23:17 17 Januar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    25141
    Pratite nas

    Ono što je sigurno, to je da Vašington, sa dolaskom Džozefa Bajdena u Belu kuću, više neće voditi balkansku politiku onako kako je to radio Donald Tramp. Može se očekivati revizija Vašingtonskog sporazuma, jer su Vašington i Brisel obnovili pakt.

    U nastupu nove američke administracije na čelu sa Džozefom Bajdenom po pitanju pregovora Beograda i Prištine neće biti pragmatičnog pristupa koji je podrazumevao realno sagledavanje stvari, stavljanje u stranu statusnih pitanja i stavljanje naglaska na ekonomska pitanja, komentariše bivši jugoslovenski diplomata Zoran Milivojević vesti da Vašington i Brisel uveliko rade na obnavljanju pakta po pitanju Kosova i Metohije.

    „Nestaće ono što je podrazumevalo autonomnu politiku Vašingtona ili Brisela“, kaže on.

    Kada se kaže Brisel, misli se na Berlin

    Naš sagovornik, tako, očekuje da Vašington i Brisel tesno sarađuju, ali će punu inicijativu imati Brisel, jer će novi američki predsednik prvo morati da se pozabavi problemima kod svoje kuće — moraće da pronađe način da pomiri podeljeno američko društvo, da uveri Trampove glasače da žive u demokratskoj državi. Na kraju krajeva, Amerika će, nakon poslednjih događaja u Vašingtonu, morati u to da uveri i svet.

    „Brisel će imati puni inicijativu i to na onim pozicijama na kojima vodeću ulogu ima Nemačka sa stavom da kosovsko pitanje treba rešiti uz pravno obavezujući sporazum, koji podrazumeva dogovor između dva ravnopravna subjekta sa punim međunarodno-pravnim kapacitetom. Preciznije i kraće rečeno, kao sporazum između dve države“, navodi Milivojević.

    Vašington će se u svojoj politici prema Srbiji i KiM angažovati na način koji je bio karakterističan za Obaminu administraciju — neće biti nekog novog Grenela, nego će se sve raditi preko Stejt departmenta, preko pomoćnika ili zamenika pomoćnika državnog sekretara.

    Novi-stari kadrovi u Stejt departmentu odavno su nam poznati

    Da će se stvari odvijati tim tokom, može se zaključiti i po kadrovskoj strukturi nove američke administracije — radi se o ljudima koji su u prošlosti bili angažovani na Balkanu, počev od samog Bajdena i njegovog budućeg državnog sekretara Entonija Blinkena, preko Filipa Rikera i Viktorije Nuland, navodi naš sagovornik.

    „Jasno je šta treba očekivati od te ekipe i jasno je koja je to politika i sasvim je sigurno da će Bajdenova administracija nastojati da izmeni ili vrati na stare pozicije sve ono što je Trampova administracija proizvela kao novi pristup Amerike na neuralgičnim tačkama, kao što su balkanski prostor, Pacifik, Bliski istok… Dakle, na svim onim tačkama gde je Trampova administracija odstupila od onoga što su ostavili Obamina administracija i Demokratska stranka kao svoje političke strategije“, kaže Milivojević.

    U Vašingtonskom sporazumu smeta ono čega nema

    Kada govori o Vašingtonskom sporazumu, Milivojević napominje da se ne radi o klasičnom međunarodnom ugovoru koji nije podložan međunarodno-pravnim normama. Zbog toga on isključivo zavisi od političke volje i interesa strana-potpisnica.

    „Kada je reč o američkoj strani, isključivo će zavisiti od volje i interesa nove administracije da li to što je tamo dogovoreno na političkom planu obavezuje tu administraciju i u kom smislu je obavezuje“, naglašava on.

    U Vašingtonskom sporazumu postoje stvari koje bi trebalo da odgovaraju i novoj administraciji, smatra Milivojević, kao što je ekonomska dimenzija sporazuma. Pojačano ekonomsko prisustvo Amerike u regionu sigurno ne može da smeta novim kadrovima u Beloj kući i Stejt departmentu, a unapređenje ekonomskih odnosa relaksira političke odnose i može da posluži kao osnova za politički sporazum.

    „Kada je reč o bilateralnim odnosima, ni ta dimenzija sporazuma ne mora da smeta, ali ono što će sigurno biti izmenjeno je treća stvar koja je za Srbiju izuzetno važna. To su statusna pitanja kojih nije bilo u Vašingtonskom sporazumu. To je ono na čemu će nova administracija insistirati. Prikloniće se evropskom pristupu i stavu da dijalog treba usmeriti ka priznanju nezavisnosti Kosova“, kaže Milivojević.

    Briselski sporazumi imaju veću težinu od Vašingtonskog

    Što se pak Briselskih sporazuma tiče, tu je, smatra Milivojević, stvar potpuno jasna — ovi sporazumi imaju međunarodno-pravni karakter i obavezujući su.

    „Oko Briselskih sporazuma nema nikakvih dilema — oni moraju da se primene do kraja ili nema suštinskih pregovora. Ukoliko neka strana neće da ga poštuje i Srbija ima puno pravo da se vrati na situaciju od pre potpisivanja. Mislim da je za Srbiju uslov svih uslova da svaka priča mora da počne od toga da se primeni ono što je dogovoreno i što je prihvaćeno sa mnogo većom težinom nego što je to Vašingtonski sporazum“, kaže Milivojević.

    Da se nešto sprema, već smo mogli da naslutimo iz nedavnog nastupa Vjose Osmani, predsednice parlamenta tzv. Kosova, koja je od nove američke administracije zatražila preispitivanje Vašingtonskog sporazuma, ali i nekih delova Briselskih sporazuma.

    Potom je u istom tonu nastupila i izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon, koja je Vašingtonski sporazum nazvala „ličnim pi-arom Ričarda Grenela“. Na kraju, slično je postupio i specijalni predstavnik EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslav Lajčak, koji je, nakon sastanka sa pomoćnikom američkog državnog sekretara Filipom Rikerom održanim u utorak, ocenio da „dogovor iz Vašingtona niti je sporazum, niti je obavezujući“, već da je u pitanju politička deklaracija.

    A da je pakt Vašingtona i Brisela po pitanju Kosova i Metohije gotovo u potpunosti obnovljen, može se naslutiti iz nastavka Lajčakove izjave:

    „Tandem EU-SAD nije dobro funkcionisao, posebno u poslednjih godinu dana, kada je reč o dijalogu između Beograda i Prištine. Bilo je jasno da postoje dva nastupa, a to nije bilo ono što je EU odlučila, niti je to želela. Optimističan sam povodom nove administracije u SAD, jer se vraćaju ljudi sa kojima je EU već radila i koji poznaju Zapadni Balkan. Njima ne moramo da objašnjavamo stvari o regionu i njegovoj evropskoj budućnosti.“

    Pročitajte još: 

    Tagovi:
    Kosovo i Metohija, Džozef Bajden, Brisel, Vašington
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga