22:57 08 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1147
    Pratite nas

    Posle podrške samozapošljavanju, država je odlučila da podrži i preduzetnike čije je poslovanje mlado, ali su do sada imali dobre rezultate i imaju nameru da se dalje razvijaju. Ovih dana će biti objavljen javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava i za podnošenje zahteva za kredit Fonda za razvoj pod vrlo povoljnim uslovima.

    Nakon programa namenjenog podsticanju preduzetništva i samozapošljavanja koji je kreirala Vlada Srbije, uz podršku Nemačke razvojne banke, namenjenog početnicima u poslu, država je odlučila da pomogne i one koji su već u poslu i zasad im dobro ide.

    Dobri rezultati reper za podršku države

    Program je namenjen preduzetnicima, mikro i malim privrednim društvima, koji su registrovani u Agenciji za privredne registre najmanje dve godine pre podnošenja zahteva.

    Rukovodilac Centra za programe podrške privredi, mikro, malim i srednjim preduzećima u Provrednoj komori Srbije, Tamara Dunđerović za Sputnjik objašnjava da je reč o odličnom programu namenjenom onima koji su dobro poslovali i sada im trebaju dodatni podsticaji da poslovanje prošire, za šta je država obezbedila 150 miliona dinara bespovratnih sredstava.

    Učesnici IV Istočnog ekonomskog foruma u Vladivostoku
    © Sputnik / Alekseй Daničev
    Država je obezbedila 150 miliona dinara bespovratnih sredstava za one koji imaju mlad biznis, ne stariji od dve godine, a dobro su poslovali i sada im trebaju dodatni podsticaji da prošire poslovanje.

    Precizirano je da je minimalna vrednost investicije 400.000 dinara, a maksimalna 6.000.000 dinara. Početnici u biznisu će moći da računaju na bespovratnu pomoć države u iznosu od 30 odsto ukupne investicije, a oni u nerazvijenim područjima Srbije i na 40 odsto. Preostali novac će biti iz kredita Fonda za razvoj na pet godina sa grejs periodom od godinu dana i kamatom od jedan odsto.

    Ima i ograničenja

    Dunđerovićeva ukazuje i na određena ograničenja za mlade biznismene.

    „Postoje uslovi koji su limitirajući i to podrazumeva da tokom te dve godine poslovanja nisu bili u blokadi i da su namirene sve obaveze prema državi. Kredit ne mogu da koriste svi oni koji su imali bilo kakvih poteškoća u poslovanju i koje dolaze iz nekih delatnosti koje su u programu precizirano navedene. Program se, na primer, između ostalog, ne odnosi na poljoprivrednu proizvodnju, trgovinsku delatnost, transport i saobraćaj, finansijske usluge, promet nafte i naftnioh derivata“, napominje naša sagovornica.

    Poziv će, kako kaže, trajati do kraja godine, ili dok se sredstva ne utroše.

    Polovinu zainteresovanih za biznis sputava pandemija

    Na pitanje u kojoj meri je situacija sa pandemijom i neizvesnost koju ona donosi uticala da se ljudi ne odluče na ulaganje u biznis, ona kaže da toga sigurno ima.

    „Mi smo u jednom trenutku kada je u pitanju program samozapošljavanja, zvali polaznike koji su već prošli obuku da vidimo da li im nešto još treba i da li će uopošte otići u banku zbog kredita. Njih 50 odsto nam je reklo da čeka da vidi šta će da se desi sa celom situacijom sa koronom i kada će se uspostaviti normalnije funkcionisanje“, napominje Dunđerovićeva.

    © CC0 / piksabej
    Nije lako biti privrednik i preduzetnik, jer ljudi moraju dobro da procene rizik poslovanja, pogotovo u vreme pandemije kovida.

    Nije lako postati privrednik i preduzetnik. Moraju ljudi dobro da procene rizik poslovanja. To svakoga muči, posebno, kako dodaje, one u uslužnim delatnostima. Oni koji su već poslovali su prosto morali da nastave posao koji su pokrenuli, a fizička lica su uglavnom htela da sačekaju da vide šta će da se desi.

    Da je tako pokazuju i rezultati prethodno pokrenutog programa samozapošljavanja za koji je Vlada Srbije u saradnji sa Nemačkom razvojnom bankom, opredelila 300 miliona dinara. Prijava za prvi krug tog programa je zatvorena na kraju prošle godine i do 28. januara odobreno je 67 kredita sa ukupnim iznosom od nepunih 138 miliona dinara.

    Polaznika više od 500, kredita 67

    Poziv, kako kaže sagovornica Sputnjika, i dalje važi.

     „Program je osmišljen kao sveobuhvatna podrška za početnike a pod tim podrazumevamo i fizička lica koja danas ili sutra mogu da se registruju u Agenciji za privredne registre i da se kvalifikuju za kreditna sredstva. Krediti su do 30.000 evra, a kamatna stopa je 5,9 odsto na godišnjem nivou. Postoji i deo bespovratnih sredstava u visini od 20 posto i namenjen je svim početnicima, onima koji posluju manje od 24 meseca i fizičkim licima koja na dan prijavljivanja ne moraju da budu registrovani“, objasnila je Dunđerovićeva.

    Poslovne žene, ilustracija
    Pixabay
    Za program samozapošljavanja prijavila su se 544 polaznika, od kojih je 417 je prošlo obuku i dobilo sertifikat, ali je traženo i odobreno 67 kredita, od kojih 38 odsto preduzetnicama.

    Interesovanje je, kaže, bilo veliko, prijavila su se 544 polaznika, od kojih je  417 je prošlo obuku i dobilo sertifikat, ali je do sada odobreno 67 kredita, 62 odsto muškarcima i blizu 38 odsto preduzetnicama. Četvrtinu kredita uzeli su oni starosti između 36 i 40 godina života koji su imali najviše hrabrosti da započnu posao, dok su blizu 20 odsto činili oni do 45 godina. Trećina kredita je uzeta na teriotiriji Vojvodine, a četvrtina u beogradskom regionu.

    U 2020. registrovano za četvrtinu manje preduzetnika

    Kada su u pitanju delatnosti tu nije bilo propisivanog ograničenja i najviše je bilo interesovanja za otvaranje frizerskih salona, dostavu hrane, proizvodnju nameštaja, obuće, tekstila, IT delatnost, napomenula je sagovornica Sputnjika.

    U pandemijskoj 2020. godini registrovano je osnivanje 19 odsto privrednih društava više nego u 2019, ali i 25 odsto manje preduzetnika.

    Prema najnovijim podacima Agencije za privredne registe, na početku 2021. godine Srbija ima ukupno 400.646 registrovanih aktivnih privrednih subjekata. Privrednih društava je 121.690, a predizetnika  278.956 .

    Tagovi:
    uspeh, poslovanje, podrška, država, preduzetnici
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga