13:53 07 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2681
    Pratite nas

    Posle Evropske unije, uskoro se može očekivati da i SAD otkažu ljubav samoproglašenom privremenom predsedniku Venecuele Huanu Gvaidu, ali i da svoju politiku sankcija zamene novom. Vašington će nastojati da ojača američko ekonomsko prisustvo u devastiranoj privredi Venecuele i pokušati da to pretvori u politički uticaj.

    Nekadašnji ambasador u više država Latinske Amerike, univerzitetski profesor Dušan Vasić smatra da će se tako odvijati stvari posle nove odluke EU da više ne priznaje Gvaida za legitimnog privremenog predsednika  Venecuele.

    EU otkazala ljubav Gvaidu – poslala ga u opoziciju

    Iako su prema oceni Evropskog saveta, parlamentarni izbori u Venecueli, održani 6. decembra prošle godine, bili “propuštena prilika” za demokratiju jer nisu bili u skladu sa međunarodnim standardima za demokratske procese, zaključeno je da Gvaido za EU ostaje “privilegovani sagovornik”, ali iz redova opozicije.

    Tako je Gvaido ostao privremeni predsednik Venecuele još samo za Veliku Britaniju i SAD, ali Vasić za Sputnjik kaže da će se, verovatno, uskoro i to promeniti.

    On ističe da su prekretnicu predstavljali upravo parlamentarni izbori koji su u Venecueli održani početkom decembra prošle godine na koje je izašlo svega nekoliko stranaka koje su opozicija partiji Nikolasa Madura koji je pobedio na predsedničkim izborima 2018. godine.

    Huan Gvaido
    © AP Photo / Andrea Hernandez Briceño
    Posle najnovije odluke EU da više ne priznaje Gvaida za legitimnog privremenog predsednika  Venecuele, to bi uskoro mogle da učine SAD i Velika Britanija.

    Parlamentarni izbori prekretnica

    Na izbore, međutim, nije izašla stranka Huana Gvaida i tako nije bila u prilici da odmeri  svoj do tada uglavnom propagandno naglašen uticaj u narodu jer su se plašili da neće dobiti podršku, kaže naš sagovornik.

    „Parlament u kome je Madurova opozicija imala vlast i koji je bio njeno najsnažnije uporište u Venecueli od 2015. godine pa do 5. decembra 2020. ona je izgubila, a Gvaido koji je njime predsedavao izgubio je i formalni osnov da bude nazivan i od stranih faktora imenovan za legitimnog vršioca dužnosti predsednika Venecuele“, objašnjava Vasić.

    On podseća da se 5. januara ove godine navršilo dve godine od kako je Gvaido sam sebe proglasio za privremenog predsednika pošto opozicija nije priznala izbor Madura za šefa države, tvrdeći da su predsednički izbori održani 2018. bili neregularni. Tada su samoproglašenog Gvaida odmah priznale SAD, a potom i EU.

    Madurova čestitka Bajdenu

    Zastave Venecuele i SAD
    © AFP 2021 / DON EMMERT
    Posle izbora Bajdena za predsednika SAD, Maduro mu je odmah uputio čestitku izrazivši nadu da će ukinuti blokadu Venecuele i otpočeti novu eru u međusobnim odnosima.

    EU unija je pod pritiskom Donalda Trampa  sledila njegovu krutu politiku prema Venecueli, punu optužbi, pretnji, sankcija i njegovim odlaskom sa mesta predsednika se, kaže naš sagovornik, mnogo toga promenilo. Zato i smatra da ni SAD i Velika Britanija neće još dugo biti poslednje Gvaidovo uporište.

    „Prvo je predsednik Venecuele, Maduro, uputio snažnu poruku, odnosno čestitku tada još izabranom predsedniku Bajdenu, u kojoj je izrazio nadu da će što pre ukinuti blokadu njegove zemlje i da otpočeti novu eru u međusobnim odnosima. Bajden je posle par dana na to diplomatski odgovorio da je spreman da krene u novu politiku i nove pregovore sa Venecuelom“,  ističe nekadašnji diplomata.

    Simptomatično je, kaže, što je, čim je došlo do promene vlasti u SAD, Gvaidov čovek koji je bio postavljen za predsednika CITGO, izuzetno bogate podružnice  venecuelanske državne naftne kompanije PDVSA u Sjedinjenim Američkim Državama, odmah podneo ostavku. To je, kako ističe, pokazatelj da je ta priča došla do kraja.

    Gvaido i u Britaniji gubi slučaj

    Vasić podseća da je sredinom prošle godine sud u Londonu priznao Gvaida za „vršioca dužnosti predsednika“ Venecuele i dao mu pristup zlatnim rezervama Venecuele pohranjenim u Banci Engleske, na šta je usledila tužba Madurovog pravnog tima.

    Krajem oktobra prošle godine Apelacioni sud u Londonu je zaključio da Prvostepeni sud nije dobro procenio činjenice, da vlast defakto obavlja Maduro, zbog čega je vratio predmet Prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

    Zato je, po mišljenju Vasića, vrlo verovatno da će britanski sud uvažiti činjenicu da Gvaido više nema formalni osnov da raspolaže tako velikim zlatnim rezervama jako bitnim za funkcionisanje Venecuele u sadašnjem poprilično teškom ekonomskom trenutku.

    Bajden će ekonomijom  do političkog uticaja
    Odlazak Donalda Trampa
    © Tanjug / AR/Alex Brandon
    Odlaskom Trampa koji je prvi priznao Gvaida i konstano povećavao sankcije Venecueli, mnogo toga se menja. Bajden će kroz ekonomski uticaj u Venecueli pokušati da ostvari i politički.

    Na pitanje, kako bi se za Venecuelu koja je u složenoj situaciji stvari dalje mogle odvijati, naš sagovornik napominje da je ona odavno pod teškim sankcijama SAD koje su po dolasku Trampa vrlo često pojačavane.

    Zbog njih su stradale ne  samo firme u Venecueli nego i inostrane koje su sa njom poslovale. Zbog toga je oko 50 velikih kompanija iz SAD moralo da napusti Venecuelu, pretrpivši gubitke.

    Bajden više neće takvu politiku i on najavljuje da je nedopustivo da sa Latinskom Amerikom ima loše odnose jer je to teritorija koja je najbliža SAD-u. On će, pre svega, nastojati  da svojom ekonomskom politikom pridobije te zemlje, a onda kroz ekonomski uticaj može ostvariti i politički. Mislim da će to biti put kojim će on ići. Podsticaće američke firme da ulažu u Venecuelu, gledaće da ojača te veze i da na taj način amortizuje ono loše što je Tramp svojom politikom činio“, uveren je naš sagovornik.

    Tagovi:
    nepriznavanje, EU, samoproglašeni predsednik, Gvaido Huan, Venecuela
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga