20:50 18 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2574
    Pratite nas

    Skandalozno odbijanje članova Predsedništva BiH Željka Komšića i Šefika Džaferovića da se sretnu sa Sergejom Lavrovom, ukazuje na ono na šta Republika Srpska godinama upozorava — da je BiH nefunkcionalna i da je sa politikom Sarajeva nemoguće sarađivati. Njihov potez može da se dovede u vezu i sa novim porukama iz Amerike o nameri da se ruši Dejton.

    Prema rečima politikologa iz Banjaluke Vojislava Savića, nije prvi put da se predstavnici Bošnjaka i Hrvata predomisle pred neki događaj ili sastanak. Naš sagovornik podseća da se to događalo i tokom rata i navodi primer kada je Alija Izetbegović odbacio Kutiljerov mirovni plan neposredno pošto je pristao na njega.

    Sarajevo dokazalo da Bosna ne funkcioniše

    „To je, dakle, kontinuitet politike iz Sarajeva, da se stalno izigravaju dogovori, da se prave ovakvi diplomatski skandali. Oni od toga prosto ne prezaju — i Komšić koji je izabran bošnjačkim glasovima zastupa istu politiku kao i Džaferović“, smatra Savić.

    Džaferović i Komšić odbili su da se sretnu sa šefom ruske diplomatije Sergejom Lavrovom uz nediplomatski izgovor da on ne poštuje institucije BiH i umesto da sa njim održe već zakazani sastanak, odlučili su se za konferenciju za medije — u isto vreme dok je Lavrov razgovarao sa trećim članom predsedništva Miloradom Dodikom.

    Moguće je da su predstavnici Bošnjaka i Hrvata u Predsedništvu BiH pogrešno shvatili jedno kratko saopštenje iz tranzicionog kabineta Džozefa Bajdena o tome kako posao u Dejtonu nije završen; moguće je da su se na potez odlučili iz nekog drugog, javnosti nepoznatog razloga, kaže Savić, ali i dodaje da je razlog za ignorisanje ruskog šefa diplomatije besmislen.

    „Republika Srpska je sastavni deo BiH i zajednički organi nisu nadređeni, to su organi u istoj liniji, samo sa različitim nadležnostima. Lavrov, kao iskusan diplomata, nije prekršio nikakav protokol, sve je urađeno onako kako treba, ali je očigledno problem u tome što Sarajevo ne želi dijalog. Umesto da se svi zajedno otvorimo i da oni iskoriste to što Srbi i Rusi imaju istorijsku i sentimentalnu povezanost, za dobrobit svih građana BiH, oni prave skandale i sve nas vuku u beznađe“, ističe naš sagovornik.

    Lakomislena provokacija

    Džaferovićev i Komšićev potez u diplomatiji bi se mogao karakterisati kao diplomatska nespretnost, čak i kao politička provokacija, ističe nekadašnji šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović.

    „Poseta jednog stranog ministra, pogotovo veće i uticajne zemlje, prilika je za svaku državu da pokuša da objasni svoje stavove i da unapredi razumevanje i odnose sa tom zemljom. Ukoliko se odbije takva prilika, to šalje negativnu poruku, ne samo zbog odsustva želje za unapređenjem odnosa i obostrano korisnu saradnju, nego, istovremeno, podstiče sumnju na neke još neizražene namere i ciljeve koje domaćin sa odbijanjem da ugosti i prihvati razgovor sa stranim posetiocem može da ima“, objašnjava on.

    Komšićevo i Džaferovićevo odbijanje da se sretnu sa Lavrovom naš sagovornik karakteriše kao neodgovoran i „prilično lakomislen politički nestašluk, koji ne može da koristi niti onima koji su ga izveli, niti BiH u njenim odnosima sa Rusijom“.

    Rezervni cilj — unitarna Bosna

    Rusija, prema njegovim rečima, nije zaslužila takav odnos — ona je prema BiH uvek imala principijelan stav — kao jedan od garanata Dejtonskog sporazuma uvek se zalagala za njegovo dosledno poštovanje.

    „Ako neko ima rezervni plan i skriveni cilj koji se zove ’funkcionalna Bosna‘, a krije u sebi najneprijatniji oblik centralizma i unitarizma sa nekim ambicijama na širem međunarodnom planu, onda je to nešto što jedna zemlja — garant Dejtonskog sporazuma ne može niti bi smela da podrži. Tako da je, po meni, to jedan nepotreban, pogrešan incident, koji će možda ostaviti neke ožiljke na odnos BiH kao celine sa Rusijom, ali ga treba što pre prevazići i omogućiti da se sa Rusijom obnove normalni i uobičajeni odnosi“, konstatuje Jovanović.

    Džaferovićevu i Komšićevu odluku Jovanović objašnjava frustracijom koju je Dejtonski sporazum doneo, jer njegovim usvajanjem nije bila zadovoljna naročito bošnjačka strana.

    „Oni su oduvek imali jedan cilj — da osiguraju premoć i dominaciju u BiH i da razvlaste konstrukt koji je Dejtonski sporazum napravio, kako bi kroz takozvano bolje funkcionisanje zajedničke države ostvarili svoj početni i krajnji cilj, da steknu premoć nad druga dva naroda i da ostvare centralizovanu, odnosno unitarnu BiH“, ocenjuje Jovanović.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    bojkot, poseta, Sergej Lavrov, BiH
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga