09:59 15 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1820876
    Pratite nas

    Gotovo trećina građana Srbije ne želi da se vakciniše protiv korona virusa, pokazuje istraživanje „Nove srpske političke misli“. Iznenađuje zabrinjavajuća činjenica da među njima preovlađuju mladi, obrazovani ljudi koji imaju između 18 i 40 godina. Najspremniji za vakcinaciju su u kategoriji preko 60 godina.

    Anketa urađena početkom meseca na reprezentativnom uzorku punoletnih građana Srbije bez Kosova i Metohije pokazuje da je trećina spremna da se vakciniše čim se ukaže prilika, njih 32.4 odsto. Da će još razmisliti da li da primi vakcinu odgovorilo je 37.8 odsto ispitanih. Preostali, 27.1 odsto građana ne želi da se vakciniše.

    Urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović za Sputnjik kaže da su rezultati nepovoljni, ali i očekivani, jer se uklapaju u realnu sliku pandemije i svega što ide uz nju. Ipak, neočekivano je da oni koji ne žele vakcinu pripadaju mlađoj populaciji.

    Vakcina „Fajzer-Biontek“
    © AP Photo / Valentin Bianchi
    Vakcina „Fajzer-Biontek“

    „U toj kategoriji, neću reći antivaksera, ali onih koji apsolutno ne žele da se vakcinišu protiv kovida 19 je i populacija koja je natprosečno obrazovana. To su ljudi koji se informišu iz više izvora, manje sa televizije, a više preko interneta, preko društvenih mreža. Dakle, generalno je reč o populaciji koja spada u progresivniju, napredniju, tehnološki i informatički pismeniju grupaciju“, kaže Vukadinović.

    Iznenađujući rezultati: Vakcine neće da prime mladi i obrazovani

    On dodaje da je uobičajena predstava, a posebno u Srbiji, da se nešto što se smatra progresivnim stavom, pripisuje mlađima, a konzervativan stav starijoj populaciji. Očigledno ne mora da bude tako.

    Vukadinović smatra da je tome doprinela opšta konfuzija na početku epidemije, stručnjaci su često demantovali svoje stavove, a i sam virus se menjao. Ovome, smatra on, treba dodati i novi fenomen predoziranosti informacijama i konfuzije koja vlada na internetu.

    „Ima mnogo poluinformacija i pogrešnih informacija od strane zvaničnih izvora, počev od Svetske Zdravstvene Organizacije, pa do nacionalnih vlada, uključujući i našu. Mnogo konfuzije, mnogo glasina, mnogo neistina. Nekih slučajnih, nekih zbog neznanja, ali i onih koja možda ukazuju i na neke druge motive. Sve to pothranjuje nepoverenje, čak i kada su izvori u pravu“, kaže Vukadinović.

    Ulaz u sedište Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi
    © REUTERS / DENIS BALIBOUSE
    Ulaz u sedište Svetske zdravstvene organizacije u Ženevi

    Sociolog Vladimir Vuletić smatra da stav mladih u manjoj meri zavisi od vere u institucije. On podseća na istraživanje rađeno na svetskom nivou upravo pre pojave korona virusa koje otkriva da nepoverenje prema vakcinama pre svega postoji u razvijenim zemljama Zapadne Evrope, ali i Severnoj Americi, Jugoistočnoj i Istočnoj Aziji i severnoj Evropi, a i da je mnogo manje u siromašnim zemljama.

    Mladi ne žele da se vakcinišu jer se na neki način osećaju zaštićenijim, bezbednijim, veruju da kovid 19 njih ne pogađa, a ako se i desi, da su to slabiji simptomi. To su ljudi koji su boljeg imovnog stanja, koji veruju da će, ako im se nešto i desi, njihov pristup medicinskim uslugama biti znatno bolji“, kaže Vuletić.

    Stariji veruju u zdravstveni sistem

    On dodaje da u Istočnoj Evropi zdravstveni sistemi zbog prethodne vladavine socijalizma bolji, ali da u njoj postoji generalno nepoverenje u institucije. Najdramatičnija je situacija u Bugarskoj, a anketa NSPM-a pokazuje da građani Srbije razmišljaju slično.

    „Starije generacije pamte život u uređenijem sistemu, bez obzira na sve njegove slabosti i mane, ali u uređenom zdravstvenom sistemu kakav je bio socijalistički. Mi stariji se sećamo epidemije velikih boginja i kako se reagovalo. Generacija koja je tada živela, ili makar okrznula period socijalizma više veruje zvaničnim izvorima, veruje državi, u institucije i tela koja brinu o njima“, kaže Đorđe Vukadinović.

    Oba sagovornika Sputnjika vakcinaciju smatraju jednim od najvažnijih dostignuća naše civilizacije, koje je produžilo životni vek, ali i spasilo mnoge živote.

    Red za vakcinaciju u Novom Sadu
    © Tanjug / JAROSLAV PAP
    Red za vakcinaciju u Novom Sadu

    Slažu se da je na ovakav rezultat ankete najviše uticala informacija sa početka pandemije, da je virus opasniji za starije građane, posebno one koji već od nečega boluju.

    Mlade motiviše more…

    Iako opštoj konfuziji oko izbora vakcine i povremene mutacije virusa očigledno ne utiču na mišljenje mladih, na to bi mogle da ih nateraju okolnosti života u takozvanoj „novoj normalnosti“.

    „Iako je moj sin koji ima 18 godina bio prilično uzdržan, gotovo da je hteo to da izbegne, kada je čuo da neće moći da otputuje na more, to ga je motivisalo da se prijavi za vakcinu“, kaže Vladimir Vuletić.

    Tagovi:
    nepoverenje, institucije, Vladimir Vuletić, Đorđe Vukadinović, mladi, anketa, vakcinacija, koronavirus
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga