21:25 18 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    421711
    Pratite nas

    Pandemija nije zaustavila saradnju Kine i 17 zemalja Centralne i Istočne Evrope, pa je obim trgovine prošle godine prvi put premašio 100 milijardi dolara. Srbija je sa Kinom ovih dana ugovorila posao vredan 3,2 milijarde evra koji treba da reši probleme velikog broja naših opština sa otpadnom vodom i kanalizacijom. Kina je otvorena i za uvoz hrane.

    Zbog pandemije održan u onlajn video izdanju, upravo završen Samit „17 plus jedan“, koji okuplja lidere Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, potvrdio je da je sa valjanim razlogom taj format pokrenut pre devet godina.

    Pandemija kovida ne koči saradnju Kine i 17 evropskih država

    Primer Srbije to najbolje svedoči kojoj je Kina po vrednosti robne razmene postala treći partner u svetu, ali i veliki investitor i kreditor. Novi ugovor potpisan je pre Samita sa poznatom kineskom kompanijom Čajna roud end bridž korporejšen koja je već bila angažavona na infrastrukturnim projektima u Srbiji, a prisutna je i u regionu.

    Posao vredan 3,2 milijarde evra omogućiće da na teritoriji 65 opština konačno bude rešen problem otpadnih voda i kanalizacije.

    Ulice Rostova posle jakih kiša
    GU MČS po Rostovskoй oblasti
    Novi posao sa Kinom, vredan 3,2 milijarde evra, trebalo bi da u 65 opština u Srbiji reši dugogodišnji problem otpadnih voda i kanalizacione mreže.

    Od dobijanja građevinske dozvole, pa u narednih pet godina trebalo bi da bude završen ceo projekat koji podrazumeva izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda i pumpnih stanica, kanalizacione mreže, ali i sanaciju ili izgradnju šest regionalnih deponija. To je najveća planirana investicija u zemlji koja je deo programa Srbija 2020-2025.

    U fokusu i poljoprivreda

    Nekadašnji dopisnik domaćih medija iz Kine, potom i ekonomski savetnik ambasade Srbije u Pekingu, Zoran Đorđević za Sputnjik kaže da kineske firme raspolažu izuzetnim tehnologijama koje su napredne isto koliko i zapadne. On napominje da je Kina poslednjih godina uložila ogromna sredstva da podigne nivo zaštite životne sredine i to preradom pijaćih i otpadnih voda.

    Đorđević podseća na konstataciju iz obraćanja kineskog predsednika Si Đinpinga na Samitu da će u ovoj godini zbog pandemije najveća pažnja i dalje biti usmerena na zajedničku borbu protiv nje i na oporavak privrede.

    „Najaktuelnija je saradnja u oblasti vakcina, pomoć u vakcinisanju i eventualno transfer tehnologije za proizvodnju vakcina. Drugo, Kina želi da u narednih pet godina na 170 milijardi dolara poveća uvoz robe iz tih 17 zemalja. Naglasak se stavlja na poljoprivredu i agroindustrijski kompleks“, kaže naš sagovornik.

    Pandemija je, kaže Đorđević, pokazala koliki je važno da u kriznim situacijama zemlja može da prehrani svoje stanovništvo i zato ova orijentacija na poljoprivredu ne iznenađuje.

    Pšenica
    © Sputnik / Alekseй Malьgavko
    Kina želi da diversifikuje svoj način snabdevanja poljoprivrednim proizvodima, a Srbija kao agrarna zemlja ima potencijal za proizvodnju robe koja treba kineskom tržištu.

    „Kina želi da diversifikuje svoj način snabdevanja, a potrebe su ogromne. Upravo o tome je govoreno i na ovom Samitu da Kina ne želi isključivo da se oslonja na najjače industrijske zemlje nego da u okviru inicijative Pojas i put idu i na povećanje broja dobavljača“, napominje dobar poznavalac prilika u Kini.

    Iskoristiti šansu

    Agroekonomista Milan Prostran smatra da Srbija kao agrarna zemlja ima potencijal za proizvodnju robe koja treba kineskom tržištu. To su, pre svega žitarice, kukuruz,  pšenica, proizvodi od soje, sunkcokreta. To bi bilo realno jer, kako dodaje, Srbija ima viškove i do tri-četiri miliona tona kukuruza i milion i po do dva miliona tona pšenice.

    „Treba iskoristiti poziv Kine koja želi da angažuje velika sredstva da se dobro organizujemo. Imamo mnogo neiskorišćenih površina. Srbija koristi svega 3,5 miliona hektara zemljišta od ukupno 4,2 miliona", napominje naš sagovornik.

    Sigurnost plasmana na kineskom tržištu bi, kako ističe, apsolutno bio signal našim proizvođačima da povećaju proizvodnju ako je u pitanju dugoročni aranžman sa jasno definisanim uslovima.

    Najjači u EU ne bi da izgube svoj deo kineskog kolača

    Na konstatciju da saradnja Kine sa 17 zemalja Centralne i Istočne Evrope uvek izaziva podozrenje Brisela, Đorđević podseća da su među tih 17 zemalja 10 iz EU. Zato on jačanje saradnje Kine sa tim zemljama vidi i kao jačanje saradnje sa celokupnom EU.

    © Sputnik / Aleksandar Milačić
    Kada je pandemija kovida 19 ceo svet gotovo zaključala, vrednost trgovine Kine sa 17 zemalja Centralne i Istočne Evrope u prošloj godini dostigla je 103,15 milijardi dolara i zabeležila rast od 8,4 odsto.

    Najveći partneri Kine u Evropi su upravo najjače zemlje EU, kakva je Nemačka, i one, kako napominje, ne žele da izgube primat i deo kineskog tržišta jer će se pojaviti novi snabdevači iz ovih 17 zemalja.

    „Zbog toga oni u Briselu mogu da budu nezadovoljne ili mogu da se bune, ali isntitucionalno nemaju nikakvo formalno pravo da prigovaraju jačanju saradnje Kine sa ovim zemljama. Razvijene zemlje Zapada koje su imale monopol i na Balkan i na Istočnu Evropu sada gube taj primat i sigurno nisu zadovoljne što Kina tu ulazi sa velikim projektima. Ali to naravno ne mogu da spreče“, ističe Đorđević.

    On smatra da je poseban značaj formata „17 plus jedan“ što utiče i na bilateralne odnose tih zemalja i da jedno potpomaže drugo za šta je očigledan primer saradnja Kine sa Mađarskom i Srbijom na izgradnji pruge od Beograd do Budimpešte. Primer saradnje Srbije sa Kinom, koja se prva uključila u tu priču, povukao je i druge države sa ovih prostora da se na to odluče.

    O „17 plus jedan“ najbolje govore rezultati

    O svrsishodnosti formiranja grupe „17 plus jedan“ najbolje  govore brojke.

    Kada je pandemija kovida 19 ceo svet gotovo zaključala, vrednost trgovine Kine sa 17 zemalja Centralne i Istočne Evrope u prošloj godini dostigla je 103,15 milijardi dolara i zabeležila rast od 8,4 odsto u odnosu na godinu ranije. Vrednost razmene je prvi put premašila 100 milijardi dolara.

    Koliko god, zbog veličine i privredne snage Kine, izgledalo da je ta saradnja jednosmerna, to demantuju podaci. Do kraja 2020. kineske direktne investicije u zemlje Centralne i Istočne Evrope, uključujući oblasti energetike, infrastrukture i logistike, iznosile su 3,14 milijardi dolara, dok su investicije tih zemalja u Kini dostigle 1,72 milijarde dolara.

    Aleksandar Vučić sa kineskom ambasadorkom Čen Bo na beogradskom aerodromu, na dočeku prve ture vakcine iz Kine
    © Tanjug / ZORAN ZESTIC
    Posle jedan milion kineskih vakcina, zahvaljujući kojima je u najvećoj meri Srbija prva po vakcinaciji stanovništva u Evropi, iz Kine stiže još pola miliona doza.

    Kada je Srbija u pitanju, Kina je u 2020. godini po vrednosti robne razmene postala njen treći partner u svetu. Trgovinska razmena iznosila je gotovo 3,7 milijardi dolara, a samo u poslednjih pet godina, naš izvoz u Kinu povećan je 15 puta.

    Ono što je, međutim, u situaciji sa pandemijom mnogo značajnije je da je Srbija zahvaljujući vakcinama koje je dobila iz Kine sada vodeća u vakcinaciji u Evropi. U januaru je primila milion doza vakcina iz Kine, a upravo je najavljen dolazak još pola miliona. To je bio dovoljan razlog da u tom pravcu počnu da razmišljaju i neke druge zemlje iz okvira „17 plus jedan“.

    Tagovi:
    ugovor, Srbija, saradnja, centralna i istočna Evropa, Kina, Samit
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga