23:04 11 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11396
    Pratite nas

    Retko koja institucija u svetu je toliko postradala od kovida, kao što je Srpska pravoslavna crkva. To što se dogodilo, nije posledica nepristajanja SPC na mere, već se radi o spletu okolnosti. Srpski episkopi i sveštenici veoma su aktivni, a uz to, ni jedna druga crkva nema toliko problema, kao što su oni u Crnoj Gori, na KiM, u Makedoniji...

    Pored patrijarha Irineja, mitropolita Amfilohija i episkopa Milutina i umirovljenog vladike Atanasija, od posledica koronavirusa preminuo je i jedan broj sveštenika i monaha. Prema rečima verskog analitičara Željka Injca, mnogi sveštenici i danas boluju od kovida i trpe posledice. Takođe, uoči izbora patrijarha, skoro polovina članova Sabora SPC bilo je zaraženo koronavirusom.

    Žestok udar kovida na SPC

    Podaci o broju preminulih velikodostojnika SPC ne govori o toliko o tome koliko se nisu čuvali ili su ignorisali preporučene mere. Naprotiv, više govori o žrtvi koju su oni podneli kao predvodnici vernog naroda, ocenjuje naš sagovornik.

    Prema Injčevim rečima, udar koronavirusa na SPC nije toliko uzrokovan nepridržavanjem mera (setimo se da je prošle godine, pred Uskrs, crkva u pojedinim medijima bila označena i kao potencijalni širitelj zaraze), već prirodom posla samih episkopa, kao i spletom okolnosti u kojima SPC deluje.

    „Sam posao episkopa je veoma naporan i zahtevan – on mora da obilazi celu svoju eparhiju. To su kilometri u pitanju. Osim toga, vladika mora da putuje i po regionu i svetu. Radi se o poslu od 24 sata dnevno bez predaha. Moramo imati u vidu da je tako nešto za nekog starijeg čoveka, a episkopi su mahom stariji ljudi, veoma iscrpljujuće. To smo videli na primeru mitropolita Amfilohija – posle svih litija i borbe za svetinje u Crnoj Gori, njegov organizam nije mogao da se izbori sa virusom“, objašnjava Injac.

    Drugi uzrok koji je, prema mišljenju našeg sagovornika učinio da se SPC nađe na žestokom udaru koronavirusa su problemi sa kojima se SPC i srpski narod suočavaju nevezano za epidemiju, a koje druge pomesne pravoslavne crkve nemaju.

    „Srbi imaju ozbiljne probleme i episkopi su uključeni u njihovo rešavanje – imamo probleme na Kosovu, u Crnoj Gori, sa raskolom u Makedoniji. Neke druge pomesne crkve nemaju ni deseti deo tih problema koje mi imamo. To se sve mora imati u vidu; to je ipak, splet okolnosti“, kaže Injac.

    Epidemija pokazala da nema granice između sveštenstva i naroda

    Godinu dana nakon početka epidemije, ništa nije isto, pa nije ista slika ni u SPC, kaže profesor Bogoslovskog fakulteta u Foči, protoprezviter-stavrofor dr Darko Đogo.

    „Za ovih godinu dana, čitav svet, pa i mi Srbi, učili smo dosta o sebi, o svetu, o virusima, o odnosima među ljudima, granicama ljudskog strpljenja, o granicama ljudske sebičnosti i altruističnosti. Ali, čini mi se da ima jedna stvar koja se često previđa – upravo ona nepostojeća granica između sveštenstva i naroda. Za sve vreme svoga postojanja SPC je delila sudbinu svoga naroda. Moramo da shvatimo da je nemoguće bilo da sveštenstvo i u ovom slučaju ne podeli sudbinu naroda“, objašnjava on.

    Epidemija koronavirusa pokazala je da granice između sveštenstva i običnog naroda nema, kao što je nije bilo ni u slučajevima ratova, najezdi, zemljotresa i drugih nedaća kojima je srpski narod bio izložen kroz vekove, dodaje on.

    „Za godinu dana, možda se moglo razmišljati i o drugačijoj organizaciji službi i drugih aktivnosti unutar crkve, ali, svi smo učili u hodu, kao, uostalom i lekari, na sopstvenim greškama i iskustvima“, smatra Đogo.

    Treba se držati etosa patrijarha Pavla, pa i kada je vakcinacija u pitanju

    Na pitanje treba li da se sveštenici, s obzirom na prirodu svog poziva da budu na listi prioriteta za vakcinaciju, Đogo odgovara da je to vrlo nezgodno pitanje zbog nekada opravdane, a vrlo često neopravdane percepcije u javnosti da je sveštenstvo privilegovano u srpskim društvima.

    „Kao sveštenik, u lično ime mogu da kažem da ne bih voleo da budem bilo čiji prioritet. Mislim da je vrlo važno da sačuvamo etos patrijarha Pavla.“, napominje naš sagovornik.

    Taj etos, podrazumeva da ni jedan sveštenik ne bi trebalo da ima više od bilo kog pripadnika zajednice kojoj pripada.

    Stavljanje sveštenika na liste prioriteta za vakcinaciju, Đogo naziva mačem sa dve oštrice.

    „S jedne strane, sigurno je da sveštenstvo po prirodi posla dolazi u veći kontakt sa ljudima i neminovno je izloženije, kao i lekari, policajci i da dolazi u češći kontakt sa oboljenjima i obolelima. Sa druge strane, nisam sasvim siguran da li je prioritetnost naše svešteničke službe baš tako izražena“, kaže Đogo.

    Sveštenici jesu izloženiji riziku od oboljevanja od nekih drugih grupa, ali Đogo opet poziva na pravilo da oni treba da dele sudbinu naroda i da su narod i sveštenstvo jedna celina.

    „Mislim da je vrlo važno da se, nakon izbora novog patrijarha, promeni odnos između društva i sveštenstva, u kome je, vrlo često neopravdano, a ponekad nažalost i opravdano, sveštenstvo shvatano kao privilegovana kasta“, smatra Đogo.

    Ono što važi za episkope, važi i za sveštenike, naglašava Injac – njihov posao je takav da dolaze u kontakt sa velikim brojem ljudi, pogotovo u gradskim parohijama – zbog toga bi bilo dobro da ih država stavi na spisak prioriteta za vakcinaciju.

    Podsećamo da je mitropolit dabrobosanski Hriziostom, dok je bio čuvar patrijaršijskog trona, podržao vakcinaciju rekavši da je veliki zagovornik imunizacije.

    „Korona virus nas je naučio da moramo ozbiljnije shvatati iskušenja i ponašati se u skladu sa njima, jer dok je u Evropi ili Kanadi bilo dozvoljeno da samo šestoro ili desetoro vernika uđe u crkvu, kod nas je bilo na desetine i stotine ljudi, ali to je naš mentalitet i opet smo dobro prošli kako smo mogli. U tom smislu, koliko sutra bih, ukoliko bi me pozvali, prihvatio da primim vakcinu”, rekao je on.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    koronavirus, SPC, Srpska pravoslavna crkva
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga