05:45 08 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    29910
    Pratite nas

    Odluka o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START 3) između Rusije i SAD na pet godina je „sudbonosna i spasonosna“ za svetsku bezbednost, ocenjuju ruski analitičari, komentarišući pristanak novog američkog predsednika Džoa Bajdena da taj dogovor bude produžen na uslovima Moskve, bez ikakvih preduslova i dopuna.

    Stručnjaci ističu da bi produženje Sporazuma o strateškom naoružanju u poslednjim „minutima utakmice“ trebalo da bude početak, a ne kraj američko-ruske diplomatije u sferi nuklearnog razoružavanja. Pored toga, taj dogovor o merama daljeg smanjenja i ograničenja strateškog ofanzivnog naoružanja je veoma važan za jačanje poverenja u svetu.

    „Dan ranije, obavljen je telefonski razgovor između američkog predsednika Džo Bajdena i ruskog predsednika Vladimira Putina, a rezultat ovog razgovora bila je odluka, pre svega, SAD da pristanu na sve uslove prema ugovoru START 3 koje je Ruska Federacija predlagala. To znači – produžiti dogovor bez ikakvih preduslova. Može se smatrati da je došlo do takvog produženja, jer su obe strane pokrenule mehanizam za ratifikaciju sporazuma. Što bi se reklo, pitanje je zatvoreno. Mislim da će tako brzo rešenje biti korisno, pre svega, za stabilizaciju u svetu. Ovo je izuzetno važno, kako se u budućnosti ne bi ugrozili mehanizmi za stabilizaciju, kao što je to bilo za vreme 45. predsednika Donalda Trampa, već da se stvore novi, koji bi obezbedili obuzdavanje trke u naoružanju“, rekao je ruski ekspert Andrej Koškin.

    Može li se Vašingtonu verovati

    Rusija je više puta predlagala SAD da dogovor iz 2010, koji su potpisali tadašnji predsednici SAD i Rusije, Barak Obama i Dmitrij Medvedev i koji je važio do 5. februara ove godine, bude produžen, ali je Donald Tramp odbijao da to učini tvrdeći da je zastareo jer ne uključuje Kinu, koja razvija nuklearni arsenal.

    START 3 predviđa da obe zemlje ne smeju da imaju više od 1.550 razmeštenih nuklearnih bojevih glava i 700 razmeštenih raketa i bombardera, a takođe dokument sadrži i odredbe koje se odnose na mere za izgradnju poverenja, razmenu informacija, upotrebu nacionalnih tehničkih sredstava kontrole i saradnju sa trećim zemljama.

    Izuzetno je važno što je ovaj dogovor postignut, s obzirom da START 3 predstavlja jedini preostali aktuelni sporazum o ograničavanju naoružanja između Rusije i SAD. Da nije produžen, u svetu ne bi bilo sporazuma koji bi ograničavao arsenale glavnih nuklearnih sila, a to bi moglo dovesti do trke u naoružanju, pa čak i nuklearnog sukoba.

    Produženje Sporazuma odgovara nacionalnim interesima dve zemlje, jer omogućava očuvanje transparentnosti i predvidljivosti strateških odnosa između Rusije i SAD, kao i održavanje bezbednosti i strateške stabilnosti u svetu.

    Jurij Švidkin, zamenik predsednika za odbranu Državne dume, kaže za Sputnjik da je ruska Državna duma jutros ratifikovala sporazum o produženju START 3 .

    „Komitet za međunarodne poslove je predložio Državnoj dumi da ratifikuje ovaj sporazum i usvoji odgovarajući zakon. To je bila prva tačka dnevnog reda i svi su jednoglasno glasali za njega. Smatram da je administracija predsednika Trampa na svaki mogući način kočila potpisivanje ovog sporazuma, i, naravno, to je ugrozilo čitavu bezbednosnu strukturu ne samo u Evropi, već i u celom svetu“, kaže Švidkin.  

    On napominje da je ovo bilateralni sporazum između SAD i Ruske Federacije i da se, pre svega, odnosi na te dve države, ali da se istovremeno tiče i svih drugih zemalja.

    „Ovo je osnovni dokument koji precizno reguliše strateško ofanzivno oružje – balast ofanzivnog oružja, količine i kontrolu nad njima na odgovarajući način. To, smatram, doprinosi jačanju poverenja, pre svega između država. Ne krijem da kod nas postoji bojazan da bi SAD posle potpisivanja ovog dogovora mogle da izbegavaju potpuno poštovanje njegove primene. Naravno, to će se smatrati neprihvatljivim i nedopustivim“, kaže Švidkin.

    Ističući značaj produženja Sporazuma, Švidkin naglašava da je ovaj dogovor „faktor stabilnosti“, koji obezbeđuje mir u svetu i da u tom kontekstu ne treba potencirati priču o tome da su „SAD pristale na produženje pod uslovima Moskve“.

    „Istina, dogovor koji je ranije zaključen, 2010. godine, ostao je nepromenjen. Rusija je poslala odgovarajuće predloge, a predlozi su se odnosili na to da sporazum bude produžen, da ostane nepromenjen, bez ikakvih preduslova SAD. Svi ti principi, koje je naša država stavila pred SAD, ispoštovani su. To je veoma važno, jer je ovaj ugovor faktor stabilnosti, koji obezbeđuje mir na planeti Zemlji“, naglasio je Švidkin.

    Može li se govoriti o resetovanju odnosa

    Rusija je, kao jedina zemlja na svetu koja ima hipersonično oružje, dobrovoljno proširila delovanje Sporazuma o strateškom ofanzivnom naoružanju i na hipersonični raketni sistem „Avangard“, a Švidkin napominje da se, u određenoj meri, očekuje od SAD da simetrično odgovore na ovaj znak dobre volje koji je pokazala Rusija.

    „I dalje na sve ovo gledam sa optimizmom i verujem da je ovo zaista ozbiljan korak napred i da treba da izlazimo jedni drugima u susret kada je reč o realizaciji dogovora iz ovog Sporazuma“, ističe Švidkin.

    Uprkos ovom signalu i „proboju“ u rusko-američkim odnosima i spremnosti SAD da do 2026. godine produži ovaj sporazum, što se smatra prvim pozitivnim događajem u sferi kontrole naoružanja u poslednjih nekoliko godina, Kremlj naglašava da se za sada ne može govoriti o resetovanju odnosa sa SAD, jer za to trenutno ne postoje uslovi.

    Među analitičarima ima i mišljenja da dogovor između lidera Rusije i SAD o produženju Sporazuma o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja ne znači da će strane u bliskoj budućnosti napraviti veliki iskorak u rešavanju nesuglasica oko Sporazuma o nuklearnim raketama srednjeg dometa (INF) i Sporazuma o otvorenom nebu, koji su propali zbog pozicije Vašingtona. Stručnjaci smatraju da će obnavljanje drugih dogovora o kontroli naoružanja ići mnogo teže nego produženje START 3, iako je Kremlj već pozvao Vašington na dijalog i izrazio spremnost da Sporazum o otvorenom nebu spasi.

    Deo eksperata očekuje da će se u narednih pet godina, do isteka START-3, raditi na pripremi novog sporazuma o smanjenju i ograničenju nuklearnog naoružanja, a moguće i svog oružja namenjenog za rešavanje strateških zadataka.

    Vojni ekspert Mihail Hodarjonok smatra da novi dokumenti treba da obuhvate i druge nuklearne zemlje, s obzirom da se geopolitička slika sveta drastično promenila poslednjih godina i decenija.

    „Ranije su sporazumi o kontroli naoružanja bili proizvod saradnje dve supersile tog doba, Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država, a sada ima i mnogo drugih uticajnih igrača, čije se mogućnosti takođe moraju uzeti u obzir u svim dogovorima o ograničenju i kontroli naoružanja – tu su Kina, Indija i Pakistan, a približavaju im se i Iran i Severna Koreja... Zbog toga mi se čini da sklapanje tog sporazuma samo između dve države ne odgovara u potpunosti slici koja se stvorila u svetu“, smatra Hodarjonok.

    Tagovi:
    Vladimir Putin, Bo Bajden, Amerika, Rusija, Sporazum, nuklearno naoružanje, START 3
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga