12:03 27 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1298
    Pratite nas

    Iako još nije istakao kandidaturu za prvog čoveka tzv. Kosova, Veton Suroi, kosovski publicista, pisac i političar, mogao bi to da uradi na nagovor kabineta novog američkog predsednika Džoa Bajdena, što bi značilo da je Amerika već izabrala kosovskog predsednika, ocenjuje dr Dušan Čelić, profesor Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici.

    Čelić, povodom sve češćih glasina da Amerika želi Suroija za predsednika, ističe da je ovakva mogućnost realna, jer je Suroi bio i ostao američki čovek. Suroi je, kako kaže, interesantna ličnost sa živopisnom biografijom, a ima velike političke ambicije, što je više puta i pokazao.

    „Suroi je svojevremeno imao i političku stranku ORA, koja je bila parlamentarna krajem 2000. Još tada — i to niko nije krio — na stranu te političke opcije stale su SAD, ali tada stranka još nije imala javnu podršku, a kasnije se i ugasila. On ima dobre odnose sa albanskim lobijem u Americi i moguće je da se zato i protežira za funkciju za koju se pominje“, smatra profesor Čelić.

    Amerika i ranije „birala“ kosovskog predsednika

    Ipak, da li će ili ne Suroi sesti u fotelju Hašima Tačija, naš sagovornik kaže da zavisi , pre svega, od stranog faktora.

    „Nije nužno da on bude čovek stranke kao kandidat za predsednika tzv. Kosova, jer smo i do sada imali prilike da vidimo da u tim izborima ključnu reč imaju stranci. Setimo se vremena kada su bele koverte sa imenom ’predsednika‘ donošene direktno iz američke ambasade i zato i ne isključujem mogućnost da se i ovoga puta tako nešto desi, nebitno ko šta planira od drugih političkih aktera iz albanskog korpusa“, ističe profesor Čelić.

    Nije isključeno, smatra on, da bi i Amerika, ali i Nemačka bile zadovoljne da Suroi bude tzv. predsenik, a Aljbin Kurti premijer tzv. Kosova.

    U osvrtu na biografiju Suroija, naš sagovornik podseća da je on bio član prištinske delegacije na pregovorima u Rambujeu, kako kaže, a lično ga se seća sa pregovora u Beču, koji su se odvijali pod okriljem Unmika u organizaciji Marti Ahtisarija.

    „Iako je delegacija imala šefa Skendera Hisenija, Suroi je ’defakto‘ bio šef te delegacije. Poslednjih godinu ili dve čini se da ima dosta slične stavove sa pokretom Samoopredeljenje po mnogim pitanjima, ako je suditi po njegovim izjavama. Suroi po meni zastupa ekstremne stavove“, dodaje Čelić.

    Suroi ili ne, Srbima ni iz džepa, ni u džep

    Kad je reč o dijalogu s Beogradom, Čelić kaže da ako bi Suroi bio predsednik tzv. Kosova, treba imati u vidu da je on više puta izjavio da Kosovo nije iskoristilo mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2010, po kome proglašenje nezavisnosti Kosova nije izašlo iz okvira međunarodnog prava, te da je zamerao zbog upuštanja Prištine u pregovarački proces, koji je po njemu postepeno degradirao pregovaračku poziciju Kosova. Čelić ipak dodaje da je, što se tiče Srba, njima svejedno ko će doći za Tačijevog naslednika.

    „U principu, nama ni iz džepa, ni u džep. Ko god bio na toj funkciji od Albanaca, svi isto misle i traže. Jedina razlika je u tome što bi Suroi, s obzirom na njegovu upečatljivu ličnost, svemu tome mogao da dâ neki lični pečat, u smislu načina nastupanja na tim pregovorima, ako bi ih uopšte bilo“, konstatuje profesor Čelić.

    On smatra da bi Suroi mogao da okupi oko sebe krug intelektualnog dela društva Albanca na Kosovu i Metohiji, koji bi se razlikovao od onoga što su do sada Albanci prikazali na pregovorima i uopšte, ali da u suštini stavovi ne bi bili drugačiji nego do sada.

    Protivnik ZSO

    Suroi je i 2010. godine bio kandidat za predsednika Kosova, a u poslednje vreme isticao je kako je Kosovo otvorilo vrata Srbiji ka Americi preko Vašingtonskog sporazuma. Takođe, ima stav da Kosovo mora da postane „prava“ država, odgovorna za svoje građane, kao i da se Zapadni Balkan integriše u Evropu kroz „mini EU“, ističući da ona nije moguća bez definisanja statusa Kosova — kao međunarodno priznate države.

    Protivnik je prihvatanja fusnote, legitimisanja srpske pozicije i prihvatanja sporazuma o Zajednici srpskih opština, jer je to, kako je tvrdio, teritorijalna autonomija. Zalaže se za odlazak međunarodnih misija, jer smatra da su odradile svoj zadatak, uveren da Kosovo ne može da bude samostalno dok god su misije prisutne.

    Povodom suđenja čelnicima OVK u Hagu, stav Vetona Suroija da je podizanje optužnice Specijalnog tužilaštva protiv Hašima Tačija „dramatičan početak oslobađanja zarobljene države“, izazvao je oštre reakcije mnogih političkih aktera u Prištini.

    Tagovi:
    dijalog, Amerika, Kosovo, predsednik, Veton Suroi
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga