00:10 28 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    18131
    Pratite nas

    Predlog estonske opozicije o raspisivanju referenduma o ulasku te zemlje u sastav Rusije treba posmatrati kao deo unutrašnje političke igre. Ruski analitičari smatraju da Moskva ne treba da naseda i reaguje na tu farsu, jer bi to moglo da joj našteti.

    Kako objašnjavaju, ako Rusija to podrži — optužiće je da želi da okupira tu zemlju, a ako se na to nasmeje — drugi će reći da ne podržava „svoje“ na postsovjetskom prostoru.

    Čitava ujdurma je nastala nakon što su poslanici opozicione Estonske reformske partije predložili da se održi referendum o pristupanju Estonije Rusiji . Na ovaj način su oni zapravo pokušali da spreče održavanje referenduma koji bi mogao da dovede do uključivanja nove odredbe u Ustav zemlje, koja zabranjuje istopolne brakove i ograničava prava LGBT populacije. Jedan od pokretača inicijative, poslanik Urmas Kruze kasnije je objavio da povlači tu inicijativu i objasnio da je ovaj predlog dao samo kako bi skrenuo pažnju na apsurdnost referenduma o braku. Estonske vlasti su kritikovale opoziciju zbog takvog predloga, a čak su diskusije o prisajedinjenju te zemlje Rusiji nazvali „državnom izdajom“.

    U decembru je estonski parlament u prvom čitanju usvojio nacrt zakona o održavanju referenduma, u kojem će građani te zemlje morati da odgovore na pitanje da li je brak isključivo savez muškarca i žene. Članovi vladajuće koalicije smatraju da je to neophodno radi zaštite tradicionalnih vrednosti.

    Da bi sprečili usvajanje nacrta zakona o braku u drugom čitanju, planiranom za 13. januar, opozicionari su predložili oko 9.400 amandmana, od kojih značajan deo nije povezan sa temom referenduma. Na taj način predstavnici opozicije žele da blokiraju rad zakonodavnog tela i stopiraju odluku o referendumu.

    Estonija je 2016. postala prva bivša sovjetska država koja je priznala istopolne zajednice. U decembru te godine sud je priznao istopolni brak sklopljen u Švedskoj, koji je sledećeg meseca upisan u matične knjige Estonije.

    Aleksandar Nosovič, ruski politikolog i stručnjak za Baltičke zemlje i Poljsku, ističe da Rusija ne bi trebalo da reaguje na ovu predstavu, jer oni ime Rusije samo koriste u svojim igrama i unutrašnjim prepirkama.

    „Ne, ne treba. Radi se o tome da je osobenost baltičkih zemalja i ne samo baltičkih, već skoro svih bivših sovjetskih republika ta što oni uključuju Rusiju u svoja unutrašnja politička pitanja i previranja. Oni su tokom 30 godina svoje državnosti razvili uslovni refleks da se u bilo kakvim unutrašnjim političkim sukobima koristi ruska karta, pa se protivnici ili proglašavaju agentima Kremlja, ili se sve što je po njih neugodno naziva delom plana Moskve. To jest, u svakoj situaciji, pre ili kasnije, baltički i postsovjetski političari počinju da pominju Rusiju i da sve probleme povezuju sa njom. Ovo je još tipičnije za Baltik nego za druge regije bivšeg Sovjetskog Saveza, što je paradoksalno, jer su baltičke zemlje ponosne na činjenicu da su jedine republike bivšeg SSSR-a koje su postale punopravni deo Evrope, odnosno pridružile su se Evropskoj uniji“, kaže Nosovič.

    Procvat rusofobije

    Rusi čine oko 28 odsto stanovništva Estonije i hipotetički posmatrano, ako bi referendum o prisajedinjenju Estonije Rusiji bio održan, na to glasanje bi izašla cela ruska manjina u toj zemlji ako bi na to imala prava, kaže Nosovič.

    „Ako bi svi mogli da učestvuju na ovom referendumu, onda bi svih 28 odsto glasova bilo za pridruživanje Rusiji, jer se Rusi na Baltiku prema Rusiji odnose čak i bolje od Rusa u samoj Rusiji... To su veći i vatreniji simpatizeri ruske Vlade i Putina nego u samoj Rusiji. Oni su mnogo radikalniji. Međutim, ne bi svi Rusi u Estoniji mogli da učestvuju na referendumu, jer u baltičkim zemljama postoji tako sramna pojava kao što je ’institucija ne-građana‘. Posle obnavljanja nezavisnosti 1991. godine, gotovo svi Rusi i ne samo Rusi, već i ruskojezični, ruskogovoreći ljudi u Letoniji i Estoniji lišeni su državljanstva i osnovnih prava. Konkretno, zabranjeno im je učešće na izborima i referendumima. Tokom proteklih 30 godina procenat onih koji nisu državljani se znatno smanjio, ali u Estoniji i dalje oko šest-sedam odsto stanovništva nema pravo učešća na izborima i referendumima, a gotovo svi su Rusi. Uzimajući to u obzir, procenat onih koji bi u Estoniji glasali za pridruživanje Rusiji bio bi znatno manji“, kaže Nosovič.

    Nosovič napominje da već decenijama u Estoniji i drugim baltičkim državama vlada rusofobija.

    „Prvo, oni ne vole Rusiju ne poslednjih 30 godina, nego sto godina, ako ne i više. Baltičke države smatraju da bi Rusija, kao pravni naslednik Sovjetskog Saveza, trebalo da im plati za sovjetski period, koji oni vide kao sovjetsku okupaciju. Prema njihovom mišljenju, Sovjetski Savez je Litvaniji, Letoniji i Estoniji ukrao 20. vek, oteo ih od Evrope kojoj istorijski pripadaju i lišio ih tog divnog života kakav bi imali da 1940. godine nisu ušli u sastav SSSR-a i da su ostali kao nezavisne evropske države. Ovo je temeljna potporna konstrukcija istorijskog mita o tome da bi životni standard u ovim zemljama danas bio kao u Danskoj, Švedskoj i Finskoj da nije bilo sovjetskog režima ni sovjetskog perioda. Odnosno, oni veruju da bi postali bogata, prosperitetna zemlja u Evropi. Međutim, sve nauke opovrgavaju ovaj mit — i istorija, i ekonomija, i sociologija. Bez obzira kako pristupamo ovom pitanju, ispostavlja se da taj mit ničim nije opravdan“, ističe Nosovič.

    Sa NATO-om šuruju, Rusiju za sve optužuju

    Ekspert napominje da baltičke zemlje već tri decenije žive bez sovjetske vlasti i da se tokom tog perioda njihovo zaostajanje za razvijenom Evropom, zapadnom i severnom, ne samo da se nije smanjivalo, nego se čak i povećavalo u poređenju sa Sovjetskim Savezom, u svakom slučaju — u socijalnoj sferi.

    „Naravno, baltički političari koji su karijeru izgradili na rusofobiji, nisu u stanju da to prepoznaju, pa samim tim i stepen rusofobije na Baltiku stiče takve iracionalne note — note histerije, koje su stvorene da u korenu saseku mogućnost bilo kakve konstruktivne, racionalne diskusije po pitanju prošlog i sadašnjeg života ovih država... U baltičkim zemljama, pre svega u Letoniji i Litvaniji, postoji zakon koji zabranjuje negiranje sovjetske okupacije i negativne uloge Sovjetskog Saveza na razvoj tih zemalja. Za izjavu da su Letonci i Litvanci u Sovjetskom Savezu živeli dobro i bolje nego sada, može se otići u zatvor. Tj. cela državna mašinerija Litvanije, Letonije i Estonije izgrađena je na mitu da su Sovjetski Savez i Rusija, kao pravna naslednica, krivi za sve nevolje ovih država“, objašnjava Nosovič.

    Politikolog napominje da uprkos svemu postoji šansa da se odnosi za nekoliko decenija poprave i da bi Rusija i Estonija, kao i druge baltičke zemlje, mogle da uspostave saradnju po uzoru na onu kakva već postoji između Rusije i Finske.

    „Finci takođe preterano ne vole Rusiju, tamo rusofobija cveta na svakodnevnom nivou, ali, ipak, oni su vrlo pragmatični ljudi i shvataju da je Rusija veoma važan, neophodan i ekonomski isplativ sused. Stoga, Rusija i Finska imaju vrlo dobre dobrosusedske odnose koji su korisni za obe strane...“, objašnjava ekspert.

    Začuđujuće je to, dodaje Nosovič, što Baltičke zemlje nisu kopirale finski model susedstva sa Rusijom.

    „Činjenica je da sada baltičke zemlje zarađuju na svojoj antiruskoj politici, to je njihova niša u međunarodnoj areni i u tome vide svoju korist... Ponosni su na činjenicu da su deo sanitarnog kordona, tampon zona između Rusije i Evrope, da stoje na straži ruskih granica i ne samo da štite, već i drže Evropu na oprezu, upozoravaju na navodnu rusku pretnju. Zbog obavljanja ovih funkcija, baltički političari računaju na nekakvu posebnu pažnju, poseban odnos, na karijerni rast u zapadnim institucijama, na finansiranje svojih zemalja i slično. I delimično u tome uspevaju. Sada je to manje nego ranije, ali do sada je NATO, predvođen SAD, bio zainteresovan da Baltičke zemlje ispunjavaju tu političku funkciju odvraćanja Rusije. Ako se geopolitička situacija promeni i ako baltička rusofobija prestane da trguje sa Zapadom, proces promene paradigme odnosa sa Rusijom postaće mnogo verovatniji nego sada. Ali sada to još nije primećeno“, zaključio je Nosovič.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    rusofobija, NATO, pripajanje, SSSR, odnosi, Estonija, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga