09:34 19 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    55216
    Pratite nas

    Još jedan sukob se rasplamsava u hrišćanskom svetu. Ovog puta oko pravoslavne crkve Čeških zemalja i Slovačke. Carigradski patrijarh Vartolomej zapretio je da će joj oduzeti gramatu o autokefalnosti koja je izdata devedesetih godina. Kakve posledice taj spor nosi za vernike i zašto se crkva u Pragu oslanja na pomoć Moskve?

    Poznati prosvetitelji Slovena i „očevi slovenske pismenosti“ Ćirilo i Metodije zapravo nisu propovedali istočnim Slovenima. Sredinom 9. veka u hrišćansku misiju ih je pozvao kralj Moravske Rastislav. O ovome je poslao poruku u Carigrad. 

    Iznenađujuće je da se odluka Rastislava obrušila na pravoslavne Čehe nakon 11 vekova. Sveštenstvo i vernici živo razgovaraju o nedavnom pismu carigradskog patrijarha Vartolomeja jednom od čeških episkopa. 

    „Vaša Crkva, suprotno dogovorima, i dan danas nastavlja pod raznim izgovorima da postavlja prepreke i ne odgovara na prirodni zahtev Vaseljenske patrijaršije da povelju Pravoslavne crkve Češke i Slovačke uskladi sa uslovima tomosa o dodeljivanju kanonske autokefalije, što ne može ostati bez neprijatnih posledica“, piše patrijarh. 

    Raskoli u pravoslavnom svetu

    Iza pompeznih fraza koje razume samo sveštenstvo, krije se jednostavna misao. Fanar (administrativni centar Carigradske patrijaršije u Istanbulu) želi da potčini sebi autokefalnu Češku crkvu. I da bi to postigao, koristi se srednjovekovnom istorijom. 

    Ovo je sada Češka crkva, možda najmanja među pomesnim: samo četiri eparhije, šest episkopa i oko 500 hiljada laika. A u prvim vekovima svog postojanja, nakon misije Ćirila i Metodija, bila je jedna od najvećih u Evropi.

    Ali tada se hrišćanstvo još nije delilo na katoličanstvo i pravoslavlje. Stoga je prvog episkopa, Metodija, imenovao papa u 9. veku. U 21. veku carigradski patrijarh Vertolomej pretenduje na titulu „istočnog pape“ i jedinog vođe svih pravoslavnih hrišćana.

    Prag
    © Sputnik / Alekseй Vitvickiй
    Pravoslavna crkva u Češkoj ima oko 500.000 vernika

    On takođe tvrdi da bez tomosa iz Carigrada nijedna od pomesnih crkava na svetu ne može postojati. Zato je Vartolomej 1998. Česima dao odgovarajuću gramotu. Sada preti opozivom.

    Slično pismo je već poslao u Prag 2012. godine. Ali u to vreme njegove pretnje nisu shvaćene ozbiljno. Sada je sve drugačije: nakon što je Vartolomej izdao tomos ukrajinskim raskolnicima 2018. godine i oduzeo sličan dokument Arhiepiskopiji ruskih parohija u zapadnoj Evropi, autokefalija je postala instrument pritiska.

    Tada se ruska arhiepiskopija podelila. I većina ove strukture, koju su nakon revolucije u Rusiji osnovali doseljenici iz Moskovske patrijaršije, pripala je Ruskoj pravoslavnoj crkvi

    Česi su takođe zahvalni Moskvi na „kanonskoj slobodi“. Godine 1951. patrijarh Aleksij I je izdao ukaz o formiranju Pravoslavne crkve Čehoslovačke na osnovu parohija koje su ruski sveštenici stvorili u 19. veku. Pre toga, Češka je bila u potpunosti katolička. 

    Odnosno, Češka crkva zapravo ima dva tomosa. Jedan iz Moskve — upravo je rusko sveštenstvo obratilo Čehe u pravoslavlje. Drugi je iz Carigrada, jednostavno zato što je u 9. veku knez Rastislav zamolio cara Vizantije (ne patrijarha) da pošalje misionare. 

    Kršenje crkvenih granica

    Međutim, većina parohijana Češke crkve ne priznaje Fanarovu gramatu. I to sa dobrim razlogom: za razliku od moskovskog tomosa, on ograničava slobodu. Na primer, najvažnija pitanja se rešavaju samo uz odobrenje carigradskog patrijarha. On je glavni sudija za episkope. Pored toga, svetu mast, koja se koristi za pomazivanje na krštenju, sveštenstvo dobija iz Istanbula.

    Praški tomos je sličan onom koji su dobili ukrajinski raskolnici. Po nekim tačkama, na primer o svetom ulju i sudu, u potpunosti se podudaraju. 

    U oba slučaja je reč o protivljenju Moskvi. U slučaju Češke Republike, ovo je rezultiralo velikim skandalom koji je povezan sa izborom novog episkopa pomesne crkve 2013. godine. Carigrad se otvoreno umešao na izborima: poslao je dvojicu mitropolita kao „posmatrače koji imaju pravo odlučujućeg glasa“. Zbog toga je sastanak nekoliko puta prekidan.

    Pravoslavna crkva Svetog Aleksandra Nevskog u slovačkom gradu Prešovu
    Pravoslavna crkva Svetog Aleksandra Nevskog u slovačkom gradu Prešovu

    Problem je rešen samo uz pomoć Moskovske patrijaršije. Ruska crkva je nagovorila Fanar da „sabornoj crkvi da pravo da samostalno bira svog episkopa“. To je bio mitropolit Rastislav. Međutim, Carigrad ga nije priznavao sve do 2016. godine.

    A sada je patrijarh Vartolomej pismo sa pretnjom da će oduzeti tomos poslao ne njemu, već praškom arhiepiskopu Mihailu (Dandaru). Najviše od svega Fanar je bio ogorčen željom Češke crkve da proslavi „70. godišnjicu dodele autokefalnosti od strane Ruske crkve“. U Istanbulu su direktno izjavili da je nezavisnost koju je Moskva dodelila bila „prividna“ i da sama RPC duguje autokefaliju Carigradu.

    Kao i u Ukrajini, Fanar je pretnje brzo potkrepio delima: počeo je da formira svoje parohije. Još 2019. godine u Pragu je registrovan „duhovni centar“. Cilj njegove povelje je „da ujedini i prehrani sve pravoslavne hrišćane na teritoriji Češke Republike“. U suštini, prema dokumentima ovo je mali manastir u kojem služi samo jedan sveštenik. Sada se baza Fanara u Češkoj proširuje.

    „Fanar je poludeo“

    Ovo nije jedini pokušaj Konstantinopoljske crkve da se umeša u unutrašnja pitanja pravoslavne braće. Pre nekoliko meseci, patrijarh Vartolomej je za sveštenika hirotonisao đakona Gruzijske crkve (GPC) Iraklija Džindžolava. Zatim je on predvodio gruzijsku zajednicu u Istanbulu. Crkveni Tbilisi je bio ogorčen: prema kanonima, bila je potrebna dozvola Gruzijske patrijaršije za premeštanje duhovnika u drugu jurisdikciju. Grčki mediji su pisali da Fanar želi da primami gruzijsku dijasporu. 

    GPC je pozvala gruzijske političare i diplomate da ne prisustvuju bogosluženjima u crkvama Carigradske patrijaršije. A u februaru su pokrenuti zvanični postupci povodom ovog pitanja. U pravoslavnom svetu su počeli da razgovaraju o još jednom u nizu raskolu. 

    Vaseljenski patrijarh Vartolomej
    © Sputnik / Sergey Pyatakov
    Vaseljenski patrijarh Vartolomej

    Problem pogoršava činjenica da je Gruzijska crkva trenutno neutralna povodom ukrajinskog pitanja, dok Fanar pokušava da je pridobije na svoju stranu. Možda će situacija doći do ucene tomosom, kao kod Češke crkve. 

    Konstantinopoljska patrijaršija je takođe izdala gramotu o autokefaliji Tbilisiju 1990. godine. Razlog je bio taj što je u 18. veku, kada je Gruzija postala deo Ruskog carstva, GPC formalno prestala da postoji. Posle revolucije je stekla nezavisnost od Moskve, po drugi put. Gruzijska crkva je jedna od najstarijih, osnovana je u 4. veku. Prvu nezavisnost je dobila 457. godine od Antiohijske crkve. Međutim, Fanar je insistirao na novom tomosu s obrazloženjem da je Carigradska crkva navodno bila „prva među crkvama“. 

    Štaviše, 1990. godine Fanarioti su želeli da daju gramotu, gde je Gruzijska crkva, uprkos svojoj vekovnoj istoriji, nazvana „mladom“ (isto će biti učinjeno i sa Česima i Ukrajincima). I time da joj daju poluautonomni status. Ali gruzijski jerarsi, na čelu sa patrijarhom Ilijom, branili su svoja prava. 

    „Iznenađujuće je da se Fanar tek sada dokopao ovog instrumenta. Uostalom, od početka 20. veka tamo veruju da sve autokefalije potiču od carigradskog patrijarha. Stoga su tomosi gruzijske i češke crkve bili, u suštini, nametnuti iz političkih razloga“, kaže politikolog koji proučava odnose u pravoslavnom svetu Arkadij Maler.

    Grci su takođe izdali tomos Poljskoj crkvi, iako joj je u suštini Moskovska patrijaršija dodelila nezavisnost. Poljacima je teško, poput Čeha, da se odbrane od napada Carigrada. Za razliku od Gruzijaca, čija je crkva prilično uticajna.

    „Posle ukrajinskih događaja Fanar je „poludeo“ i počeo da zamera svima koji se ne slažu sa onim što se dešava u Ukrajini ili su neutralni. Govorimo i o balkanskim crkvama: Srpskoj, Bugarskoj, Rumunskoj i Albanskoj“, pojasnio je stručnjak. 

    Na kraju krajeva, sasvim je moguće na njihovim teritorijama stvoriti eparhije Carigradske patrijaršije, što će dovesti do još većeg raskola u pravoslavnom svetu. Prema rečima Malera, takva politika Fanara je neizbežna. Moskva je upozoravala svoju braću na to, čak i pre nego što su počeli ovi dramatični događaji.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Vaseljenska patrijaršija, Češka, Pravoslavlje, raskol
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga