17:39 18 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1650
    Pratite nas

    U eri digitalizacije sve je više slučajeva da se od građana Srbije traže osetljivi lični podaci. Otisak prsta za izradu personalizovane kartice u teretani, JBMG za popust u butiku, video nadzor na radnom mestu, samo su neki od primera, a razmere zloupotrebe ovih podataka mogu imati posledice neslućenih razmera.

    Za mnoge stvari koje ostvarujemo nisu neophodni podaci o ličnosti. Od države moramo očekivati da štiti pojedinca, ali ako nema tog pojedinca koji je uporan da ostvari svoje pravo i na taj način zaštiti prava drugih, onda ćemo uspostaviti kao pravilo da postane uobičajeno da vam svako malo neko traži JMBG, otisak prsta ili sliku lica.

    Na ovo ukazuje Nevena Ružić iz Fondacije za otvoreno društvo, stručnjak za ljudska prava sa decenijskim iskustvom rada pri instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti povodom ankete „Privatnost je srce slobode“ koju je sprovela organizacija „Partneri Srbija“.

    Zloupotreba je uvek moguća

    „Nažalost, zloupotreba je uvek moguća, ali je ona onemogućena ukoliko smo kao pojedinci svesni svojih prava. Zatim, svako ko obrađuje podatke je svestan svoje odgovornosti i obaveze, a postoji kontrolni mehanizam kao što je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, i sudovi“, ukazuje Ružićeva.

    Govoreći o jedinstvenom matičnom broju građana (JMBG), naša sagovornica ističe da je taj broj bitan za mnoge stvari koje radimo u životu, on je ujedno i poreski broj, broj na osnovu koga se utvrđuje gde možemo da ostvarimo pravo glasa i slično. Njegova zloupotreba može biti neslućenih razmera.

    Čuvanje podataka
    © Foto : PIxabay
    Svako ko traži podatke o ličnosti dužan je da objasni razlog traženja podataka i snosi odgovornost da će ti podaci biti iskorišćeni samo u tu svrhu.

    Tražilac podataka mora da objasni svrhu

    „Zato je važna ta odgovornost, jer ko god da obrađuje te podatke mora da ih obrađuje u tačno određenu svrhu. To znači da svaki put kada nas kao pojedince neko pita za neki podatak, što se nama čini možda suvišnim u tom trenutku, taj neko mora da bude u prilici da nam objasni zašto. Zaštita podatka o ličnosti ne znači da niko ne sme da zna ništa o nama. Mi živimo u društvu da od onog momenta kada smo se rodili naša privatnost je izložena, to je ime, prezime, pol, ali ne znači da bilo ko može tim podacima da rukuje i barata kako mu se hoće“, ističe naša sagovornica.

    Upitana kako komentariše to što neke teretane svojim korisnicima traže otisak prsta kako bi mogli da koriste njihove usluge, Ružićeva ukazuje da će mnogi ljudi žrtvovati svoju privatnost zarad nekog komoditeta:

    „To je neka „fenomenalna teretana“, to su neki „fenomenalni popusti“, neka „fenomenalna društvena platforma“ gde ja mogu da radim šta hoću, pa ću da se slikam i da dajem neki svoje biometrijske podatke. Jer, otisak prsta je biometrijski podatak, to je specijalna kategorija podataka što znači da on pripada samo nama, i na osnovu toga je moguće izvršiti jedinstvenu identifikaciju. Ona nije nepogrešiva, ali taj podatak je zaista osetljiv podatak i suštinski nesrazmeran, jer mi ne govorimo o nekom fitnes centru koji je isključivo za, na primer, kontrolore leta ili pripadnike nekih specijalnih jedinica, pa da je neophodan taj nivo autorizacije“.

    Važan uticaj pojedinca i celog društva

    Ružićeva dodaje da je pored akcije pojedinca, važno i delovanje čitavog društva i države kada se utvrdi da su neke pojave masovne i problematične u smislu da mogu da se uspostave kao pravilo.

    Kamere za video-nadzor na mostu u Moskvi
    © Sputnik / Ramilь Sitdikov
    Na situacije za koje saznamo u javnosti treba da se reaguje kao društvo. Teško da će pojedinac sam moći da se bori sa tim, smatra Nevena Ružić.

    „To su neke situacije koje mi kada saznamo u javnosti, to je nešto na šta treba da se reaguje. Kao na primer kamere u glavnom gradu kad su se postavile. To su kamere koje imaju potencijalno taj pametan video nadzor, a to znači mogućnost jedinstvene identifikacije svakog lica koje se nalazi u tom javnom prostoru. To je nešto o čemu moramo da pričamo, i teško da pojedinac može da se sam bori sa tim. Ali, ako ne postoji potreba za zaštitom prava, mi onda šaljemo poruku da se mi zapravo tog prava odričemo“, smatra Ružićeva.

    Zamenik Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović, kaže za Sputnjik da se građani često obraćaju službi kada im neko traži podatke o ličnosti. Na osnovu njihovih pritužbi utvrđuje da li takozvani rukovaoc podataka ima pravni osnov da traži te podatke ili ne, pa ukoliko nema, pokreću se odgovarajući postupci.

    Sankcije u Srbiji nedovoljne

    „U situaciji kada neko bespravno traži neke podatke, mi ulazimo u prikupljanje informacija, eventualno pokrećemo postupak nadzora i izričemo korektivne mere u skladu sa Zakonom, i eventualno iniciramo pokretanje prekršajnog postupka ili čak podnosimo i krivične prijave u situacijama kada neko službeno lice zloupotrebljava podatke o ličnosti građana. U takvoj situaciji Poverenik podnosi krivičnu prijavu nadležnom Javnom tužilaštvu“, kaže Petrović.

    On, ipak, tvrdi da su sankcije za kompromitaciju podataka o ličnosti u Srbiji nedovoljne zbog toga što se što se zbog povrede zakona inicira prekršajni postupak, a veliki broj postupaka je bio zastareo ili je okončavan minimalnim kaznama ili opomenama, što samo po sebi nije delotvorno i nema preventivnu ulogu da drugi ne bi zloupotrebljavali podatke o ličnosti građana.

    „To je velika tema koja je posebno zbog nove evropske regulative veoma bitna, i mi smo prihvatili međunarodnu obavezu da uskladimo svoj Zakon o zaštiti podataka i našim građanima obezbedimo istu zaštitu podataka kakva postoji u Evropskoj uniji“, zaključuje Petrović.

    Tagovi:
    Srbija, poverenik, otisak prsta, JMBG, lični podaci
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga