12:29 14 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21209
    Pratite nas

    Kralj Nikola Petrović možda je najčešća žrtva pokušaja reinterpretacije istorije na Balkanu poslednjih decenija. U nedavno objavljenoj biografiji kralja Nikole pod naslovom „Kralj Nikola – car junaka“, autor Dušan Babac dao je pregled života crnogorskog kralja, kao i ono što su o njemu rekli savremenici.

    Oko naslova knjige, koja je izdata pod naslovom „Kralj Nikola – car junaka“, bilo je, kaže Babac, dosta unutrašnje borbe.

    „Prvobitni naslov je bio malo drugačiji i knjiga je trebalo da se zove „Nikola I – srpski kralj Crne Gore“, što je, po meni, u jednoj haiku rečenici vrlo precizan opis njegove ličnosti. Međutim, smatrao sam da je to isuviše provokativno, uzimajući u obzir da je cela situacija u Crnoj Gori još rovita. Razmišljao sam koje bi drugo objašnjenje ko je on bilo najpreciznije i uzeo sam taj termin „car junaka“, jer su ga tako nazivali za života. On je tako bio percipiran od njegovog naroda“, objašnjava naš sagovornik.

    Sukobi sa Obrenovićima i Karađorđevićima – ko je veći Srbin

    Nakon nekoliko godina proučavanja života kralja Nikole, Babčev zaključak je, kako kaže, da su sukobi sa kraljevskim kućama iz Srbije vođeni ne oko toga ko je Srbin, a ko ne, već ko je veći Srbin i koja će država, Srbija ili Crna Gora, biti Pijemont srpstva.

    „S druge strane, rekao bih da je Nikola imao kompleks više vrednosti u odnosu na obe novovekovne dinastije u Srbiji zato što je smatrao da su i oni skorojevići, da su do juče bili svinjarski trgovci koje su odjednom postale narodne dinastije. On je sebe upoređivao sa svetorodnom dinastijom Nemanjića jer su i Petrovići u svom nizu imali jednog sveca – svetog Petra Cetinjskog“, navodi Babac.

    Petrovići su imali dužu vladarsku tradiciju od Obrenovića i Karađorđevića, uz to imali su sveca u porodici i te argumente koristio je Nikola kako bi naglasio svoje prvenstvo kao pretendenta na ujediniteljsku ulogu u srpstvu.

    Međutim, mala teritorija, malobrojno stanovništvo, nepovoljan geografski položaj i ekonomska nerazvijenost, nisu Nikoli išli u prilog.

    Rusija je bila država koja je ekonomski izdržavala Crnu Goru pomažući joj sa 850 000 rubalja godišnje – 500 000 rubalja uplaćivano je u budžet Crne gore, a ostatak je išao na izdržavanje stajaće vojske. Uz to treba dodati pomoć u hrani i isporuke naoružanja – ti podaci, prema Babčevim rečima, pokazuju da je Crna Gora bila ekonomski neodrživa.

    Kralj Nikola – ikona postmodernog crnogorskog separatizma

    Nikola Petrović postao je poslednjih decenija ikona crnogorskog separatizma, separatizma koji stoji nasuprot srpstvu, što Babac objašnjava postmodernim vremenom u kome činjenice više nisu relevantne, dok se naša gledanja na svet, bez obzira da li je u pitanju prošlost, sadašnjost ili budućnost baziraju na rastegljivim i relativnim percepcijama.

    „Upravo zbog toga nisam želeo da dajem svoja tumačenja, nego sam citirao. Citirao sam njegove proglase iz Aneksione krize, proglase iz 1912. i 1914, imate govore predsednika Skupštine i vlade… Tu je srpstvo svaka druga reč, tako da nema potrebe za interpretacijom, dovoljno je samo da citirate postojeće izvore. U knjizi ima  mnogo citata iz kojih se vidi veličina i obim falsifikata pravljenja od Nikole nekakve separatističke ikone“, smatra Babac.

    Kakav deda, takav unuk

    Počevši od Nikolinog književnog rada, od „srpske Marseljeze“, pesme „Onam', onamo“, srpstvo je bilo centralno mesto Nikolinog dela, dodaje naš sagovornik.

    Poeta, vojnik, političar… Kralj Nikola je po osobinama nalikovao renesansnom vladaru, kaže Babac. O njegovom karakteru savremenici su se izjašnjavali i afirmativno i negativno.

    „Najčešće su ga karakterno portretisali kao neuhvatljivu osobu. I on zaista i jeste bio takav. Recimo, kada kralj Petar govori o svojim sinovima, kaže Đorđe je moj, on ima karađorđevićevsku krv, a Aleksandar je pravi Petrović. On je neuhvatljiv, ne zna se šta misli – tačno ga je portretisao kao pravog naslednika svoga dede Nikole“, objašnjava Babac.

    Neuhvatljivost misli i karaktera bila je glavna osobina kralja Nikole. U svojim diplomatskim i političkim manevrima, Nikola se prevashodno vodio brigom za svoju dinastiju, kojoj je želeo da obezbedi sigurnost. U tome leži i njegova tragedija, jer ga je to i odvelo u propast.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Crna Gora, knjiga, kralj Nikola
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga