01:55 24 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    189263
    Pratite nas

    Iako su brojni analitičari prognozirali da novom američkom predsedniku Džozefu Bajdenu naš region neće biti visoko na skali prioriteta, danas ih je iznenadio i razuverio. Bela kuća je obelodanila da je među šest prioriteta nove administracije SAD i Zapadni Balkan. To znači da Srbija mora da bude spremna na nove izazove pre svega oko Kosova.

    Koliko god loše izgledalo to što je Zapadni Balkan među prioritetima američke spoljne politike, što podrazumeva postizanje sveobuhvatnog sporazuma između Beograda i Prištine, intenzitet pritisaka na nas ipak ne može da bude prejak, ni predugo da traje, smatra Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.

    Posle telefonskog razgovora predsednika Džozefa Bajdena sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel Bela kuća je saopštila  da je među šest prioriteta američke spoljne politike i Zapadni Balkan. Pitanje postizanja sporazuma između Beograda i Prištine našlo se tako, rame uz rame, sa Avganistanom, Rusijom, Kinom, Iranom i Ukrajinom, gde američka administracija vidi najveće probleme koje bi da rešava.

    Potpredsednik SAD Džo Bajden i Hašim Tači u Prištini
    © AP Photo / , Visar Kryeziu
    Zapadni Balkan i postizanje sporazuma između Beograda i Prištine će biti među prioritetima spoljne politike novog američkog predsednika Džoa Bajdena, osvedočenog prijatelja kosovskih Albanaca.

    Izazov za Srbiju: Kosovo među prioritetima Bele kuće

    „Vest o razgovoru između Bajdena i Mereklove o prioritetima zajedničkog delovanja u spoljnoj politici vezano za Zapadni Balkan nije dobra za nas. Ona govori o njihovoj nameri da koordinirano vrše pritisak na srpsku stranu ne bi li se mogao postići sveobuhvatni sporazum koji bi posredno doveo do priznanja Kosova i Metohije kao nezavisne države i ono postalo članica međunarodnih organizacija“, ističe Gajić za Sputnjik koji ipak napominje da je za njega sve ovo očekivano.

    S obzirom na navedene ostale prioritete, prostor Zapadnog Balkana  i američka i nemačka spoljna politika vide kao onaj na kome se lakše može doći do cilja, nego u drugim slučajevima. Mnogo teže će to ići sa Iranom, Ukrajinom... gde oni imaju razmimoilaženja o strateškim interesima, zato je razumljivo stavljanje Zapadnog Balkana na spisak, objašnjava naš sagovornik.

    I nemački izbori i Bajdenovi američki problemi

    On, međutim, smatra da je i to podudaranje interesa ograničeno.

    „Ovde dolazi do delimičnog preklapanja, ali privremeno, jer će u jednom trenutku doći do konfrontiranja u odnosu na velike sile u Savetu bezbednosti UN koje podržavaju poziciju Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Ja mislim da između Nemačke i Amerike po pitanju spoljne politike na prostoru cele Evrope pa i Zapadnog Balkana zapravo nema suštinske podudarnosti. Sada se radi o taktičkoj podudarnosti da se na štetu Srba ostvare neki interesi, ali dugoročno njihovi interesi se ne podudaraju", ocena je našeg sagovornika.

    Zastave Nemačke i SAD
    © AFP 2021 / DANIEL ROLAND
    Iako i jedni i drugi pritiskaju Beograd da prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, stavovi Nemačke i Amerike po pitanju spoljne politike na prostoru cele Evrope pa i Zapadnog Balkana suštinski se ne podudaraju.

    On podseća i da se Merkelova povlači sa političke scene i da je pitanje kakva će vlada biti formirana nakon septembarskih izbora u Nemačkoj. Zato se, kaže, može očekivati i da će ta njihova unisonost i napor da zajednički deluju početi da slabi.

    „S druge strane, očekum da će i Bajden imati velike probleme na unutrašnjem planu u Americi i da neće moći sa tolikim žarom da se usredsredi na spoljnopolitičko delovanje ni na Balkanu, ni drugde, ali i  da će ga neki drugi prioriteti u spoljnoj politici više okupirati. Mislim da je ovaj njihov dogovor da prioriteno deluju i na Balkanu nešto što privremeno može da oteža poziciju Srbiji. Srbija, pak, mora da se okrene onim igračima koji joj više pomažu, da se odupre svim pritiscima u predstojećem periodu“, ocena je Gajića.

    On računa da intenzitet tih njihovih pritisaka na Beograd ne može biti prejak i ne može predugo da traje.

    Ići u poregovore, ali ništa ne zaključivati

    Na pitanje kakav bi trebalo da bude odgovor Srbije posle ovakvog podudarnog stava Amerike i Nemačke, Gajić je to jednostavno definisao -  ulaziti u pregovore, ali ne ići ka krajnjim zaključcima.

    Pregovori u Briselu
    © Flickr
    Beograd na izvesne pritiske treba da odgovori tako što će ulaziti u nove pregovore, ali tako što neće ići ka krajnjim zaključcima koji bi po nas bili štetni, već čekati za to povoljniju klimu.

    On smatra da ne treba popuštati, da treba biti spreman na dalje razgovore, na delimičan kompromis, ali ne na sopstvenu štetu. Treba odbijati apriori da se Srbija stavi pred svršen čin  da prizna sveobuhvatni sporazum dok albanska strana prethodno ne ispuni sve ono što je obećala. A ona, kako primećuje, ne samo što to nije ispunila nego ni nema nameru to da učini.

    „Na Kosovu predstoje izbori. Dok se formira njihova vlada stvar će duboko ući u proleće. Beograd jednostavno treba da ne odbija pregovore, a da u njima istovremeno ima i fleksibilan i  čvrst stav. U slučaju  da pritisci postanu neizdrživi Srbija takođe ima opciju da raspiše izbore i da tako opet prolongira stvari do neke povoljnije klime“, smatra Gajić.

    Tagovi:
    Angela Merkel, prioriteti, Kosovo i Metohija, Džozef Bajden, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga