01:17 13 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11069
    Pratite nas

    Kada se pogledaju najnovije vesti sa Bliskog istoka, čovek ne može da se ne zapita hoće li nova godina doneti i novi rat u tom regionu, jer zveckanje oružjem u Persijskom zalivu postaje sve glasnije.

    Dok Pentagon premešta teške bombardere B52 u region Zaliva i odbija da vrati kući nosač aviona „Nimic“, Iran u novu godinu ulazi sa odlukom o početku obogaćivanja uranijuma daleko iznad granica predviđenih nuklearnim sporazumom iz 2015, uz nagoveštaj da će promeniti politiku ukoliko Bajden ukine sankcije koje je Teheranu nametnuo Donald Tramp.

    Trampovo nasleđe za Bajdena — „spržena zemlja“ širom sveta

    Godišnjica ubistva generala Kasema Sulejmanija doba je kada Vašington treba naročito da bude na oprezu, navodi dobar poznavalac bliskoistočnih prilika Borislav Korkodelović. Na osvetu zbog ubistva poznatog vojskovođe, komandanta odreda „Kuds“ iranske Republikanske garde, nedavno je ponovo pozvao i iranski verski vođa ajatolah Ali Hamnei, a i pripadnici „Kudsa“ žele da se na neki način osvete. Sulejmani je ubijen 3. januara prošle godine napadom drona.

    Sa druge strane, tranzicija vlasti u Vašingtonu mogla bi da dovede do slabe koordinacije u okviru američkog bezbednosnog sistema, navodi naš sagovornik.

    „Sve su to osetljivi trenuci zbog kojih Amerikanci ne samo da su podigli teške bombardere iz baza, nego su nedavno uputili i jednu podmornicu, koja je opremljena sa preko 150 ’Tomahavk‘ raketa u zonu Zaliva“, kaže Korkodelović.

    Takođe je i jedna izraelska podmornica otišla ka regionu preko Crvenog mora.

    „Situacija jeste veoma zapaljiva, ali još uvek mislim da je sve to zbog mera predostrožnosti, koje Amerikanci preduzimaju za svaki slučaj. Dugoročnije gledano, može da se spekuliše da oni održavaju taj pritisak i dalje narušavaju odnose sa Teheranom kako bi sproveli ono što mnogi zapadni analitičari smatraju Trampovim pokušajem da Bajdenu ostavi ’sprženu zemlju‘ na mnogim područjima, ne samo u odnosima sa Iranom“, smatra Korkodelović.

    Džo Bajden i „nuklearni program plus“

    Naš sagovornik se nada da će period do 20. januara, kada se održava inauguracija novog američkog predsednika, proći bez otvorene oružane konfrontacije u regionu Zaliva.

    „Iranci insistiraju na tome da oni ne žele rat, da ne preduzimaju nikakve mere vojne prirode; Amerikanci, opet, kažu da ni oni ne žele rat. Iranski ambasador u Iraku je ovih dana kazao da što se tiče osvete za ubistvo generala Sulejmanija, to ne mora nužno da bude oružani sukob — Iran bi smatrao osvetom i to ukoliko bi SAD konačno morale da napuste Irak“, objašnjava Korkodelović.

    Situacija na Bliskom istoku i pod novom američkom administracijom ostaće i dalje veoma komplikovana, s time što će Bajden tražiti „nuklearni program plus“, umesto sadašnjeg nuklearnog ugovora iz koga je Tramp izašao. „Nuklearni program plus“ podrazumevao bi, prema Korkodelovićevim rečima, obavezu Irana da produži period zamrzavanja rada na nuklearnom programu.

    „Zatim, Zapad sve više traži, a Iran to odlučno odbija, da u program budu uključene odredbe o iranskom raketnom programu, koji sada ima domet od oko 2.000 kilometara i može da dopre do ivica Evrope i treće, da Teheran obustavi podršku Asadovom režimu u Siriji, Hutima u Jemenu, Hezbolahu u Libanu“, kaže Korkodelović.

    Sve te teme imaće prioritet u budućim odnosima između Vašingtona i Teherana, zaključuje on.

    Iako se Donald Tramp tokom kampanje hvalio da u svom mandatu nije započeo nijedan rat, istupio je iz teškom mukom sklopljenog nuklearnog sporazuma 2018; štaviše, odnose sa Islamskom republikom dodatno je zaoštrio prošle godine nametanjem strogih sankcija.

    Jedna od poslednjih u nizu odluka Pentagona u 2020. bilo je treće premeštanje teških bombardera na Bliski istok u poslednjih 45 dana, dok ostanak „Nimica“ u vodama Persijskog zaliva vršilac dužnosti šefa Pentagona Kristofer Miler pravda iranskim pretnjama američkim zvaničnicima, uključujući i Trampa.

    Tagovi:
    SAD, rat, Persijski zaliv, Iran
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga