09:29 22 Jun 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 1189
    Pratite nas

    Najava američkog zaoštravanja politike prema Saudijskoj Arabiji znači raskid sa odlukama Trampove administracije i naglasak na ljudskim pravima i slobodama u arapskim zemljama. Odnosno, znači i najavu decidne istrage ubistva novinara Džamala Hašogija, kaže za Sputnjik novinar i diplomata Dragan Bisenić.

    Nakon što je administracija Džo Bajdena skinula oznaku tajnosti sa izveštaja američke obaveštajne službe o ubistvu saudijskog novinara Džamala Hašogija, američki predsednik je najavio značajne promene u politici između Sjedinjenih Država i Saudijske Arabije.

    U izveštaju CIA se sugeriše da je saudijski princ Mohamed bin Salman odobrio operaciju u Istanbulu, odnosno da se novinar Džamal Hašogi zarobi ili ubije.

    Džamal Hašogi
    © AP Photo / Metafora Production
    Džamal Hašogi

    Amerika zaoštrava odnose prema Saudijskoj Arabiji

    Dragan Bisenić primećuje da u obrazloženju, objavljenom na nepune dve stranice, nema direktnih dokaza ove tvrdnje, već se na osnovu komandne odgovornosti zaključuje da ova operacija ne bi mogla da bude izvedena bez odobrenja Mohameda bin Salmana.

    Upitan zašto je ovaj izveštaj javnosti predstavljen upravo sada, Bisenić kaže da je očigledno da Bajden pre svega želi da se udalji od većine tekovina prethodne administracije Donalda Trampa, mada je, podseća, u Trampovo vreme CIA saopštila da je Mohamed bin Salman znao za ovu operaciju.

    "Mogao je da se očekuje ovakav potez Bajdena. Dakle, snažniji naglasak na ljudskim pravima i slobodama u arapskim zemljama, za razliku od Trampa, koji je to tolerisao ili se nije mnogo zanimao za unutrašnja pitanja drugih država. Zanimljivo je da je do ovoga došlo samo dan nakon što je Bajden razgovarao s kraljem Salmanom, bez najave obelodanjivanja ovog dokumenta", kaže Bisenić.

    Mohamed bin Salman
    © AP Photo / Amr Nabil
    Mohamed bin Salman

    Posle odluke o ženama u vojsci

    On dodaje da je najava obrta u odnosima SAD i Saudijske Arabije došla nakon što je Bin Salman učinio još jedan korak napred u saudijskim reformama, dozvolio je ženama da služe vojsku, da na taj način budu ravnopravne sa muškarcima.

    Bisenić podseća i da je državni sekretar Entoni Blinken dao dva obrazloženja za sadašnje poteze Amerike. Pre svega je rekao da će Stejt department napraviti takozvanu Hašogijevu listu od 76 osoba koje su bile umešane u ubistvo.

    "Blinken je to najavio kao novu američku globalnu politiku koja uključuje vizne i druge restrikcije prema osobama koje su bile umešane u napade u inostranstvu ili napade na novinare. Pošto je reč o globalnoj politici, to znači da će biti primenjeno i na druge države u svetu. Treba istaći da je to mera koja će se upotrebljavati zbog napada na novinare, ne samo u inostranstvu", kaže Bisenić i primećuje da uprkos svemu, ove sankcije neće biti primenjene protiv glavnog vinovnika, saudijskog prestolonaslednika.

    Predsednik SAD Džo Bajden
    © REUTERS / Kevin Lamarque
    Predsednik SAD Džo Bajden

    Ne prekidaju se svi odnosi

    On kaže da to znači da Amerika ne prekida sve svoje odnose sa Kraljevinom, ali da u njih umeće nove elemente koji treba da se uzmu u obzir prilikom budućih političkih poteza. Ili, kako je to rekao Blinken, to je "prilagođavanje interesima i vrednostima SAD".

    Poduhvat Trampovog zeta

    Bisenić dodaje da još nije jasno šta Bajdenova administraja želi da učini sa sporazumima kojima je više arapskih država priznalo Izrael, uspostavilo diplomatske odnose s njim.

    "Iza celog poduhvata Trampovog zeta Džareda Kušnera stajala je zapravo Saudijska Arabija za koju se očekivalo da će i ona da prizna Izrael, što bi verovatno i učinila, da je Tramp osvojio drugi mandat. Međutim, sada se ušlo u period neizvesnosti i ponovnog pogađanja. Istovremeno, time su i interesi Izraela oštećeni, ali na drugi način. Ovo može da predstavlja dodatni pritisak na Saudijsku Arabiju da krene u ovom smeru ukoliko taj smer podrži i Bajdenova administracija".

    Teroristički napad na Njujork 11. septembra 2001.
    © AP Photo / David Karp
    Teroristički napad na Njujork 11. septembra 2001.
    Bliži se i 20 godina od 11. septembra…

    Bisenić kaže da Bajdenovoj najavi promena u politici prema Saudijskoj Arabiji treba pomenuti i činjenicu koja pomalo prolazi ispod radara. Bliži se dvadeseta godinjica napada 11. septembra, koja aktuelizuje odštetni zahtev porodica stradalih. Naime, samo jedan od napadača nije bio Saudijac.

    "Porodice stradalih, veliki broj njih, sastavio je tužbu sa značajnim odšetnim zahtevom, a vlasti Saudijske Arabije su veoma negativno reagovale na nju, jer, ako bude prihvaćena, može da utiče i na njihovu imovinu u Sjedinjenim Državama. Ovo je imalo posledice i na izlazak najveće svetske naftne kompanije Aranko na berzu. Saudijska Arabija je najavljivala da će se pojaviti i na njujorškoj berzi, a sam Tramp je insistirao na tome. Međutim, pravnici koje su Saudijci unajmili, ukazali su da bi u slučaju presude u korist stradalih i imovina Aranka mogla da bude korišćena za nadoknadu", kaže Bisenić.

    © AP Photo / Amr Nabil
    Postrojenja kompanije "Aramko"

    On dodaje da će i ove optužbe verovatno doći na red u američko - saudijskim odnosima

    Tagovi:
    nova politika, 11. septembar, ubistvo Džamala Hašogija, promena, Saudijska Arabija, SAD
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga