14:37 01 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    535219
    Pratite nas

    Zahtev da se SSP uključi u trgovinski sporazum Srbije i Britanije je novi pokušaj Londona da status velike sile koja sve više bledi dokazuje na Srbiji i drugim malim država našeg regiona. Ako do toga i dođe, ne treba očekivati neka posebna politička uslovljavanja, za koja će i dalje biti zadužen Brisel, smatraju sagovornici Sputnjika.

    Sporazum o trgovini naše zemlje sa Velikom Britanijom prestao je da važi 1. januara, istog dana kada je Britanija i zvanično završila proces izlaska iz Evropske unije. 

    Novi između Beograda i Londona još nije ispregovaran, a prema pisanju medija, predlog koji je Velika Britanija ponudila Srbiji sadrži i odredbe Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) koji je naša zemlja potpisala sa EU još 2008. To bi po oceni Britanaca koji su tada bili deo EU, u stvari bio "ugovor kontinuiteta", kakav su ponudili ne samo Srbiji nego i ostalim zemljama našeg regiona koji sa Briselom imaju potpisan SSP. Posle pregovra o prihvatljivim modalitetima tog ugovora Severna Makedonija ga je već potpisala.

    Britanije bi status sile da dokazuje na Srbiji

    Jasno je da bi nesporni mogli da budu oni delovi SSP-a koji se odnose na trgovinsku saradnju. Pitanje je, međutim, šta će u jednom trgovinskom ugovoru i odredbe koje se odnose na saradnju sa Haškim tribunalom, dobrosusedskim odnosima sa državama regiona, zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, nezavisnom sudstvu...

    London: Da li Balkan plaća cenu zbog Bregzita?
    © CC0
    Sporazum o trgovini naše zemlje sa Velikom Britanijom prestao je da važi 1. januara, istog dana kada je Britanija i zvanično završila proces izlaska iz Evropske unije. 

    Hoće li te stavke ako eventualno uđu u bilateralni ugovor o trgovini, biti samo pro forme, ili će se Srbiji nametnuti i novi uslovi?

    „Sam ugovor pošto je trgovinski ne bi smeo da ima vidove političkih uslovljavanja, ali će verovatno u kontekstu u okviru koga se on zaključuje, neka njegova preambula da govori o dobrim regionalnim odnosima i sličnom. To bi posredno moglo da služi kao instrument politike Velike Britanije prema državama u regionu da ona taj trgovinski sporazum tumači i koristi tako da posredstvom njega zadrži ekonomske odnose na zadovoljavajućem nivou, ali i određeni nivo političke stabilnosti u regionu iz perspektive kako to njima odgovara“, kaže za Sputnjik Aleksandar Gajić iz Instituta za evropske studije.

    Ne mogu dalje od pokazivanja stava

    On smatra da SSP koji smo potpisali sa EU 2018. ne bi bio preslikan, već unekoliko modifikovan.  Tako bi, kako veruje, politička stabilnost regiona podrazumevala i dobrosusedske odnose kako ih ona vidi, s obzirom na to da je Britanija priznala nezavisnost Kosova i Metohije. Takav trgovinski ugovor bi, smatra on, koristili da nam to stave do znanja.

    „Naravno, tu ne može da bude nekog posebnog uslovljavanja, ali bi u svakom slučaju koristili priliku da pokažu svoj politički stav. Mislim da ne mogu puno više od toga. Oni će svakako podržavati Srbiju u pristupu EU, ali se očekuje da glavni pritisak po pitanju dobrosusedske politike i ostalog bude na Brisleu i EU, a Velika Britanija koja se izvukla iz EU će to zdušno podržati“, smatra Gajić.

    Po oceni profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričara Čedomira Antića, Britanija želi da pokaže da još uživa status velike sile.

    Zastave Velike Britanije i tzv. države Kosovo
    © AP Photo / Visar Kryeziu
    Politička stabilnost regiona podrazumevala bi i dobrosusedske odnose, onako kako ih vidi Britanija koja je priznala nezavisnost Kosova i Metohije.

    Kako kaže za Sputnjik, odnos Londona sa Briselom, Vašingtonom, Moskvom, Pekingom i malim državama nemoguće je razumeti ako nemamo u vidu to samorazumevanje britanskih elita. On, pri tom, podseća da veliki deo vladajuće elite u Britaniji, bez obzira o kojoj partiji je reč, nije bio za izlazak iz EU.

    Odnos prema malima

    Te suprotnosti prisutne u britanskom društvu i njenoj politici najbolje će se, dodaje on,  videti kada je reč o odnosima Britanije prema malim državama. Antić, uz to, ukazuje i na uvek prisutnu želju Londona da ima vrlo aktivan stav na Balkanu.

    „Ja bih rekao da bi bilo dobro da Srbija ima u vidu da je Britanija država koja luta, koja je senka svoje nekadašnje moći, koja pokazuje na primeru njenih ministarstava i predsednika vlada koliko je propala moderna Evropa. Britanija koja je u jednom trenutku bila najveća imperija u istoriji ljudskog roda baš je primer tog opadanja“, ističe profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.
    Vreme da izravnamo račune
    Tems haus, sedište britanske obaveštajne službe MI 5 u Londonu.
    © REUTERS / Peter Nicholls
    Sedište britanske obaveštajne službe MI 5 u Londonu o čijem malignom uticaju na našem prostoru se mnogo zna.

    Imamo posla sa državom koja više nije u EU i više ne može da blokira naš put, kaže naš sagovornik. On, uz to, napominje da smo i nedavno imali prilike da se po ko zna koji put uverimo preko memoara funkcionera naše države, pre svega u knjizi Gorana Živaljevića, „Služba“, koliko je ovde bio maligan uticaj britanske obaveštajne službe. Vreme je, smatra on, da se ti računi izravnaju.

    Antić ne misli da bi Srbija trebalo da se poredi sa Severnom Makedonijom, u kojoj, kako ističe, vladaju Albanci i 15 odsto Makedonaca, koja prihvata sve što joj se servira. Ne bi se trebalo povoditi ni za kim, ni za Crnom Gorom, ni za Albanijom.

    „Mi imamo neke svoje interese. Negde ćemo morati političke interese da žrtvijemo radi ekonomije, negde ekonomske radi politike. Treba otvoreno reći - Velika Britanija je sve manje Velika i sve manje Britanija i da li ona treba da bude ta koja će status velike sile da dokazuje na Srbiji, posebno nametanjem nepravde Srbiji i srpskom narodu“, zaključio je Antić.
    Tagovi:
    svetska sila, SSP, Srbija, Velika Britanija, trgovinski sporazum
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga