09:52 02 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 932
    Pratite nas

    Nezavisne države ne pregovaraju ni sa kim o tome da li su nezavisne i ne traže da se pripoje drugoj državi da bi postale priznate, ističe Zoran Anđelković, nekadašnji predsednik privremenog Izvršnog veća KiM, povodom godišnjice samoproglašenja Kosova kome ni posle 13 godina nisu javili da nije država.

    Priština bez predsednika, vlade, skupštine i dela vrhuške OVK obeležava 13 godina od kako je Hašim Tači, koji sada broji zatvorske dane u haškoj ćeliji, proglasio nezavisnost Kosova uz prisustvo i blagoslov svojih zapadnih mentora.

    Kosovo posle 13 godina – još traži priznanje

    Anđelkovića ova situacija, kako kaže, ne podseća na ono gde su Albanci sa Kosova bili 2008. godine, već liči na period u leto 1999. godine, ako ne i koju godinu unazad.

    „Sem te formalno objavljene nezavisnosti i priznavanja jednog broja zemalja ništa se nije promenilo. Isti oni koji su im dozvolili da se samovoljno otcepe od Srbije 2008. su Kosovo kao nezavisno tretirali i 2000. godine. Osim toga, oni već 21 godinu govore da su nezavisni, ali činjenica je da je u političkom smislu njihov status identičan kao što je bio i pre 13 ili 20 godina“, smatra Anđelković.

    Očekivano je da će Bajdenova administracija nastaviti politiku kontinuiteta koju je započela Klintonova administracija prema Kosovu, dodaje naš sagovornik, a u prilog tome idu i čestitke koje je dobila Priština, a koji dan ranije i Srbija, gde se jasno kaže da Amerika od Beograda traži priznanje Kosova.

    „Ovo ne bih dovodio u pitanje i mislim da će samo tražiti druge mehanizme kako bi pritisli Srbiju, ali ja duboko verujem da su principi koji su ustanovljeni o pronalaženju kompromisa nešto što će na kraju morati da postane dominantno“, navodi Anđelković.

    Ako ne bude pregovora, biće još povlačenja priznanja

    Koliko će sve to trajati, to ćemo videti, ističe on, ali činjenica je da Kosovo tapka u mestu, odnosno da ne ide uzlaznom linijom, već bi se pre reklo silaznom, imajući u vidu da je 17 država članica Ujedinjenih nacija koje su priznale Kosovo, povuklo svoje priznanje tako da sada u UN sede 92 države koje ih priznaju, i 96 koje ih ne priznaju.

    „Da oni imaju zaokruženu nezavisnost kako tvrde, zašto bi razgovarali sa Beogradom. Jasno je da je u samo nekoliko godina iza nas povlačenje priznanja Kosova išlo glatko, a siguran sam da ako ne budu želeli pregovore, da bi taj broj bio i veći. Aljbin Kurti je sa jedne strane levičar, a sa druge nacionalista i njega pregovori sa Beogradom ne zanimaju. A sada je jasno da bez razgovora nema kompromisnog rešenja“, ističe on.

    Čisti se samo vrh brega

    Iako je za pohvalu, kako dodaje, što je Zapad rešio da se rastereti prepoznatljivih lica OVK, jer su svoje odslužili, to ne znači da je Kosovo očišćeno od OVK jer dosta njih sede u Pokretu Samoopredeljenje, koje je pobedilo pre par dana na izborima u Prištini.

    „Ne mislim da je ta čistka skroz uspela jer drugi ešalon lidera OVK je i dalje tu. Ovo je samo vrh ledenog brega. Ono od čega se ne mogu odvojiti je ideologija OVK koju Albanci sa Kosova neguju kao svoju tradiciju“, naglašava naš sagovornik.

    Činjenica da Kosovo želi da se priključi Albaniji nije od juče, podseća Anđelković, ali jeste bizarna s obzirom na to da pretenduju da budu država, koja je kroz Ahtisarijev plan čak postala i „nacija“ - Kosovari.

    „Te njihove najave su proizvod kontinuiteta njihovog razmišljanja, ali ako se setimo Kosova iz SFRJ, treba reći da je ono tada bilo po svemu ispred Albanije a i najveći njihov Univerzitet je bio Prištini, a ne u Tirani. Priština i danas smatra da je ispred Albanije u svakom smislu i ovo je više pokušaj da nađu način za ulazak u evroatlantske vode“, smatra Anđelković.

    Velika Albanija kao alibi

    Taj projekat bi bio neuspešan, jer Kosovo hoće uniju sa Albanijom, a ne pripajanje, što je paradoks, ako govore o pripajanju Albaniji.

    „Tako da ja to vidim kao traženje alibija za neuspeh u konstituisanju potpune nezavisnosti Kosova, a sa druge strane je ideološka komponenta koja traje više od 100 godina“, podseća Anđelković.

    Kosovo faktički ne postoji na ekonomskoj mapi i valjda je zbog toga  Aljbin Kurti zatražio da se reinkarnira „Maršalov plan“ za zapadni Balkan kako bi i Priština mogla da se pokrene sa mrtve tačke a ne da živi od donacija. Centralna banka Kosova objavila je podatak da je Kosovo doživelo ekonomskog pad od 7,2 odsto u poslednjih godinu dana (2020), gubitak hiljada radnih mesta, kao i da je smanjena potrošnja, investicije i imaju problem sa nedostatkom novca na tržištu.

    Priština je na rubu ekonomske propasti

    Podaci MMF govore da je Kosovo, uz Moldaviju, najsiromašniji politički entitet u Evropi. Bruto domaći proizvod je tek 6,3 milijardi evra, ili 3.400 evra po glavni stanovnika. Stopa nezaposlenosti je 32 odsto, dok je kod mladih ona veća od 40 odsto. Budžet Kosova ne premašuje dve milijarde evra. Prosečna neto plata u privatnom sektoru je najviša 340, dok je u javnom između 450 i 590 evra. Državna i javna preduzeća uglavnom prave gubitke i žive od subvencija. Minimalna zarada za radnike do 35 godina je 130 evra, a za starije 170 evra.

    Kosovo faktički živi od velike dijaspore sa zapada koja godišnje pošalje 760 miliona evra porodicama na Kosovu. što čini čak 11 odsto BDP-a. Najviše penzionera dolazi iz redova ratnih veterana, njih 36.000 sa prosečnom penzijom od oko 240 evra. Pali borci i invalidi rata, kojih ima oko 15.000, imaju prosečnu penziju oko 150 evra. Na ove rashode ukupno odlazi cela trećina sredstava za penziju – 95 miliona evra iz budžeta od 260 miliona evra.

    Ipak Kurti ne želi da uđe u takozvani „Mini šengen“ a i ekonomski sporazum iz Vašingtona mu nije blizak, pa nije ni čudo što pojedini albanski analitičari smatraju da je „Priština glavni grad imaginarne države“.

     

    Tagovi:
    nezavisnost, Dan nezavisnosti, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga