22:06 17 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    312169
    Pratite nas

    Izbor za mis Francuske pretvorio se u svojevrstan rasistički skandal i sramotu. Ejpril Benajum, koja je izabrana za prvu pratilju, dobila je više od 40 000 rasističkih poruka na društvenim mrežama, što je nagnalo ministra unutrašnjih poslova Žerara Darmanona da pokrene istragu i mobiliše policiju i žandarmeriju.

    Nakon izbora Benajumova, koja je, kako prenose francuski mediji, sa majčine strane srpsko-hrvatskog, a sa očeve izraelsko-italijanskog porekla, preko društvenih mreža dobijala poruke u stilu „Hitler te je zaboravio“ i tako više od 40 000 puta.

    „Duboko sam šokiran poplavom iznenađujuće agresivnih antisemitskih uvreda”, izjavio je ministar Darmanin i najavio ozbiljnu policijsku reakciju.

    Sramota u Francuskoj – užasne rasističke poruke misici

    Slobodan Zečević sa beogradskog Instituta za evropske studije, salvu rasističkih komentara na račun prve pratilje francuske misice objašnjava dubokom podeljenošću francuskog društva po verskoj osnovi. Potomci doseljenika sa severa Afrike pokušavaju da nametnu svoj model društva u Francuskoj.

    „Prema tome, ovo je odraz njihove civilizacije, kulture i njihove netrpeljivosti prema ljudima koji pripadaju hrišćanskoj civilizaciji, a naročito prema onima koji su jevrejskog porekla ili onima koji imaju neke veze sa jevrejskim poreklom“, ocenjuje Zečević.

    Cilj je, prema rečima našeg sagovornika, nametnuti islamsku civilizaciju kao dominantnu u Francuskoj.

    Nasuprot tome, francuske vlasti pokušavaju da održe tradiciju laičke države, objašnjava Zečević, konceptu prema kojem je religija privatna stvar svakoga i da su država i religija odvojene, da se država ne meša u pitanja religije i da se religija ne meša u politiku.

    „Upravo je to suština današnje, savremene islamske politike, da je religija sastavni deo politike. I zbog toga francuska država ulazi u sukob sa islamizmom. To su potpuno dve različite filozofije društva. Francuska je to počela da radi prvo u odnosu na katoličku crkvu, preko jevrejske zajednice, da bi istu takvu strategiju imala i prema islamu. Ali, očigledno, oni tu strategiju ne prihvataju. Za njih su i religija, i politika jedno“, zaključuje Zečević.

    Povodom incidenta koji je u zasenak bacio izbor Amandin Peti za mis Francuske, oglasila su se brojna udruženja. Tako je LIKRA, Međunarodna liga protiv rasizma i antisemitizma objavila da preduzima pravne mere protiv više pojedinaca koji su slali rasističke poruke. Ariel Goldman, predsednik Ujedinjenog jevrejskog socijalnog fonda povezao je epidemiju koronavirusa sa incidentom i izjavio da vakcine protiv antisemitizma još nema ni u naznakama. I francuska ministarka za državljanstvo Marlen Šćiapa osudila je, kako je rekla, „neviđeno celonoćno nasilje“ nad Ejpril Benajun, a novoizabrana mis je poruke svojoj pratilji nazvala razočaravajućim.

    Izbor za mis Francuske, takmičenje koje naredne godine puni sto godina, imalo je rekordnu gledanost u vreme kada se Francuzi nalaze pod strogim merama protiv širenja koronavirusa.

    Francuska – zemlja iz koje se Jevreji iseljavaju

    Talasi izrazitog antisemitizma u Francuskoj eskalirali su nakon propalestinskih demonstracija u leto 2014, kada su se demonstracije pretvorile u nasilje nad Jevrejima. Demonstranti su uzvikivali „smrt Jevrejima“, palili sinagoge i jevrejske radnje, a u nekoliko slučajeva, pokušali su da spale ljude zabarikadirane u sinagogama.

    Francuska se suočava sa rekordnim iseljavanjem Jevreja. Trećina Jevreja koji su se iz Francuske iselili od 1948, učinila je to u poslednjih deset godina. Tako je broj, na primer, 2015. iznosio 8000, što je najveći broj iseljenih Jevreja iz jedne zapadne zemlje u godini dana. Ipak, Francuska i dalje ostaje država sa najbrojnijom jevrejskom populacijom u Evropi i treća zemlja u svetu po broju Jevreja koji u njoj žive, posle Izraela i SAD.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    rasizam, Francuska, izbor za mis
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga