sami avioni nisu izgrađeni. Ali postoje i konkretnije stvari: krajem oktobra specijalizovani alžirski portali saopštili su da u zemlju stigla prva serija MiG-29M/M2 koja će zameniti MiG-29S. Ovo je naprednija verzija „migova“ sa savremenom opremom i poboljšanim mogućnostima za delovanje na kopnene ciljeve. 

    Sahara ih je razdvojila

    Ovde se ne radi samo o tradicionalnom poverenju u ruski vojno-industrijski kompleks. Odnosi između Alžira i njegovog suseda Maroka su otežani od sredine 1970-ih godina. Sve zbog Saharske Arapske Demokratske Republike koju Maroko smatra delom svoje teritorije, dok je Alžir uložio mnogo napora za međunarodno priznanje ovog entiteta i aktivno pomagao pobunjenicima (Front Polisario) koji su se borili za nezavisnost od Rabata. 

    Višenamenski lovac pete generacije Su-57
    © Sputnik / Aleksandr Vilьf

    List Morocco World News je pisao da Rabatova kupovina F-19 primorava Alžir da naruči ruske vojne avione. 

    Reč je o tome da su u avgustu Sjedinjene Države odobrile prodaju Rabatu 90 aviona F-16 kompanije Lockheed Martin za 62 milijarde dolara. Među zemljama MENA (srednji istok i severna Afrika) Maroko je glavni kupac američkog naoružanja, uglavnom za potrebe vazdušnih snaga. 

    Međutim, čak i uz sva moguća poboljšanja, F-16 je avion koji je otprilike jednak po sposobnostima Su-30 i sveže kupljenim MiG-29M/M2, pa će u njihovom potencijalnom sukobu rezultat zavisiti ne toliko od „punjenja“ koliko od veštine pilota. 

    Ali kada / ako Alžir dobije SU-57 i ako se „suhoj“ bude podudarao sa svojim eksperimentalnim prototipovima i mogućnostima konstrukcije, neće biti pariteta: F-16 može postati relativno lak plen za njega. 

    Rabat to takođe razume, pa po svemu sudeći, ciljaju na F-35. Različiti mediji, uključujući španski El Espanol, pisali su da bi Maroko mogao da dobije ove velike avione pete generacije još ove decenije. 

    Međutim, postoji jedno „ali“: da bi koristili sve prednosti aviona pete generacije, sam avion nije dovoljan. Neophodna je kompletna informativna obuka o naoružanju svih oružanih snaga, jer se upravo u informativnom polju savremene borbene operacije ispoljavaju svi glavni aduti aviona poslednje generacije. 

    U svakom slučaju, zasad nema konkretne informacije u vezi sa isporukom F-35 Maroku, a Su-57 sada „leti“ samo na zgradi Ministarstva odbrane zemlje, na čijoj se fasadi u septembru pojavila slika ruskog aviona pete generacije. 

    ​Ipak, raduje priznanje da ni pometnja sa cenama nafte (a ona zemlji donosi do 60 odsto državnog budžeta), niti promena državnog rukovodstva (Abdelaziz Buteflika, koji je vladao dvadeset godina, podneo je ostavku na mesto predsednika 2019. godine) nisu naštetili rusko-alžirskoj vojnoj saradnji. Do 80 odsto oružja u zemlji koja se nalazi na 13. mestu na rejtingu najjačih svetskih vojski prema verziji Military Watch — proizvedeno je u Rusiji. 

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Su-57, Rusija, Alžir, naoružanje
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga