11:41 04 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    31282
    Pratite nas

    Mit o ruskoj pretnji, ruskom ekspanzionizmu i imperijalističkim ambicijama, naročito se razvio u 18. veku, za vreme Luja Petnaestog, koji je izradio lažni testament Petra Velikog, u kome stoji da je ruski car naredio svojim naslednicima da osvoje Evropu. Tako se rodila „rusofobija“, koja lagano prerasta u „putinofobiju“.

    Tako govori švajcarski novinar Gi Metan u svojoj knjizi o rusofobiji, prema kojoj je snimljen i film. Događaji u Ukrajini, 2014. godine, svest da zapadna štampa sistematski podržava samo jednu stranu, samo jednu tačku gledišta, bili su povod da se ozbiljno pozabavi istorijom odnosa Rusije i Zapada i u njoj pronađe uzroke današnjeg stanja.

    Njegov pogled je zanimljiv ne samo zato što je analizirao istoriju tih odnosa, već i zato što nema ruske korene. Vidike i saznanja o Rusiji počeo je da širi nakon 1994. godine, kada su on i njegova supruga usvojili devojčicu iz ruskog drevnog grada Suzdalja. Dok je trajalo papirologija, Švajcarac je svojim očima video rusku provinciju, upoznao se sa ljudima i shvatio da Rusija nije onakva kakvu je Zapad predstavlja.

    Koreni rusofobije sežu u 11. vek

    „Kopajući“ po istoriji, autor konstatuje da je rusofobija svojstvena prevashodno zapadnom svetu, a njeni koreni sežu u 11. vek, kada se dogodio raskol između zapadnog i istočnog hrišćanstva, protumačen kao šizma, najveći raskol u istoriji hrišćanstva, koji je otpočeo prekidom liturgijske zajednice između Rimokatoličke i Pravoslavne crkve.

    Tako je stvoren osnov za geopolitički sukob između zapadne i istočne Evrope koju je oličavala Vizantija, Konstantinopolj. Zapadni bogoslovi i teolozi tog vremena, ističe Metan, optuživali su Istočnu crkvu za raskol kako bi sa sebe skinuli odgovornost, i još tada, u srednjem veku, počeli su da govore o grčkom svetu tj. Vizantiji, kao o „teritoriji despotizma, varvarstva“.

    Vera je u to vreme bila državna ideologija i ta ideologija će se razviti u antipravoslavnu propagandu u Rimu, protiv Vizantije, a kasnije protiv Rusije koja je preuzela vizantijsko nasleđe i postala Treći Rim, poslednji bedem istinske vere. Ovaj geopolitički sukob će dobijati sve veće razmere kako istorija bude napredovala.

    Od 15. veka, navodi Metan, zapadni putnici opisuju Rusiju istim terminima kako su prethodno opisivali Vizantiju. Te izmišljotine i kritike su se pojačale nakon reformi Petra Velikog i Katarine Velike, kada je Rusija dobila veliku težinu na evropskoj političkoj sceni, pa je sve  to dovelo do stvaranja teorije rusofobije krajem 18. veka.

    Fabrikovanje lažnih vesti o Rusiji

    Fabrikovane priče poslužile su Napoleonu za invaziju na Rusiju, a rusofobija je postojala u Francuskoj kao glavna politička ideologija sve do kraja 19. veka, kada je Francuska, izgubivši Francusko-pruski rat, shvatila da njen glavni neprijatelj nije Rusija, već Nemačka.

    U Engleskoj, navodi Metan, rusofobija se pojavila oko 1815. godine, kada je Velika Britanija, u savezu sa Rusijom, uspela da pobedi Napoleona. Zajednički neprijatelj je poražen, a onda je Engleska napravila zaokret. London počinje da koristi antirusku ideologiju kako bi prikrio sopstvene ekspanzionističke namere i akcije u Mediteranu,u Egiptu, Indiji i Kini.

    Uprkos dinastičkim vezama, problem između Rusije i Nemačke nastao je ujedinjenjem Nemačke tj. stvaranjem Nemačkog carstva, 1871. godine, kada su u toj zemlji porasle imperijalističke ambicije. Engleska, Francuska, Španija i Portugalija su već kolonizovale veliki deo planete, nije bilo mesta za nemačke kolonije, pa su se Nemci okrenuli Istoku i ideologiji koja je nazvana „lebensraum“, odnosno „životni prostor“. U Prvom svetskom ratu taj plan je propao, ali je postao ideološki princip nacizma i glavno opravdanje za Hitlerovu teritorijalnu ekspanziju u centralnu i Istočnu Evropu.

    Američka rusofobija ima i tačnu godinu rođenja - 1945. Čim je Hitler pobeđen zajedničkim naporima sa Sovjetskim Savezom, po cenu miliona sovjetskih života, dogodilo se isto što i 1815. godine, posle pobede nad Napoleonom - SAD su napravile zaokret. Dojučerašnji saveznik, SSSR, pretvoren je u glavnog rivala. Tako je počeo Hladni rat. Amerikanci su to pravdali borbom protiv „komunizma, despotizma, tiranije, ekspanzionizma“, ali ispostavilo se da je ta „borba protiv komunizma“ bila potpuno izmišljena, jer kada je Sovjetski Savez nestao sa mape sveta, konfrontacija kolektivnog Zapada sa Rusijom nije prestala.

    Istorija se ponavlja

    Istorija iz 19. veka se ponovila – da bi postigli sopstvene ciljeve, rasporedili u Evropi rakete, promovisali sopstvene interese, sproveli svoje ekspanzionističke namere, povećali svoj geopolitički uticaj – zapadne elite su nastavile da šire antirusku histeriju.

    Neki kažu da iza rusofobije stoji mržnja prema Rusiji. Drugi kažu – to nije mržnja, to je strah. Iracionalan, doduše.

    Putin je nedavno rekao da Zapad koristi „politizovanu rusofobiju“ da bi izvršio napad na Rusiju i „obuzdao“ njen razvoj kao mogućeg konkurenta u svetskoj areni. Ništa novo nisu smislili, dodao je. Promenile su se i usavršile tehnologije, a sve ostalo se i dalje bazira na lažima, spekulacijama, stereotipima i mitovima. Pojavio se i još jedan fenomen – „putinofobija“, pa je i ruski lider često meta napada.

    Zbog takve agresivne politike Zapada, Rusija se danas suočava sa višestrukim izazovima i pretnjama — vojnim, ekonomskim, političkim, kulturološkim i ideološkim. Sve to predstavlja pretnju civilizacijskom identitetu Rusije i njenom odnosu sa drugim zemljama. Važan deo tih „pretnji“ je stvaranje atmosfere netrpeljivosti i agresije prema Rusiji i Rusima, kao i celoj ruskoj kulturi. Istini za volju, antirusko osećanje na Zapadu nije ni masovno ni popularno, ono uglavnom postoji samo među zapadnim elitama i u zapadnim medijima. Tek mali broj običnih ljudi na Zapadu je nesvesno i nevoljno upao u veštački stvoren rusofobski svet.

    Kako se razvijala rusofobija i kako se pretvorila u putinofobiju, pogledajte u videu:

    Tagovi:
    Petar Veliki, Zapad, Rusija, istorija, rusofobija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga