21:53 12 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1474
    Pratite nas

    Rampom na vojni budžet SAD Tramp daje do znanja da je on formiran za nastavak gubitničke politike, neprekidnih ratova koje Amerika vodi angažujući trupe po celom svetu i ratova koje ne može da dobije, što istovremeno slabi mogućnost američke vojske da odgovori na druge izazove, kaže za Sputnjik analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić.

    Predsednik SAD Donald Tramp, kako je i obećao, stavio je veto na vojni budžet koji je ranije odobrio Kongres. On smatra da proračun ne sadrži važne mere koje su potrebne za osiguranje nacionalne bezbednosti i spoljne politike SAD. Vojni budžet od rekordnih 740 milijardi dolara Tramp je nazvao i "poklonom za Rusiju i Kinu".

    Dva razloga Trampovog veta na vojni budžet

    Da li to znači da bi američki predsednik više novca usmerio protiv Rusije i Kine, da li je njegova kritika odluke Kongresa spoljnopolitički ili unutrašnji manevar i koje su šanse da Tramp zaustavi konačno zeleno svetlo za budžet?

    Donald Tramp odaje počast ratnim veteranima na groblju Arlington
    © AP Photo / Patrick Semansky
    Donald Tramp odaje počast ratnim veteranima na groblju Arlington

    Analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić za Sputnjik kaže da su dva glavna razloga što je Tramp stavio veto na vojni proračun, a najvažniji je način na koji je u Kongresu donet, način na koji je vojna komanda učestvovala u tome, a to je nastavak suprotstavljanja Trampovoj volji.

    "Tramp misli da Amerika prvo treba da se bavi svojom sopstvenom bezbednošću, da nema mogućnost da ide kroz ceo svet i nameće takozvanu demokratiju ili bilo koju drugu volju kao svoju. Da mora da štiti svoje interese u skladu sa njegovim pogledom na svet, a on je antiglobalistički, to je pogled koji je naišao na vrlo oštru reakciju političke elite u SAD", podseća Kesić.

    Globalisti iz Kongresa

    On naglašava da u Kongresu sede globalisti, koji pružaju veliki otpor Trampovoj agendi vezanoj za nacionalnu bezbednosti i međunarodne odnose, politike koju je on nazvao "Prvo Amerika".

    Kesić kaže da je drugi razlog Trampovog veta na vojni budžet otpor zbog pokušaja njegovih protivnika da uspore, odnosno spreče povlačenje američkih trupa iz Avganistana, Iraka i Sirije, ali posebno iz Avganistana , zemlje u kojoj američka vojna intervencija traje najduže.

    Američki marinci u polju maka u Avganistanu
    © AP Photo / David Guttenfelder
    Američki marinci u polju maka u Avganistanu

    "Mislim da u velikoj meri Tramp ima podršku javnosti u Americi, reč je o običnim ljudima, glasačima koji se slažu sa njegovim pogledom, posebno na ratove, ali i generalno sa antiglobalističkim pogledom na svet. I Bajden je pre par nedelja najavio da želi da se okonča rat u Avganistanu, ali da misli da to treba da se uradi u skladu sa savetima iz Pentagona i u saradnji sa Kongresom. To govori da u suštini ta politika ima podršku među građanima, ali još na nju nije naišla u političkoj eliti i establišmentu u Vašingtonu", objašnjava Kesić.

    Senat na potezu – igra sa vatrom

    Upitan, kakve su dalje procedure i da li će budžet, uprkos vetu predsednika, ipak biti usvojen, naš sagovornik iz Vašingtona kaže da su velike šanse da se to desi, jer u Senatu sede samo dvojica senatora koji su antiglobalisti, koji se kao takvi jasno deklarišu, a ostali glasaju kroz prizmu Hladnog rata i globalizma.

    "Oni misle da predsednik greši kada želi da povuče trupe iz Avganistana, Sirije i drugih država, a pogotovo kada je u pitanju Nemačka i povlačenje trupa iz te zemlje. U tom kontekstu mislim da imaju dovoljnu podršku da izglasaju budžet i mimo veta. Međutim, to je istovremeno igra s vatrom, pogotovo zato što u javnosti postoji velika podrška i sa levice i sa desnice za generalni stav o povlačenju američkih trupa i završetak ratova koji svi priželjkuju", ocenjuje Kesić.

    On podseća da uskoro slede izbori u Džordžiji koji će odlučiti ko kontroliše Senat. Veruje da ni demokratama, ni republikancima nije svejedno kada se izjašanjavaju o tome da su za produžetak ratova, odnosno da ne dele pogled predsednika Trampa na svet, njegovu politiku da Amerika treba da bude na prvom mestu. Kesić ističe da u tom kontekstu treba posmatrati i izjavu vezanu za poklon Rusiji i Kini.

    Konvoj američkih tenkova pešadijske divizije na vojnim vežbama u Nemačkoj
    © CC BY 2.0 / U.S. Army / Spc. Andrew McNeil
    Konvoj američkih tenkova pešadijske divizije na vojnim vežbama u Nemačkoj

    "Tramp je uveren da pristup koji je dominirao američkom spoljnom i bezbednosnom politikom više od dvadeset godina slabi SAD, da urušava američku vojsku i sposobnost da se zemlja odbrani. Ne samo sebe, već i svoje interese u svetu. I ovim vetom on daje do znanja da je to nastavak, kako je naziva, gubitničke politike, koja je bila status kvo prethodnih administracija. Zato govori da je to poklon Kini i Rusiji, zato što tvrdi da te dve zemlje žele da Amerika non stop vodi ratove koje ne može da dobije, a istovremeno troši novac na način koji odgovara njihovim interesima", kaže Obrad Kesić na kraju razgovora za Sputnjjik.

    Za predloženi budžet je glasalo 300 od 438 kongresmena, što omogućava Predstavničkom domu da bude iznad predsedničkog veta.

    Nacrt budžeta predviđa i proširenje sankcija protiv gasovoda „Severni tok 2“ i „Turski tok“, ali i nastavak isporuka oružja Ukrajini, zabranu saradnje američkih i ruskih vojnika, sankcije protiv Turske zbog nabavke ruskog raketnog sistema S-400 i druge mere koje su usmerene protiv Rusije.

    Tagovi:
    Avganistan, Kina, Rusija, Donald Tramp, vojni budžet, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga