09:58 12 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 406
    Pratite nas

    Sa potpisivanjem sporazuma između Velike Britanije i EU možda je stavljena tačka na Bregzit. Međutim, ovaj sporazum je po ko zna koji put aktuelizovao temu nezavisnosti Škotske, za koju sada ima više izgleda nego ranije.

    Dobijanje određenih nadležnosti 1997, takozvana devolucija, vodila je Škotsku ka, doduše neuspelom, referendumu o nezavisnosti iz 2014, ali i usponu Škotske nacionalne partije (SNP). Bregzit je iznova pokrenuo škotsko nacionalno pitanje, a nedavno zaključenje trgovinskog sporazuma između Velike Britanije i EU ponukalo je škotsku premijerku Nikolu Stardžen da izjavi kako je vreme da Škoti zacrtaju svoju budućnost kao nezavisna evropska nacija.

    Otkako se većina Britanaca odlučila da napusti EU, Stardženova naročito naglašava poseban stav većine Škota po ovom pitanju (62 odsto građana Škotske izjasnilo se za ostanak u Uniji) i zahteva nezavisnost za ovaj deo Ujedinjenog Kraljevstva, što, prema njenim rečima, sada zahteva i 58 odsto građana Škotske.

    Škotska nezavisnost — nikad bliže, ali daleko

    Izgledi za škotsku nezavisnost su danas veći nego ikada, naglašava istoričar Čedomir Antić. Sada će se škotski separatisti truditi da, osim zadobijanja što šire podrške u zemlji, dobiju što širu podršku u inostranstvu za svoju ideju.

    U vreme referenduma o nezavisnosti 2014, činilo se da je Velika Britanija jedan od stubova EU, a iz Brisela su dolazile pretnje da nezavisna Škotska ne može da bude deo Unije, objašnjava Antić.

    © AFP 2021 / ANDY BUCHANAN
    Premijerka Škotske Nikola Stardžon
    „Međutim, sada su karte drugačije promešane, odnosi su se promenili i sada bi Škotska mogla da postane zemlja koju oni odmah primaju u Uniju. To bi bila poruka, kao što je mogućnost ulaska Islanda u EU bila poruka — ne propadamo, nemamo krizu“, naglašava on.

    Poruka koja bi bila poslata iz Brisela, jeste da svaka perspektivna zemlja sa razvijenom privredom može da postane njena članica. Pre šest godina, kada je referendum održan, poruka je bila drugačija — nema prijema u Uniju.

    Sa druge strane, u Škotskoj se razvija nacionalna svest, razvija se poimanje nacije u evropskom smislu, jer, kada dobijete određena prava, kao što ih je Škotska dobila devolucijom iz 1997, elita se teško toga odriče, ističe naš sagovornik.

    „Ono što je suština, jeste da su odnosi sada promenjeni i da će Britanija morati mnogo da se potrudi da izbegne ishod podele. U krajnjoj liniji, kada je prihvaćen model uspostavljen Badinterovom komisijom početkom devedesetih, svi su prihvatili mogućnost da im se zemlje raspadnu. I svi znaju da samo vojnom silom, saveznicima i ekonomijom drže zajedno te zemlje. Međunarodnim pravom ne drže“, zaključuje Antić.

    Očekivanja škotskih separatista nisu realna

    U korenu najnovijih najava škotske nezavisnosti, prema mišljenju Siniše Ljepojevića, dugogodišnjeg dopisnika srpskih medija iz Velike Britanije, leži nezadovoljstvo Stardženove postignutim kompromisom o ribarenju, što ona koristi kao priliku da ostvari ambiciju o nezavisnosti.

    „Velika Britanija je tražila da dosadašnja ribarska prava ribara iz EU u britanskim vodama važe još samo godinu dana, a EU je tražila da ostanu četrnaest godina. Na kraju je postignut kompromis koji je bio ključan za potpisivanje ugovora, da ta prava ostanu na snazi još šest godina; u međuvremenu, kvote britanskih ribara će se povećavati, a onih iz EU će se smanjivati. Prema tome, to i nije loš kompromis“, smatra Ljepojević.
    © AFP 2021 / ANDY BUCHANAN
    Radnik u fabrici za preradu ribe i morskih proizvoda drži korpu sa rakovima, pripremljenu za preradu. Ribolovostvo i industrija prerade proizvoda iz mora čine dobar deo škotske privrede.

    Ribarska industrija čini dobar deo škotske privrede — iako u ukupnom broju stanovništva Velike Britanije učestvuje sa svega 8,4 odsto, u škotskim lukama iskrcava se oko 60 odsto ukupnog ulova ribe u Velikoj Britaniji. Mnogi gradovi, poput Aberdina, Lervika ili Kinlohbervija, žive od ribolovstva i prerade ribe, podseća Ljepojević.

    „Nikola Stardžen sada smatra da to nije dobar dogovor, a pre toga je bila protiv bilo kakvog dogovora. To je jedan politički manevar koji je ranije već viđen i u osnovi neće moći da ima nikakvog efekta, pošto Škotska, prema zakonu, ima lokalnu samoupravu, ali nema pravo da utiče na međunarodne ugovore, kao što je sporazum sa EU“, ističe naš sagovornik.

    O eventualnoj škotskoj nezavisnosti će, smatra naš sagovornik, odlučivati nijanse, a tu su i drugi problemi — ona je više od tri stotine godina bila deo jedne države i morala bi da raščisti odnose sa ostatkom Britanije, što bi, naglašava Ljepojević, bio dugotrajan proces.

    „Formalno, Škotska ima pravo da se odvoji, pošto je u uniju sa Engleskom ušla prema ugovoru koji je još na snazi, ali to bi otvorilo pitanje drugih separatističkih pokreta u Evropi, Katalonije ili Bavarske na primer. U to niko ne sme da dirne, pogotovo u današnje vreme kada je EU praktično u haosu i kada je teško reći šta ona u stvari želi“, smatra Ljepojević.

    Zbog svega toga, nisu realna očekivanja škotskih separatista da će Škotska ostati deo EU ukoliko se otcepi od Britanije, dodaje on.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    otcepljenje, Škotska nacionalna partija, Škotska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga