03:38 05 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    1326
    Pratite nas

    Bespovratna sredstva namenjena gazdinstvima sa organskom hranom mogu biti značajna stavka ne samo za postojeće proizvođače, nego i za privlačenje novih. Iako organski proizvodi imaju kupca i na domaćem i inostranom tržištu, pod njima nije ni jedan odsto zemljišta u Srbiji.

    Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo putem javnog konkursa sa ukupno devet miliona dinara bespovratnog novca sufinansiraće unapređenje organske proizvodnje u Vojvodini. Konkurs je upravo obajvljen, a dobijena sredstva mogu biti utrošena na nabavku priključne mehanizacije, mašina i opreme za organsku proizvodnju.

    Bespovratna sredstva za mršavu organsku proizvodnju

    Bespovratnim  sredstvima, namenjenim i fizičkim i pravnim licima, biće pokriveno do 70 odsto svake pojedinačne investicije, uz maksimalni iznos od 700 hiljada dinara.

    Nada Latić, čije se poljoprivredno gazdinstvo u Čeneju već 10 godina bavi organskom proizvodnjom povrća pozdravlja taj potez.

    „Generalno to dosta pomaže. Takav konkurs je, mislim, bio i 2019. i dobro je što je odvojen jedan deo za organske proizvođače, mimo konvencionalnih. Malo nas je i, u suprotnom, stopimo se sa velikim proizvođačima i onda obično tada ne ispunjavamo baš sve uslove. Zato je dobro što je odvojen jedan deo za organske proizvođače“, kaže Latićeva za Sputnjik.

    Zdrava hrana - ilustracija
    © Foto : Pixabay
    Za nabavku mehanizacije za organsku proizvodnju, Vojvodina je odvojila devet miliona dinara bespovratnih sredstava.

    Nada, koja sa suprugom Dejanom na celokupnom imanju od dva hektara gaji organsko povrće, kaže da ta proizvodnja u najvećoj meri zahteva ručnu obradu. Od mašina koje se najviše koriste su one koje nisu velike - motokultivatori, ili mali traktori sa rotofrezom. Novost su, kaže, i mašine za okopavanje korova sa silikonskim prstima koje su ljudi počeli da kupuju. Takve su parcele da nije, kaže, pametno koristiti veliku mehaniuzaciju.

    Mašine, ali bez hemije

    Kako napominje, sada na tržištu može da se nabavi i mašina koja, kao paročistač, vodenom parom uništava korov, jer nikakva hemija ne sme da se koristi u organskoj proizvodnji. Više to nije moguće ni sa jabukovim sirćetom koje je ranije bilo dozvoljeno, napominje naša sagovornica.

    Na pitanje da li je tih 70 odsto bespovratnih sredstava od ukupnog ulaganja u mehanizaciju dovoljna podrška koja može da privuče organske proizvođače kojih, kako sama kaže, nije mnogo, ona ističe da je takva ponuda sasvim uredu.

    „Mislim da bi ljudi trebalo za to da se opredele, da je to dobra prilika, pogotovo što ne moraju da kupe unapred mehanizaciju, nego se prvo odobri novac, pa se tek potom realizuje nabavka. Ne morate sami da obezbedite sav novac koji vam se posle refundira. Smatram da je to dobra podloga za nekoga ko tek kreće, jer su proizvođači organske hrane mali. Ne trebaju im velike mašine, to je nešto što treba da se prilagodi maloj farmi“, objašnjava Latićeva.

    Za trećinu više organskih hektara, ali...

    Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, poslednjih godina procenat organski obradivih površina raste, ali nedovoljno. U 2019. godini organska proizvodnja odvijala se na 25.608 hektara, što je 32,95 odsto više u odnosu na 2018.

    © Depositphotos / nad.loboda.gmail.com
    Iako su za trećinu uvećanje površine pod organskom proizvodnjom, ona je zastupljena na manje od jedan odsto ukupnog poljoprivrednog zemljišta.

    Najzastupljenija je ratarska proizvodnja sa 46 odsto, a zatim voćarstvo sa 28,3, dok su povrtarstvo i lekovito bilje zastupljeni tek na 2,4 odsto površina.

    Organskom stočarskom proizvodnjom bavi se mali broj proizvođača, jer je ona veoma zahtevna.

    Prošle godine su znatno povećane i subvencije i iznosile su 26 hiljada dinara po hektaru za biljnu proizvodnju, dok su one za stočnu proizvodnju uvećane oko 40 odsto. U Srbiji je, pak, registrovano tek nešto više od 6.000 proizvođača organske hrane, a pod organskim proizvodima je manje od jedan odsto poljoprivrednog zemljišta, što je veoma malo. U razvijenim zemljama, kao što je Austrija, to je oko 20 odsto.

    Zašto je manje od jedan odsto pod organskim proizvodima

    Na pitanje zašto je to tako, šta je ljudima najveći problem da bi se odlučili za organsku proizvodnju, naša sagovornica kaže da je to strah od toga da li će ta roba koja ima nešto višu cenu od konvencionalnih proizvoda, naći kupca.

    Ta bojazan posebno je izražena kod onih koji žive daleko od  većih gradova, pa im je i teško da dođu do pozicije za prodaju. Ona kaže da njeno domaćinstvo nema taj problem, ali je ukazala na primer Babušnice koju su prošle godine posetili, gde ima puno organskih malih proizvođača sa sertifikatom. Imaju, kaže ona, jako lepe proizvode, ali su daleko od grada i to im je veliki problem.

    „Ima kupaca za organsku hranu i sve se proda. Ono što mi sada imamo u Srbiji je malo i za Srbiju. Govorim o povrću. Ratarstvo je druga stvar i mislim da ga ima i za izvoz. Što se povrća tiče to je manjak i za nas“, ističe ona.

    Njeno domađinstvo, koje je u poljoprivredi 30 godina, lako je i brzo, kaže, prešlo na organsku proizvodnju jer ni pre nisu zemlju tretirali hemijom. Tako su odmah celo imanje uključuli u organsku proizvodnju za razliku od većine koji prvo počnu sa jednom parcelom da vide kako će to ići.

    Maline
    © CC0 / Pixabay
    Sve što se organski proizvede ima kupca na inostranom tržištu. Od nepunih 30 miliona evra izvoza vrednog u 2019. najviše je zarađeno na malini.

    Izvoz organskih proizvoda u 2019. iznosio je 29,7 miliona evra, a nejviše je otišlo u zemlje EU, Nemačku, Holandiju, Italiju, Francusku, Poljsku, ali i SAD. Najviše smo izvozili smrznutu organsku malinu, kupinu i koncentrat jabuke.

    Treba podstaći proizvođače

    Nada je ispričala da je njen suprug dve godine za redom bio na izložbenom sajmu u Nirnbergu, koji nije prodajni i poneo je par kutija sa nekoliko proizvoda za prezentaciju, koliko je moglo da stane u kofer. Na štandu se, kaže, ti proizvodi nisu zadržali više od deset minuta, a ljudi su pitali koliko toga oni mogu da isporuče.

    Ona je napomenula da je pre dve godine ovde bila bugarska ministarka poljoprivrede i rekla da njihovu kompeltnu organsku proizvodnju otkupe Francuzi.

    To, kako smatra, govori da bi trebalo podstaći ljude da se okrenu organskoj proizvodnji, ali ne na malim parcelama, ali ni većim od 10 hektara kada je u pitanju povrće, jer se to teško kontroliše. Ratarstvo je druga priča. U povrtnjak se, ipak, mora svaki dan ući da bi se radilo na preventivi. Ne može se čekati da se biljka razboli pa da je onda lečite, ističe sagovornica Sputnjika.

    Tagovi:
    mehanizacija, sredstva, hrana, organska
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga