02:36 05 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    111263
    Pratite nas

    Posle najnovijeg priznanja takozvane države Kosovo od strane Izraela, manevarski prostor Beograda nije veliki. Praktično se svodi na preispitivanje odluke o preseljenju ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim, na šta smo se obavezali Vašingtonskim sporazumom.

    Na to upućuje i izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ćemo „odnose sa jevrejskom državom graditi u skladu sa novonastalim okolnostima“.

    Nove okolnosti mogu presuditi seljenju ambasade u Jerusalim

    Kako stvari sada stoje, Vašingtonski sporazum kao da je krojen po meri interesa Izraela, najbližeg saveznika SAD. Jedina stavka koja je do sada, doduše delimično, ispunjena je upravo poslednja tačka u aktu koji je trebalo da se tiče sporazuma Beograda i Prištine potpisanog sa Vašingtonom, a odnosi se na Izrael.

    Njegovo mesto u tom ekonomskom sporazumu, nije ni tokom potpisivanja prošlo bez čuđenja. U onom koji su potpisali kosovski premijer Avdulah Hoti i tadašnji američki predsednik Donald Tramp, jasno je navedeno da Kosovo i Izrael pristaju na međusobno priznanje, dok je u onom potpisanom između srpskog i američkog predsednika precizirana obaveza Beograda da svoju ambasadu u Izraelu do 1. jula 2021. godine preseli iz Tel Aviva u Jerusalim.

    Bilbord sa zastavama Amerike i Izraela
    © REUTERS / /Ammar Awad
    Vašingtonski sporazum kao da je krojen po meri interesa Izraela, najbližeg saveznika SAD.

    Izraelu se žurilo

    Izrael, očito, nije gubio vreme. Koliko god potez Izraela i Prištine bio očekivan, verovatno da nije bilo očekivano da će upravo poslednja stavka iz Vašingtonskih sporazuma biti i prva makar delom realizovana. Pogotovo s obzirom na odredbu da Priština i Beograd na godinu dana treba da zaborave na priznavanje i otpriznavanje takozvanog Kosova.

    Može li to sada doneti i neke nove posledice. Kako je primetio srpski šef diplomatije Nikola Selaković, zanimljivo je da li će sada biti muslimanskih i arapskih zemalja, koje će nakon ovoga priznavati Kosovo. On je, kaže, uveren da neće.

    Šta će uraditi arapske zemlje

    Na pitanje može li do toga doći s obzirom na odnos arapskog, ali i muslimaskog sveta prema Izraelu kao i na palestinsko pitanje, Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu je skeptičan.

    „Zavisi na koje zemlje mislimo s obzirom na to da godinama, bar od 2002. značajan broj arapskih zemalja sarađuje sa Izraelom, narodski rečeno, ispod žita. Vidimo u poslednjih godinu dana da su neke od njih uspostavile i diplomatske odnose - Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein,  a Saudijska Arabija u suštini sarađuje već jako dugo“, napominje naš sagovornik.

    Turska je, doduše, već reagovala, ocenivši da potpisivanje sporazuma Prištine i Izraela „ne služi palestinskom pitanju“ i  potkopava viziju rešenja o dve države.

    Turci već reagovali

    Tursko ministarstvo spoljnih poslova navodi i da se potpisivanjem sporazuma Kosovo, koje je i ona priznala, „obavezalo da će otvoriti svoju ambasadu u Jerusalimu, što je u suprotnosti sa međunarodnim pravom“.

    Zastave Turske i Izraela
    © REUTERS / Baz Ratner
    Turska je već reagovala, ocenivši da  potpisivanje sporazuma Prištine i Izraela „ne služi palestinskom pitanju.“

    Pitanje lokacije ambasade povlači za sobom i pitanje statusa Jerusalima - dok ga Izraelci smatraju svojom prestonicom, Palestinci tvrde da je to okupirani grad.

    Ambasador Palestine u Srbiji Mohamed Nabhan izjavio je odmah po potpisivanju Vašingtonskog sporazuma da bi 57 zemalja iz Arapske lige i Islamske organizacije za saradnju moglo da povuče priznanje Kosova zbog dogovora vezanog za Izrael. Takve najave iz tih organizacija, ili njihovih članica, u međuvremenu, međutim, nije bilo.

    Janković upravo ukazuje na sve veću saradnju jednog broja tih država sa Izraelom.

    „Isplivala su još 2010. godine dokumenta o njihovoj bezbednosnoj saradnji, pa čak i o saradnji po pitanju obezbeđenja sadašnjeg predsednika Palestinske samouprave preko Amerikanaca, a posredno sa Izraelom. Imajući sve to u vidu, stav muslimanskih i arapskih država više nije jedinstven. One su dosta podeljene po pitanju Izraela, a znamo da su podeljeni i po pitanju statusa Kosova i Metohije“, ističe naš sagovornik.

    Samoproglašeno Kosovo su priznale vodeće arapske zemlje, među kojima, Ujedinjeni Arapski Emirati , Bahrein, Saudijska Arabija, Jordan, Oman, Katar, Kuvajt, Jemen, Egipat, Libija. Da će tu biti nekih pomeranja teško je očekivati, pogotovo što se glas Palestinske samouprave više ne čuje kao nekada. Palestinsko pitanje je od jedne od  glavnih globalnih tema, svedeno na lokalnu, gotovo na bilatralno pitanje.

    Donald Tramp, Aleksandar Vučić, Avdulah Hoti
    © Tanjug / AP Photo/Evan Vucci
    Odmah po potpisivanju Vašingtonskog sporazuma spekulisalo se da bi Srbija mogla i da ne ispuni ono što je potpisala ako Izrael prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova.
    Možemo i da ne ispunimo Vašingtonski sporazum

    Na pitanje šta Beograd u ovoj situaciji može da uradi, Janković kaže da je sam čin priznavanja samo posledica onoga što je već učinjeno u Vašingtonu.

    „Vi imate stav nove američke administracije da oni nemaju ništa protiv tog papira koji je potpisan u Vašingtonu, što znači da će oni nastojati da se on sprovodi. Imamo mogućnost da barem odlažemo sprovođenje tog dela sporazuma koji se odnosi na premeštanje ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim. To se može učiniti“, ocenio je sagovrnik Sputnjika.

    Upravo to je i pominjano posle zapitanosti otkud uopšte Izrael kao posebna tačka jednog ekonomskog sporazuma. Tada su se prvi put i čule spekulacije da bi Srbija mogla i da ne ispuni ono što je potpisala ako Izrael prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova.

    Tagovi:
    Jerusalim, ambasada, Beograd, priznanje, Kosovo, Izrael
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga