11:38 04 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    420195
    Pratite nas

    Kosovo će biti prva i glavna tema na stolu između predsednika Francuske i Srbije Emenuela Makrona i Aleksandra Vučića, danas u Parizu. Zvanična Francuska trebalo bi da prenese svoja očekivanja od dijaloga Beograda i Prištine uoči predsedavanja te države Evropskom unijom 2022. godine.

    Biće to jedanaesti susret dvojice lidera, a kako je najavljeno, pored sudbine Kosova i Metohije, govoriće se i o evropskim integracijama Srbije i ekonomskoj saradnji naše zemlje i Francuske.

    "Trgovinska razmena između dve zemlje prošle godine bila je 1.2 milijarde, a pad od 6 odsto do novembra je minimalan, s obzirom na pandemiju. Kada je reč o Kosovu, Francuska želi ozbiljne rezultate do 2022. godine kada počinje njeno predsedavanje Evropskom unijom", izjavio je Aleksandar Vučić po dolasku u Pariz. 

    Kosovo na stolu ispred dva predsednika

    Slobodan Zečević sa beogradskog Instituta za evropske studije za Sputnjik objašnjava da Francuzi zapravo hoće da poruče, ako želimo da ambicioznije pistupimo ulasku u EU, do tada moramo da imamo nekakve obrise rešenja za kosovski problem. On ne isključuje mogućnost da će Francuska zahtevati da se čak dođe do nekakvog Sporazuma o Kosovu.

    Aleksandar Vučić i Emanuel Makron u Parizu
    Aleksandar Vučić i Emanuel Makron u Parizu

    "Stupila je na snagu nova američka administracija, a Entoni Blinken je čovek koji je odrastao po francuskim školama, odlično govori francuski. Nije isključeno da će doći do bliže saradnje Sjedinjenih Država i Francuske po pitanju kosovskog problema. Videli smo i da su Amerikanci poslali nešto fleksibilniju poruku nego što su ranije imale SAD, pa se čak kao varijata pominje i mogućnost podele Kosova, ali videćemo šta će od svega toga biti", kaže Zečević.

    Ekonomska saradnja i metro

    Predsednik Vučić je najavio i detaljne razgovore sa Makronom o budućem beogradskom metrou, napomenuo je da je finansiranje rešeno uz 80 miliona iz trezora Francuske banke, a da će ostatak novca biti obezbeđen preko komercijalnih banaka.

    Kada je reč o ekonomskoj saradnji Zečević podseća da je Srbija puno toga uradila da bi zainteresovala Francusku, jer je saradnja daleko od one koju smo ostvarili sa glavnim spoljnotrgovinskim partnerima u Evropi, Nemačkom i Italijom.

    On objašnjava da su Srbija i Francuska uvek imale dobre odnose, ali da smo morali da pojačamo ekonomsku, kako bi smo pojačali i političku saradnju, odnosno dobili podršku za ulazak  u Evropsku uniju.

    "Zato smo im dali poslove, velike poslove, sanaciju otpada u Vinči bih mogao nazvati srednjim, ali aerodrom je veliki posao koji će trajati godinama, a metro je ogroman posao koji će takođe trajati godinama. Moglo bi da se otvori i pitanje vodovoda i kanalizacije, odnosno ekoloških standarda. Srbija ima problem u mnogim gradovima, a Franczi su eksperti za to. Imaju firmu "Vivendi" koja je naslednik kompanije koja je uređivala vodovode čak i u Latinskoj Americi".

    Zečević dodaje da postoji mogućnost da Srbija i Francuska ostvare ekonomsku saradnju i po pitanju naoružanja i vojne opreme.

    "Grci su kupili francuske avione, iako imaju američki F-16, to je princip, da se kupuje na više mesta, a mi smo već kupili deo opreme od Francuza", podseća naš sagvornik.

    Što se tiče srpskog izvoza, Zečević kaže da je on uglavnom bio zasnovan na polufabrikatima, te da problem kod našeg izvoza u tome što je Francuska poljoprivredna zemlja, pa je naše proizvode teško plasirati.

    "Ali ne treba zaboraviti da smo izvozili gume, tu je i proizvodnja poluproizvoda od bakra i čelika, lekova. Ono što je jasno, mi smo pokušali da uvučemo Francuze u političku igru i uspeli smo u tome, tako što smo im dali poslove u Srbiji", kaže Zečević.

    Francuski model za poglavlja

    Povodom otvaranja poglavlja za prisutpanje EU, Slobodan Zečević kaže da nova metodologija koju su predložili upravo Francuzi omogućava da se otvori više poglavlja odjednom po 6 ili 8, pa čak 10 ili 16 tokom jedne godine.

    "Imali smo problem sa otvaranjem u 2020. godini iz više razloga, kasnila je reforma pravosuđa, ali smo imali i problem sa funkcionisanjem demokratskog sistema i insitucija. Ne možete biti članica EU ako nemate te standarde koje oni imaju u oblasti višepartijskog sistema, načina rada Skuštine, medija", zaključuje Zečević na kraju razgovora za Sputnjik. 

     

    Tagovi:
    Emanuel Makron, Kosovo, Vučić
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga