14:38 17 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    5694
    Pratite nas

    Zemljotresi koji ovih dana pogađaju Hrvatsku najavljuju da će se narednih godina snažni potresi pojavljivati širom Balkana. Gde i kada tačno, sada je teško reći, što znači da bi na meti zemljotresa mogla da se nađe i Srbija. Jedino što je skoro sasvim izvesno je da u narednih mesec dana većih potresa u regionu – neće biti.

    Hrvatsku od ponedeljka pogađaju zemljotresi. Najsnažniji, jačine 6,3 stepeni po Rihterovoj skali, desio se u utorak, sa epicentrom u Petrinji. Tom prilikom život je izgubilo sedam osoba, među kojima i 12-godišnja devojčica.

    Potresi se tu nisu zaustavili. Jutros u 6.16 sati novi zemljotres snage 4,9 stepeni Rihterove skale pogodio je Hrvatsku, 18 kilometara zapadno od Siska. To je bio 38. potres u toj zemlji u periodu od 49 sati.

    Zemljotres u Hrvatskoj
    © AP Photo
    Zemljotres u Petrinji odneo je sedam života

    Srbija na meti zemljotresa

    Seizmolog Slavica Radovanović za Sputnjik kaže da ovi jaki zemljotresi ukazuju na to da je na tom prostoru akumulirana velika seizmička energija i da je ravnoteža krhka, što znači da jedan potres odmah isprovocira drugi.

    Međutim, to nije neobično, ističe ona, jer su se snažni zemljotresi i ranije događali na tom seizmičkom prostoru. Kao primer, ona navodi potres magnitude 5,7 stepeni rihterove skale, koji se dogodio tridesetih godina u Republici Srpskoj, a kojem su takođe prethodili slabiji potresi.

    „Italija se rotira ka Balkanskom poluostrvu i vrši pritisak na Jadransku obalu, gde su na Balkanu najjači zemljotresi. Oni se dešavaju u Hrvatskoj, Crnoj Gori, Albaniji, ali imaju uticaj i na nas. To je prvi front. Taj pritisak se kroz Dinaride prenosi ka unutrašnjosti, sve do naših prostora, do centralne Srbije“, napominje Slavica Radovanović i dodaje da se najjači potresi događaju u priobalnom delu.

    Ovog puta, Hrvatska je bila prva na udaru tog pritiska. Ipak, potresi u Petrinji, predočava naša sagovornica, smanjuju verovatnoću da će se na tom području ponovo dogoditi neki jači zemljotres, ali je, nažalost, ne eliminišu u potpunosti.

    Zemljotres u Hrvatskoj
    © AP Photo
    Hrvatska bila prva na udaru seizmološkog pritiska iz Italije

    Ugrožen čitav Balkan

    Slavica Radovanović tvrdi da će Hrvatska u narednom periodu biti pogođena serijom slabijih zemljotresa, ali i naglašava da će oči seizmologa sada biti uprte u susedne zone, koje u poslednjih 50 do 100 godina nisu imale jake zemljotrese, poput Slovenije. U narednih nekoliko godina, sigurna je ona, na Balkanskom poluostrvu će biti još jakih zemljotresa.

    „Kad se desi ovako jak zemljtores, onda mesec dana niko neće biti u pretnji. Narednih godina će se videti u kom pravcu će da krene taj proces. Da li će da prema Alpima ili će otići u centralnu BiH ili paralelno i prema Srbiji i prema Dalmaciji? To sada ne znamo. On je multi fraktalni, ima mnogo grana kojima može da krene, a da li će tamo ili ovamo, to je u velikoj meri slučajnost. Svuda će stići, ali gde će trenutno krenuti, to je jako teško reći“, predočava Slavica Radovanović.

    Početkom decembra, blaži potresi od onog u Petrinji su se dogodili i u Makedoniji i Albaniji, a podrhtavala je i Crna Gora.

    „Sad se desila Petrinja. To je vrlo verovatno bilo pražnjenje čitavog tog prostora. Onaj zagrebački, koliko god bio neprijatan s magnitudom 5,3 stepena Rihterove skale, nije najjači. Naše Kraljevo, koliko god nas bolelo, koliko god nam bilo teško, ljudi su poginuli, nije naš najveći zemljotres. U prošlosti smo imali jačih zemljotresa od tih. Sve to kad se pogleda, u dužem vremenskom periodu, može da izgleda kao uvod u jake zemljotrese, koji su očigledno počeli“, prognozira Slavica Radovanović.

    Naša sagovornica na kraju napominje da suština svega leži u pitanju – da li smo, prema seizmološkim kartama, sagradili ili nadogradili objekte tako da mogu da izdrže zemljotrese?

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Balkan, Srbija, Hrvatska, zemljotresi, zemljotres
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga