04:03 07 Mart 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 885
    Pratite nas

    U moru informacija kojima su deca izložena na internetu dominiraju one koje uzbuđuju, posebno u igricama. Preveliko, konstantno uzbuđenje uvek vodi u depresiju. To su deca koja nemaju radost, samo uznemirenost, kaže za Sputnjik specijalista kliničke psihologije dr Vlajko Panović povodom poslednjih samoubistava dece koja potresaju Srbiju.

    Sedamnaestogodišnja devojčica u Kruševcu ubila se skokom kroz prozor bolnice, a nekoliko dana kasnije, destogodišnji dečak pronađen je obešen u stanu u Beogradu. Dok se čekaju zvanični izveštaji policije o ovim tragedijama, u javnosti se spekuliše da je dečak sebi oduzeo život zbog igrice, popularnog "izazova" na internetu. U izjavama za medije oni koji su decu poznavali, tvrde da se ni po čemu nije moglo zaključiti da s njima nešto nije u redu.

    Scena iz kratkog filma Rekvijum - samoubistvo
    Scena iz kratkog filma "Rekvijum" - samoubistvo

    Uzrok samoubistava kod dece - depresija

    Klinički psiholog dr Vlajko Panović za Sputnjik kaže da samoubistva ove dece, iako se povodi sigurno razlikuju, najverovatnije povezuje isti uzrok - depresija.

    Panović objašnjava da su deca i mladi na internetu neprekidno izloženi manipulacijama, senzacijama i uzbuđenjima koji ih vode ka tom stanju. Opasni su brojni sadržaji, a naročito igrice:

    "To je jedan moderni fenomen. Kada čovek sebe nekoliko sati drži u dobrovoljnom stresu, on potroši resurse za adaptaciju i posle nekog vremena je potpuno potrošen, polako upada u depresiju koja postaje sve dublja. Deca su previše angažovana na različitim ekranima, kada roditelji to konačno primete, počinju da uvode restrikcije ili sankcije, ali to je mač sa dve oštice", kaže Panović.

    Ističući da nema nameru da ikoga osuđuje, jer to je takođe fenomen ovog doba, naš sagovornik kaže da roditelji deci odmažu, jer nesvesno podstiču njihov egoizam.

    Deca na internetu
    © CC0 / Pixabay
    U moru informacija kojima su deca izložena na internetu dominiraju one koje uzbuđuju, posebno u igricama. Preveliko, konstantno uzbuđenje uvek vodi u depresiju.

    "Jedan dečak iz Novog Sada se ubio, jer je igrajući igrice čak došao do toga da je šurovao sa satanistima. Na kraju se ubio za vreme porodičnog ručka. Ostavio je poruku da su oni imali pogrešnu sliku o njemu da je dobar. To je onaj kliše, dobar je, gde ga ostaviš, tu ga nađeš", kaže Panović i dodaje da roditelji, bez obzira na uzrast deteta, moraju da znaju kakvim je ono sadržajima na internetu izloženo.

    Kako da znamo da je dete u depresiji

    Naš sagovornik koji se bavi problemima savremene porodice, lečenjem zavisnosti od novih tehnologija najmlađih pacijenata, kaže da, iako nismo spremni to da prihvatimo, moramo da shvatimo da se na globalnom planu vodi neka vrsta rata protiv čoveka u kome svi učestvujemo, pa nam se lako može desiti da izgubimo dodir sa detetom, ne prepoznamo depresiju.

    "Niko se ne pita, zašto deca ne vole život, zašto ne vole svoje telo, zašto nemaju osvešćenu tu dimenziju, a to je ono što mi kao njihovi roditelji i vaspitači i čitava kultura treba da ih vratimo, između ostalog i kultu tela, zdravlja, ali ne na način koji deca opet pronalaze na internetu", kaže Panović.

    On dodaje da je recept za zdrav život jednostavan i svima poznat, pa je i po njemu lako prepoznati da li je dete u problemu kome i sami doprinosimo. Prvo na šta treba da obratimo pažnju je izmenjeni ritam dana i noći koji - vodi u depresiju.

    Porodica gleda TV
    © Depositphotos / Monkey Business
    "Prvo na šta treba da obratimo pažnju je izmenjeni ritam dana i noći koji vodi u depresiju. Kasni odlazak u krevet je civilizacijski problem", smatra Panović.

    "Deca koja još rastu bi trebalo da legnu do 9, a odrasli do 10, to je idealno vreme za dobar odmor i obnavljanje mozga. Kada to kažem, uvek rizikujem da mi se smeju, zašto, podlegli su pritisku većine, kažu da tada život počinje. Život može da počne i ujutru, to je sada civilizacijski problem, zato je važno forsirati lepotu i kulturu ponašanja kroz medije. Ophođenje prema drugima, prema telu", kaže Panović.

    Usmerite decu ka lepoti

    On dodaje da se ovom krupnim temom bavimo samo sporadično, kad se dogodi tragedija. Ono što je još gore, upozorava, do sledeće tragedije opet se forsira samo ono što do nje vodi. Zato treba da se bavimo dostojanstvom življenja, a ne mrakom.

    "Kada je čuo poslednje crne vesti, moj unuk koji ide u sedmi razred, pitao me je, deda, zašto se deca ubijaju. Fenomen smrti deca razumeju već posle sedme ili osme godine, ali roditelji ne treba da se bave fenomenom smrti, već fenomenom života. Da afirmišu vrednosti koje vraćaju dostojanstvo življenja. Ovo što pričam su filozofske teme koje vaši urednici možda neće pustiti, jer novinama treba senzacija, spektakl, uzbuđenje, šer i lajv, a to je tragično za civilizaciju", ističe Panović.

    © Depositphotos / Josekube
    Aplikacija Tik Tok

    On dodaje da je lako primetiti da li deca beže od samih sebe jer smo izloženi istim nadražajima moderne civilizacije, ali da ne smemo izgubiti iz vida da su najmlađi, dok nas nema, na internetu izloženi nebrojenim perfidnim manipulacijama. Po njemu, terapija, koja je ujedno i prevencija je vrlo jednostavna.

    "Treba da forsiramo ono što je Dostojevski govorio - lepotu. Kao pomoćno sredstvo u radu sa pacijentima koristim usmeravanje ka lepoti, svakome od njih dam neki zadatak, da mi fotografiše cveće, ulice, drveće, decu, da obrati pažnju na ono što ne stignemo da vidimo. Svaki roditelj sa svojim detetom može da primeni ovaj sistem. Dete treba usmeravati, kanalisati, vaspitavanje je modelovanje dečjeg ponašanja, usmeravanje ka željenom, ka lepom, dobrom, vrednostima koje su proverene, a ne pustiti ga da igra igrice, da radi ono što mu grupa nametne", ističe Panović.

    Naučite decu da koriste internet

    On dodaje da roditelji treba da pomognu deci da razumeju sadržaje koje konzumiraju, sa bilo kog ekrana, da sede pored njih i prate šta gledaju, a pre svega da se obrazuju. Da se sete da oni vaspitavaju, postavljaju pravila. Najgore što možemo da uradimo je da kupimo računar ili telefon i damo detetu da samo bira sadržaje.

    Devojke nose zaštitne maske
    © AP Photo / Paul White
    "Ne smemo izgubiti iz vida da su najmlađi na internetu izloženi nebrojenim perfidnim manipulacijama".

    "Imate jednu zakonitost koja je skoro univerzalna. Kad im zabranite televizor, deca se malo bune, zato što imaju alternativu, kada im zabranite laptop, opiru se i roditeljima kao argumrent navode onlajn nastavu, tu roditelji popuštaju, ali najveća drama se odvija kada im zabrane telefon. A on je istovrememno najveći neprijatelj odnosa roditelj – dete", kaže ovaj lekar.

    On dodaje da roditelji pre svega treba da nauče decu kako da koriste internet, ali da ga zaista koriste, da im bude na korist.

    "Ipak, najvažnije od svega je da roditelji menjaju svoje ponašanje, da budu u životu dece na takav način da deca prihvate njihove obrasce, a ne medijske koncepte koji vode ka depresiji, pa i samoubistvu. To je za roditelje teško, jer su puni gordosti i predrasuda, ne razumeju situaciju u kojoj se dete nalazi, deca se nalaze u velikim iskušenjima, nikad težim, nikad gorim, nudi im se sve i svašta", zaključuje Panović.

    Tagovi:
    Vlajko Panović, internet, depresija, samoubistvo, deca
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga