04:50 19 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2485
    Pratite nas

    Srbija je u 2020. bila evropska zemalja sa najmanjim privrednim padom, ali i njen „zlatni ćup“ ima dno. Ako se situacija sa povampirenom pandemijom oduži, a široke vakcinacije ne bude pre leta, ući ćemo u neizvesan period u kome će svaki dinar biti važan, smatra profesor Ekonomskog fakulteta, Ljubodrag Savić.

    Po oceni naših zvaničnika, ali i međunarodnih finansijskih institucija, Srbija će imati najmanji pad privredne aktivnosti u 2020, ne samo u regionu, nego i u Evropi, tek nešto iznad jedan odsto. Otuda i ocena da će srpska privreda imati mnogo bolju startnu poziciju za oporavak u 2021. godini. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić očekuje da 2021. godinu, završimo sa stopom rasta od 6,0 odsto, a da u isto vreme nivo javnog duga održimo na 60 odsto.

    Predsednik Privredne komore Srbije (PKS) Marko Čadež ukazao je da je toliki rast privrede moguć uz nekoliko uslova.

    Srbija u bici sa virusom – ekonomija još odoleva

    „Da bi se te procene i ostvarile, važno je da se virus stavi pod kontrolu, da se kriza ne produži za nekoliko meseci, da evrozona zabeleži što bolji rezultat u prvom kvartalu, da krene oporavak ekonomija EU, posebno Nemačke. Na domaćem terenu bitno je da dalje podržavamo i relaksiramo privredu, pre svega, najugroženije i da boreći se sa virusom, za živote i zdravlje, ne sputamo privredu da radi”, rekao je Čadež u intervjuu za frankfurtske „Vesti“.

    Pandemija, kriza
    © CC0
    Da bi se te procene visokog privrednog rasta u Srbiji i ostvarile važno je, pre svega, da se virus stavi pod kontrolu.

    Direktor Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u PKS, Mihailo Vesović uz to napominje da nisu postojale naznake ovakve jačine drugog i trećeg talasa virusa. Zato ćemo, kaže on, neminovno imati određeni ekonomski problem sa likvidnošću, kao i sa zaposlenošću na početku 2021. godine, kada se odmrznu rate za kredite i pristignu druge obaveze. Veruje, međutim, da će nam druga polovina godine doneti snažan rast privrede i da ćemo uspeti da nadoknadimo pad ako pitanje vakcine bude rešeno do maja, kao što je projektovano.

    Oprez je nužan

    Zbog svega toga Savić je oprezan sa prognozama o visokom rastu privrede na kraju 2021. godine, pogotovo što smo, smatra on, na izmaku sa resursima.

    „Srbija je za kratko vreme povećala fiskalni deficit. On je visok, čak viši nego što je bio 2014. godine kada smo ušli u probleme sa javnim finansijama. Svi oni koji govore da to nije veliki problem za Srbiju nisu računali da će kriza trajati ovako dugo. To su temeljili na tome da će se kriza završiti 2020. godine, da će u 2021. trajati još malo i da će se zemlja izvući u prvoj polovini sledeće godine i posle će krenuti onako kako treba“, kaže profesor Ekonomskog fakulteta.

    Takva računica, po njegovoj oceni, ipak nije realna.

    Ekonomska kriza
    © CC0 / piksabej
    Zbog neočekivane jačine drugog i trećeg talasa virusa, na početku 2021. ćemo imati ekonomski problem sa likvidnošću, kao i sa zaposlenošću, kada se odmrznu rate za kredite i pristignu druge obaveze.

    Situaciju sa pandemijom je kratko i jasno oslikao direktor nemačkog Instituta za ekonomsko istraživanje Marsel Fracčer.

    „Ako ne uspemo značajno da smanjimo broj zaraženih do marta 2021. godine, biće to katastrofa“, izjavio je on, ocenivši da bi, čim nestane državne potpore, Nemačku mogao da pogodi stečajni cunami.

    Nemamo zlatni ćup, budimo realni

    Savić kaže da su naše rezerve već iscrpljene i da se zadužujemo za neko buduće vreme i ako ovakva situacija sa pandemijom potraje, nama ne stoje na raspolaganju mehanizmi kakve imaju bogate zemlje sa jakom privredom.

    On podseća da su mnogi najavili podizanje cena i da ulazimo u period kada će svaki dinar biti važan. Ne bi ga, kaže, iznenadilo da ako ovo potraje, država pribegne najjednostavnijem mehanizmu kakvo je povećanje  PDV-a ili nekih drugih poreza, da bi mogla da finasnira sve potrebe društva.

    Da ne bismo došli u situaciju da primenjujemo radikalne mere, on smatra da bi trebalo povući kočnicu kada je u pitanju pomoć države koja, kako kaže, nema zlatni ćup.

    Ni Nemačka ne može u nedogled da pomaže

    Ni moćna Nemačka nije u situaciji da beskonačno pomaže svoju privredu kaže Savić, podsećajući na izjavu Angele Merkel da se ne može u nedogled održati dosadašnji nivo podrške, da od 2023. godine treba početi vraćanje vanrednog duga i da već vidi ogromne budžetske deficite za godine koje dolaze.

    Novčanice evra
    © CC0
    Ni moćna Nemačka nije u situaciji da beskonačno pomaže svoju privredu. U tržišnoj privredi kada nekome ne ide posao on gasi tu delatnost i traži drugu.

    Profesor Ekonomskog fakulteta zato smatra da ni od srpske države ne treba očekivati nemoguće.

    „U tržišnoj privredi kada nekom nešto ne ide on gasi tu delatnost i traži neku drugu. Koliko ljudi je propalo i bez korone. Ko je njima pomagao. Koliko siromašnih ljudi ima kojima niko ništa nije pomogao. Koliko je ljudi koji danas imaju posao, a sutra ne i koji žive od prvog do prvog u mesecu praktično od volje poslodavca“, nedvosmilen je Savić.

    On podseća da je naša privreda u najvećoj meri oslonjena na onu u EU, kojoj prema najnovijim izveštajima ne cvetaju ruže. EU je, kako kaže i naš problem i rešenje. Ako se ona bude oporavljala brže i mi ćemo, ali je suština da će svako gledati pre svega da rešava stvari u svom dvorištu i da tu na neku solidarnost nećemo moći da računamo.

    Savić napominje da je sreća što strane kompanije u Srbiji za sada solidno rade.

    Moramo biti socijalno osetljivi, ali i razumni ljudi, da očekujemo ono što je moguće, zaključio je sagovornik Sputnjika.

    Tagovi:
    pomoć, pandemija, Srbija, privreda
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga