09:51 02 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    2054
    Pratite nas

    Nova metodologija pristupa Evropskoj uniji predstavlja dalju politizaciju procesa pridruživanja. Ako se Srbiji i desi otvaranje poglavlja ili završetak otvaranja poglavlja u klasteru dva, to će pre doći na fonu očekivanja razvoja pregovora između Beograda i Prištine, nego na nekim internim procenama ostalog šireg napretka Srbije.

    Ovako Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije gleda na novu metodologiju pristupa EU usvojenu početkom 2020. godine na francusku inicijativu, a koja predviđa tematsku podelu dosadašnjih poglavlja na šest klastera. Zvaničnici Srbije su javno prihvatili novu metodologiju.

    Novi model - dalja politizacija procesa pridruživanja

    Kako kaže naš sagovornik, ta nova metodologija predstavlja jačanje političkog uticaja država-članica nad čitavim procesom evrointegracija.

    „Setimo se da je u oktobru 2019. godine Francuska blokirala davanje „zelenog svetla“ Severnoj Makedoniji i Albaniji za otpočinjanje pregovora, želeći da na neki način politizuje proces evrointegracija, odnosno da stavi do znanja da države članice na visokom političkom nivou moraju imati jasniju sliku o tome šta se dešava na terenu, da se moraju više pitati i rukovoditi dinamikom tog procesa naspram briselske administracije. Sa druge strane, imamo bilateralno zbližavanje Srbije i Francuske poslednjih godina, koje ima i svoju ekonomsku podlogu u vidu davanja koncesije kompaniji „Vinci” za beogradski aerodrom, kao i u najavljenom učešću francuskih firmi u planiranom projektu metroa. Srbija je ranije započela i određenu vojnu saradnju sa Francuskom i za protivvazdušnu odbranu i za helikoptere, a imali smo i grandioznu posetu Emanuela Makrona Beogradu“, kaže Igrutinović.

    Za Srbiju i Crnu Goru, kao stare kandidate, objašnjava naš sagovornik, bila je otvorena opcija da li će prihvatiti ili odbiti novu metodologiju, a Crna Gora je to prihvatila još prošle godine.

    „Bilo je logično da će isto učiniti i naša zemlja. Danas, skoro godinu dana kasnije, dobijamo političku potvrdu te metodologije i nadamo se da ćemo do leta imati detaljniji pregled dinamike koju EU očekuje od nas, kao i šta naše vlasti očekuju od tog procesa. Ali, politička podloga jeste vezana za nešto bliže odnose Beograda i Pariza u zadnjih godinu i po dana, kao i za nešto aktivniju ulogu Francuske u samom procesu evrointegracija na Zapadnom Balkanu“, primećuje Igrutinović.

    Da li je novi model bolji za Srbiju

    Na pitanje da li je nova metodologija pristupanja EU za Srbiju bolja od stare, Igrutinović kaže da je – nužna.

    „Sa jedne strane bio je očigledan zastoj u tom procesu na strani Srbije. To se merilo otvaranjem novih poglavlja i tu se gotovo dve godine ništa nije desilo, što govori da je dinamika sa naše strane usporena. Ali, usporena je i dinamika od strane Evropske unije, jer je tema proširenja i pre korone bila skrajnuta. U prvim nacrtima strateške agende za novu Evropsku komisiju, pred izbore za Evropski parlament, niti jednom rečju nije se pominjalo proširenje EU. Nakon izbora to pitanje je pomalo vraćeno u stratešku agendu, pa je rečeno da zemlje Zapadnog Balkana imaju takozvanu „evropsku perspektivu“, što je vrlo mlaka formulacija“, ukazuje Igrutinović.

    U suštini, dodaje naš sagovornik, evropske zemlje su podeljene po tom pitanju.

    „Dok su zemlje Istočne i Jugoistočne Evrope, pa i Italija, a često i Španija veliki zagovornici dinamičnijeg rada na proširenju, Nemačka, Francuska, Holandija i Švedska, svaka iz svojih razloga, su prema tome skeptični i žele da taj proces drže sporijim, bez obzira na stanje na terenu ili napredak kandidata“, napominje Igrutinović.

    Klasterima do EU

    U osvrtu na razlike između starog i novog načina pregovora o pristupanju Uniji, on podseća da je, u tehničkom smislu, stari model podrazumevao postojanje 35 poglavlja. Od toga je jedno, poglavlje 34, bilo suštinski neaktivno, dok je poglavlje 35 za Srbiju specifično i tiče se Kosova.

    „Dakle, praktično je bila reč o 33 klasična poglavlja koja nisu bila poređana po nekom redu i logici, a o njima se pregovaralo u zavisnosti od stanja na terenu, od stepena pripremljenosti Srbije i volje Evropske unije da se određeno poglavlje otvori. Ova takozvana „klasterizacija“ ili grupisanje poglavlja ima neku svoju logiku, a poglavlja su sada podeljena u šest skupina. Prva skupina obuhvata ona fundamentalna, politička i pravna pitanja. To su poglavlja 23 i 24, dakle prava, pravosuđe, političke slobode, oni osnovni politički kriterijumi“, objašnjava Ingrutinović.

    Potom, dodaje naš sagovornik, sledi skup koji se tiče unutrašnjeg tržišta u Srbiji, a to je regulacija radnih pitanja, konkurencije i tako dalje.

    „Treći skup poglavlja se takođe tiče razvoja unutrašnjeg tržišta, ali na nivou konkurencije održivog razvoja, i to su ona dva važna političko-ekonomska pitanja kojima naša vlast poklanja veliku pažnju i u javnim nastupima u poslednje vreme. Četvrti klaster se tiče takozvane „zelene agende“, odnosno ekoloških tema i tema povezanosti infrastrukture, od gasovoda, autoputeva, saobraćaja, dakle onih tema koje su takođe bile politički vidljive poslednjih godina na regionalnom nivou i u odnosima sa EU. Peti skup se tiče resursa poljoprivrede i kohezivnih fondova, onih koji su jako izdašni za zemlje koje uđu u Evropsku uniju i kojima se i mi nadamo kada ili ako nekada budemo u nju ušli. Poslednji klaster poglavlja tiče se spoljnih odnosa i to su poglavlja 30 i 31, odnosno spoljni ekonomski odnosi i klasična spoljna politika“, navodi Igrutinović.
    Nije jasna dinamika otvaranja klastera

    Zanimljivo je, kako kaže, to da smo u gotovo svim ovim klasterima otvorili deo ili većinu poglavlja. U prvom skupu Srbija je otvorila praktično sva poglavlja, dok je u šestom otvorila jedno od dva.

    „Tu je, znači, stvar „šarena“ i u ovom trenutku nije potpuno jasno kako će ta dinamika teći. Po nekoj logici Evropske unije ti klasteri treba da budu sukcesivno otvarani. Mi smo, dakle, u potpunosti otvorili prvi klaster, dok su u drugom klasteru koji se tiče unutrašnjeg tržišta ostala neotvorena poglavlja 1,2,3,8 i 28. U tom smislu, ukoliko bi se desilo da u nekom narednom periodu, recimo u junu, nekim slučajem dobijemo otvaranje poglavlja, upravo ona bi mogla biti prvo otvorena“, zaključuje Milan Igrutinović za Sputnjik.

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je nakon posete Parizu saopštio da je obavestio francuskog predsednika Emanuela Makrona da je Srbija i zvanično prihvatila novu metodologiju u procesu pristupanja Evropskoj uniji.

    Tagovi:
    Priština, pridruživanje EU, Srbija, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga