10:24 17 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    93159
    Pratite nas

    Uspešno sletanje kineske svemirske sonde na Mesec, uzimanje uzoraka tla i povratak na Zemlju, prvi put posle četiri decenije, zastrašilo je Zapad koji smatra da je to dokaz jednog od ciljeva Pekinga, da uspostavi globalni poredak u svemiru — pre svega da osujeti Sjedinjene Američke Države u svim domenima, pa i u tom.

    Vrhunac uspešne misije „Čange 5“, ambicioznog svemirskog programa Kine, trebalo bi da bude međunarodna lunarna stanica, a za deceniju ili dve i ljudska kolonija na Mesecu.

    Koliko je realna kineska pretnja u svemiru, da li je opravdan strah da bi zemlja koja uveliko kasni za svemirskim silama, SAD i Rusijom, mogla da i ih sustigne i prestigne?

    Kineska nacionalna zastava snimljena na Mesecu sa letelice Čang'e 5.
    © REUTERS / CNSA
    Kineska nacionalna zastava snimljena na Mesecu sa letelice Čang'e 5.

    „Čange 5“ — veliki korak za Kinu i zebnja za Zapad

    Strah od kineske moći Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku pre svega opravdava činjenicom da su Kinezi svoj svemirski program razvili potpuno samostalno, za razliku od Rusije i Amerike koje, bez obzira na stalnu tenziju na Zemlji, u svemiru sarađuju.

    „Strah na zapadu je opravdan, ovim potezom Kinezi su postali treća kosmička sila. Na razvoju svojih rešenja 20 godina rade sami, ali to je dobrim delom pitanje za razumevanje kineske spoljne politike i njihovog pristupa modernim izazovima. Liči na odluke koje su donete u industriji ili dominaciju u pogledu infrastrukture u nekim delovima sveta, ali pre bih rekao da je ovde reč o opštem kineskom stilu rešavanja velikih izazova i da ta vrsta strpljenja koje Kinezi neguju, ne mora da se shvati zastrašujućom“, kaže ovaj fizičar.

    Cilj misije na Mesecu — opšte znanje civilizacije

    Bubnjević ističe još jednu činjenicu koju Zapad ignoriše, Kinezi su pažljivo birali šta će biti ishodi ovih misija. Pre svega, određene zone Meseca koje će istraživati, iako su tehnologiju razvili sami, ciljevi misija doprinose opštem znanju civilizacije.

    Astronaut Baz Oldrin šeta po površini Meseca tokom misije Apolo 11
    © NASA
    Astronaut Baz Oldrin šeta po površini Meseca tokom misije "Apolo 11"

    „Istražene su zone koje do sada čoveku nisu bile poznate, sleteli su tamo gde nisu sletali ni Rusi, ni Amerikanci, tiho, pomalo i džentlmenski, daju te rezultate u javnost. Ideja Kine je da svoj brod spusti na polove Meseca. Tvrdnja Zapada da je ta zemlja motivisana budućom energetskom eksploatacijom, jeste neka vrsta projekcije geopolitičkog stanja na Zemlji, energenti trenutno nisu ključni motiv, istraživanja su pre svega pokušaj Kine da se dokaže kao zemlja koja ima naučno i tehnološko znanje, da može da se nosi sa drugim velikim silama“, kaže Bubnjević i dodaje da će misije na površini Meseca morati da se snabdevaju energijom, a to neće biti moguće sa Zemlje.

    Veliki uspeh u doba korone

    Milan Mijović, predsednik Kancelarije Srbije za svemirske nauke, organizacije koja u našoj zemlji spaja sve ustanove i pojedince koji imaju veze sa istraživanjima u svemiru, kinesko sletanje i povratak sa Meseca vidi kao ogroman uspeh, čak i luksuz u vreme globalne epidemije korone. Ipak, on smatra da je strah od kineske moći u svemiru neopravdan.

    „Kinezi sve svoje programe najavljuju kao želju za međunarodnom saradnjom. U proteklih nekoliko godina Kina se po tim pitanjima jako otvara ka svim partnerima, i prema Amerikancima i prema Rusima, verujem da će to pratiti i ovu situaciju“, kaže Mijović.

    On dodaje da sva svemirska istraživanja od Hladnog rata, kada su dostigla vrhunac, gura konkurencija, države prate jedna drugu. Veruje da će biti interesantno posmatrati kako će se nova američka administracija postaviti prema ovom uspehu NR Kine.

    „Tramp je uradio puno stvari što se tiče svemirskih istraživanja, od ’Spejs forsa‘, posebnog ogranka američke vojske koji bi ’štitio svemir‘, do novih ulaganja u NASA, njihov glavni proketak ’Artemis‘, naslednik ’Apolo‘ projekta takođe puno obećava, a predsednik Bajden je najavio nastavak ’Artemida‘ programa, tako da verujem da u bliskoj budućnosti možemo svašta interesantno da očekujemo. I finansijski interesantno“, kaže Mijović.

    Raketa „Falkon 9“ sa svemirskom letelicom kompanije „Kru dragon“ na lansirnoj rampi u kompleksu 39A nakon završnih priprema za misiju „Kru 1“, u utorak, 10. novembra 2020, u NASA svemirskom centru Kenedi na Floridi.
    © AP Photo / Joel Kowsky
    Raketa „Falkon 9“ sa svemirskom letelicom kompanije „Kru dragon“ na lansirnoj rampi u kompleksu 39A nakon završnih priprema za misiju „Kru 1“, u utorak, 10. novembra 2020, u NASA svemirskom centru Kenedi na Floridi.
    Izazov pred Bajdenom

    S druge strane, Bubnjević podseća da se tokom Trampove administracije mnogo više govorilo o glavnom američkom cilju, osvajanju Marsa, ali se pred kraj njegovog mandata ispostavilo da obećana sredstva nisu pratila nivo očekivanja Bele kuće, tako da je sada pred Bajdenom veliki izazov.

    „Kada Kina uspe u nečemu ovako, to može, posebno u desničarskim krugovima u Americi, da bude shvaćeno kao vrsta šamara američkoj moći. O ovome se tako i govori u SAD, šta sad Amerika treba da uradi da bi vratila primat na sceni. To svakako može da doprinese povećanju ovih programa“, kaže Bubnjević.

    Geopolitika svemira

    Mijović dodaje da je geopolitička slika u svemiru preslikana sa one na Zemlji i da je veoma važna činjenica da je bez obzira što neće poslati astronaute na put, Srbija na neki način uključena u ove programe.

    Ruski kosmonauti u svemiru
    Ruski kosmonauti u svemiru

    „Srbija je potpisala nekoliko sporazuma o saradnji sa Rusijom, ali i sa Kinom. Dogovorena je razmena kadrova i edukacija. To i je ideja saradnje, a verujem i da će ona pratiti našu odličnu saradnju sa Kinezima na Zemlji, zašto bi situacija u svemiru bila drugačija. To je odlična prilika za naše kadrove i generalno za jačanje pozicije Srbije ne samo na međunarodnoj, već i na svemirskoj sceni“, ističe ovaj doktorand svemirskog prava.

    Solarna centrala do 2025.

    Cilj kineske svemirske sonde, koja je prvi put u istoriji sletela na tamnu stranu Meseca, jeste da ispita da li je površina zemljinog satelita podobna za gajenje biljaka i da tako pomogne u budućoj kolonizaciji.

    Do 2025. Kina planira i da postavi eksperimentalnu, solarnu električnu centralu u stratosferu, a do 2030. godine trebalo bi da bude izgrađena i ogromna orbitalna elektrana, čiji će fotonaponski paneli moći da proizvedu šest puta više energije, nego što je to moguće na Zemlji.

    Tagovi:
    dominacija, strah, Rusija, SAD, istraživanje, let, Mesec, svemir, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga