03:36 07 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1414265
    Pratite nas

    Nije se danas u Parizu, posle susreta Emanuela Makrona i Aleksandra Vučića čulo šta može da bude sadržaj budućeg dogovora Beograda i Prištine. Ali, najvažnija zajednička poruka predsednika Francuske i Srbije je da je potrebno – inovativno rešenje za budućnost Kosova.

    Inovativna rešenja jedina su moguća za pitanje Kosova i Metohije, ocenio je Makron tokom razgovora sa Vučićem koji se i sam založio za takvo rešenje koje bi vodilo do kompromisa.

    Inovativno rešenje za Kosovo

    Posle susreta Vučić nije otkrio o kakvim se konkretnim predlozima radi, ali je ocenio da je ključno da Priština shvati da ne može da dobije bilo šta sa spiska želja, već da mora da se razgovara da bi se postigao politički kompromis.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Francuske Emanuel Makron
    © AFP 2021 / LUDOVIC MARIN
    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i predsednik Francuske Emanuel Makron

    "Predsednik Makron ima velike ambicije, perfektno poznaje geopolitiku, za razliku od drugih nije strašljiv u pronalaženju inovativnih rešenja, bilo bi dobro kada bi imao više slobode u toj vrsti političkog dogovora" rekao je Vučić nakon sastanka.

    Istoričar dr Stanislav Sretenović iz Instituta za savremenu istoriju kaže da tih inovativnih rešenja još nema u stvarnoj politici, jer Francuska priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. On ne očekuje da Makronova najavljena inovativna rešenja budu radikalno nova u samoj politici.

    "Verujem da se ova terminologija uglavnom odnosi na neka praktična rešenja na terenu koja bi verovatno imala tendenciju da se traže konkretna rešenja u dobroj upravi, u ostvarenjima konkretnih projekata u oblasti ekonomije ili kulture, a sve to u okviru nekih integrativnih procesa koji će možda ovog puta biti ponuđeni Srbiji i Kosovu i Metohiji po ubrzanoj metodologiji", kaže Sretenović.

    Simbolički nerešen rezultat

    On očekuje da će se, kakvo god inovativno rešenje bude primenjeno, verovatno raditi o nekoj vrsti simboličkog nerešenog rezultata, uz podršku da se krene sa konkretnim rešenjima odnosa na terenu.

    Aleksandar Vučić i Emanuel Makron
    © REUTERS / BENOIT TESSIER
    Aleksandar Vučić i Emanuel Makron

    "Sigurno je da ovaj termin nosi sa sobom i neku vrstu želje francuskog predsednika da simbolički preotme taj ideološki kapital inovativnosti i dinamike koji su do sada držale Sjedinjene Američke Države. Makron želi da pokaže pokretački duh, novu snagu Evrope koja će pokrenuti situaciju sa nulte tačke, kao što su to Amerikanci uspeli kada su albansku stranu naterali da odustane od blokade, od taksi na srpsku robu", ocenjuje Sretenović.

    Obamino i Bajdenovo “čedo”

    Istoričar Dragomir Anđelković kaže da treba imati u vidu da je Emanuel Makron, kako kaže, Obamino čedo i ima jako bliske odose sa njegovim ljudima koji sada okružuju novog američkog predsednika. On podseća da Makron ima i solidne odnose sa Džo Bajdenom, a to, kako kaže, u ovom trenutku uopšte nije loše po Srbiju.

    "Makron može da nam bude jedna vrsta linka ka američkoj administraciji, on ipak ima više razumevanja za naše probleme oko Kosova, nekoliko puta se izjasnio u prilog rešenja koje bi zadovoljilo i nas, te može da bude neko ko bi nam poboljšao kontakte sa novom američkom administracijom. Ipak, ne mislim da će Makron u potpunosti slediti američku liniju, možda će čak i doprineti da ona u nekim segmentima bude redefinisana, da se uvaži i naše mišljenje, jer bez našeg popuštanja nema rešenja", kaže Anđelković.

    Džo Bajden
    © REUTERS / Tom Brenner
    Džo Bajden

    Upitan da li Francuska postaje glavni igrač u pregovorima o budućnosti Kosova i Metohije, da li Makronov poziv Vučiću i najava inovativnih rešenja znači da Nemačka ostaje po strani, Sretenović kaže da je u Evropi počeo proces utrkivanja za novu raspodelu moći unutar transatlantskog savezništva, pa možda možemo da govorimo o procesu u kome Evropa želi da preotme utisak da je Amerika, posebno sa Trampom na čelu, davala ritam rešenjima na Balkanu.

    "Ta simbolička konkurencija neće dovesti do bitnih udaljavanja između francusko - nemačkog para koji je stub i okosnica Evropske unije. Francuska politika će verovatno ići ka nekim komplementarnim rešenjima u zajednici sa Nemačkom. Francuska nikada neće žrtvovati svoje odnose sa Nemačkom zarad nekog trećeg pitanja, koje je pri tom percipirano kao manje bitno", ocenjuje sagovornik Sputnjika iz Instituta za savremenu istoriju.

    Nemačka gubi primat

    S druge strane Dragomir Anđelković smatra da Nemačka ipak gubi primat u vođenju pregovora između Beograda i Prištine, ali naglašava da to u ovom trenutku uopšte nije važno.

    "Bitno je to što Nemačka nikad nije pokazala bilo kakvu spremnost da odstupi od po nas najnepovoljnijeg rešenja, dok je s druge strane Francuska davala signale da tako nešto može da prihvati. Tako da, Francuska je povoljnija pozicija za nas. Može i da se odrazi na američki stav, ta da nam se možda nešto i ponudi. Da li će tako biti ili ne, videćemo", kaže Anđelković.

    Aleksandar Vučić i Angela Merkel
    © Tanjug / INSTAGRAM "BUDUCNOSTSRBIJEAV"
    "Nemačka nikad nije pokazala bilo kakvu spremnost da odstupi od po nas najnepovoljnijeg rešenja, dok je Francuska davala signale da tako nešto može da prihvati", kaže Anđelković.

    Posle susreta u Parizu Vučić je izjavio da očekuje dalje jačanje bilateralnih odnosa, ali i ozbiljnu podršku Francuske na putu evropskih integracija Srbije.

    Šansa u bilateralnim vezama

    Sretenović kaže da u osvrtu na ovaj susret veliku pažnju treba posvetiti upravo razgovorima o bilateralnim odnosima, jer je to polje na kome treba očekivati konkretne rezultate.

    "Ono što razlikuje Francusku i Nemačku na jugoistoku Evrope, a posebno u odnosu prema Srbiji, to je percepcija Francuske kod većine Srba kao tradicionalne, savezničke, bliske i dobronamerne zemlje. To je intelektualni kapital koji Srbija poseduje u Francuskoj, koji su predsednik Vučić i aktuelna srpska politika prepoznali. Zato mi se čini da je akcenat u ovim razgovorima ipak stavljen na treću tačku, a to su bilateralni odnosi, gde će sigurno doći do razvoja i daljeg produbljivanja u oblasti obrazovanja, kulture, ekonomije, investicija", kaže Sretenović.

    Kosovo
    Visar Kryeziu
    Kosovo

    On dodaje da i po pitanju evrointegracija takođe mođemo očekivati konkretna rešenja, posebno zbog novog pristupa otvaranju poglavlja koji je predložio upravo Makron.

    Jednačina sa puno nepoznatih

    Sretenović podseća da franucka diplomatija želi da pokrene ovo pitanje zbog početka predsedavanja EU 2022. godine, kako bi sebi pripisala poen, a evrointegracije nas ponovo vraćaju na ključno pitanje dogovora sa Prištinom.

    "Na proleće ćemo znati kakve će ingerencije imati Miroslav Lajčak kao pregovarač Evropske unije, a drugo je pitanje ko će dobiti izbore u Prištini. Tamo je situacija trenutno politički blokirana, spremaju se izbori, nije sigurno ko će od dve grupacije dobiti, Kurtijeva ili Haradinajeva. EU, Francuska i Nemačka svakako će u toj političkoj borbi na Kosovu igrati na kartu Kurtija. Da li će to ići u prilog rešavanju problema između Srbije i samoproglašenog Kosova, to ćemo videti", kaže Sretenović na kraju razgovora za Sputnjik.

    Tagovi:
    inovacije, rešenje, Albanci, Srbi, Aleksandar Vučić, Emanuel Makron, Francuska, Kosovo i Metohija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga