01:55 26 Februar 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    936114
    Pratite nas

    Kuba kakvu smo znali od 1959. godine i pobede Kastrove revolucije nestaje, a njeno otvaranje za privatni sektor će u priličnoj meri  menjati suštinu njenog  društvenog sistema, smatra dugogodišnji dopisnik naših medija iz Latinske Amerike, publicista Borislav Lalić koji je i autor dve knjige o Kubi.

    Kubanska vlada je ovih dana potvrdila ono što je ministarka Marta Elena Feito najavila još u avgustu – u većini sektora u privredi biće dopušteno privatno preduzetništvo. To je značajna reforma za tu komunističku zemlju čijom privredom dominira javni sektor.

    Privatno preduzetništvo je, doduše, prvi put omogućeno pre 11 godina, ali je bilo ograničeno na samo nekoliko sektora u kojima je zaposleno više od 600 hiljada Kubanaca. Oni čine 13 odsto radne snage te ostrvske države u Karipskom moru koja broji 11,2 miliona stanovnika.

    Nestaje Kuba kakvu je stvorio Fidel Kastro

    Ubuduće će za privatnike biti nedostupna samo 124 privredna preduzeća, dok će 2000 njih biti otvoreno za privatno preduzetništvo, obznanila je Feito.

    Radnica u fabrici cigara u Havani
    © AP Photo / Ramon Espinosa
    Proizvodnja cigara po kojima je Kuba najprepoznatljivija u svetu.

    Lalić za Sputnjik kaže da će to, nesumnjivo, promeniti Kubu, kakvu smo poznavali posle pobede revolucije načelu sa Fidelom Kastrom.

    „Ona se promenila, odnosno morala je da se promeni sa odlaskom Kastra. Ali i ne samo sa njegovim odlaskom već i sa dolazećim vremenima koja su promenila geostrateški položaj Kube koji je ona imala od pobede revolucije 1959. godine do pre četiri godine kada je Fidel umro“, kaže Lalić.

    Kuba je vremenom došla u tešku poziciju jer privreda kako je funkcionisala nije mogla sama da izdržava kubansku državu. Sve je bilo u državnoj svojini, privatnog interesa nije bilo, do te mere da nije postajala ni prodaja sopstvenih poljoprivrednih proizvoda na pijacama, niti je bilo privatnih dućana.

    Prošle godine BDP je pao 11 odsto, što je najveći pad u poslednje tri decenije, a stanovništvo se suočilo sa nedostatkom osnovnih namirnica. 

    Težina života na bonove

    Režim Fidela Kastra je verovao da može sve da kontroliše i da sve može da funkcioniše kako treba, ali sem školstva i zdravstva, gde je Kuba napravila velike pomake ne samo u odnosu na Latinsku Ameriku, nego i mnoge države sveta, privreda na Kubi je, ističe on, jako loše stajala.

    © Foto : Pixabay
    Poznata plaža Varadero, simbol kubanskog turizma koji se već otvorio za turiste iz zapadne Evrope.

    Teško se živelo na Kubi, kako bi mi to rekli – na tačkice, odnosno na bonove, kaže Lalić. Država ih je davala propisavši snabdevanje stanovništva kako bi ono bilo najracionalnije. Promene su bile neizbežne.

    „Oni su 2010. godine, još za vreme Fidela Kastra počeli da popuštaju i dozvoljavaju privatnu inicijativu, ali je to bilo više simbolično, u odnosu na ovo sada što se dešava. Sad otprilike 70-80 odsto privrede prebacuju u privatni sektor, odnosno daju u ruke privatnoj inicijativi.  To već menja suštinu kubanske privrede“, uveren je naš sagovornik.

    Promenio se i svet

    On objašnjava da dosadašnji način funkcionisanja privrede nije mogao da opstane ne samo zato što je bio samoubilački po nju, nego i zbog toga što su se promenili međunarodni odnosi i konstelacija snaga u svetu.

    „Kuba je u vreme Hladnog rata i posle njega uspevala da održi svoju privredu zahvaljujući pomoći Istočnog bloka, odnosno zahvaljujući tome što su pre svega države Istočne Evrope i Kina kupovali njihovu robu i pomagale Kubi koja je dugo bila pod američkom blokadom. Ta blokada je pre nekoliko godina za vreme Baraka Obame na čelu SAD formalno ukinuta, ali i dalje postoji. Čak je nedavno bivši američki predsednik Donald Tramp naložio određene sankcije protiv Kube“, napominje naš sagovornik.

    Da bi rešila ekonomske probleme ona mora da se otvori, pre svega, za kapital i strane investicije, a to već znači i menjanje suštine ekonomskog sistema i uklapanje u tržišni način privređivanja.

    Otvaranje Kube neizbežno i za strani kapital

    On podseća da je Kuba sa idealnom klimom i položajem pre nekoliko godina već počela da se otvara u oblasti turizma, pre svega prema Kanadi i Evropi, zemljama koje ulažu u turizam, poput Španije. U određenim granicama je, kaže on, već počeo da stiže i američki kapital, podsećajući da je Kuba od turizma uglavnom i živela pre Kastrove revolucije.

    Zastave Kube i SAD  se vijori i Havani
    © AFP 2021 / YAMIL LAGE
    Do skora nezamislivo. Prošle godine su u Havani mogle da se vide jedna pored druge kubanska i američka zastava. Američki kapital je već počeo da stiže na Kubu.

    Sve je to do sada činjeno uz sav oprez, jer im je, kako dodaje, jasno da sa stranim kapitalom stiže i uticaj.

    „Problem je kako kontrolisati taj strani kapital da ne utiče na samu suštinu društvenog poretka, jer Kuba i dalje pokušava svim silama zadrži sistem - modifikovan, ali da u suštini ostane onakav kakav je pravio Fidel Kastro. Oni i dalje smatraju da su socijalistička zemlja. Komunistička partija je i dalje na vlasti. To se, međutim, u priličnoj meri menja. Na kraju krajeva, jedna velika Kina u kojoj su komunisti na vlasti, takođe je morala da menja svoj sistem i da ga prilagođava tržišnim zakonima i tržišnoj privredi“, napominje Lalić.

    On je mišljenja da će u rukama države ostati strateški sektori, ali i da ne treba očekivati brze promene jer neće biti lako pomiriti dva trenda- da se zadrži sistem kakav je postojao i da se otvori za tržišnu privredu.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    sistem, privatna svojina, promene, Kuba
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga