04:03 11 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    32913
    Pratite nas

    Pornografske snimke i slike, brojeve telefona i adrese bivših devojaka i dalje razmenjuju članovi pojedinih domaćih grupa na društvenim mrežama. Deljenje „osvetoljubive pornografije“ godinama se događa širom interneta. Najveći devijanti, poput pedofila, utočište su pronašli na – „dark vebu“.

    Baš na Dan žena, Staša Ivković iz Vršca hrabro je izašla u javnost i „raskrinkala“ nekoliko grupa na društvenoj mreži „Telegram“ u kojima se širi „osvetoljubiva pornografija“. Samo jedna od njih brojala je oko 36.000 članova, mahom muškaraca, koji su u grupi razmenjivali pornografske i provokativne slike i snimke, pa čak i brojeve telefona i adrese svojih bivših devojaka, poznanica, njima nepoznatih žena...

    Ubrzo je ta grupa ugašena, ali je već u sredu osvanula nova, sa istim nazivom, koja već sada broji više od 1.800 članova. Ono što je možda „najcrnje“ od svega je – taj broj i dalje raste.

    Deljenje amaterske pornografije, u kojoj glavni akter može da bude nečija devojka, sestra, majka ili ćerka, nažalost, nije novost, niti je svojstveno samo za pomenutu društvenu mrežu.

    „Osvetoljubiva pornografija“ na društvenim mrežama

    Osvetnički pornografski sadržaji rasprostranjeni su širom interneta i društvenih mreža. Način na koji se tretiraju zavisi isključivo od politika platformi na koje se postavljaju. Stavovi su različiti, mada su u poslednje vreme sve oštriji prema takvim sadržajima.

    Fotografije i snimci obnaženih žena pojavljivali su se i na „Fejsbuku“ i „Tviteru“ sve dok te mreže nisu uvele striktniju proveru sadržaja koji se na njima ostavlja. Platforme zapošljavaju čitave timove ljudi i upotrebljavaju nove tehnologije da bi ih „ulovile“ i uklonile sa mreža.

    Čak je i pornografski sajt „Pornhab“ krajem prošle godine uklonio sve neverifikovane snimke, na milione njih, zbog optužbi da je sajt prepun video zapisa koji uključuju zlostavljanje dece i silovanje.

    „U principu, to nije ništa novo. Novo je samo da to može da se distribuira na užasno jednostavan način. To je globalni problem. Imamo globalnu inflaciju raznoraznog sadržaja, pa i takvog. To je ono s čime mi trenutno živimo – u hiperinflaciji raznovrsnog sadržaja. Taj sadržaj je prečesto okrenut ka pornografiji, bilo da je osvetoljubiva, obična ili bilo kakva druga“, pojašnjava IT stručnjak Zdravko Janković za Sputnjik.

    Pornhab logo
    © Flickr / Michael Coghlan
    Čak i „Pornhab“ je krajem prošle godine uklonio sve neverifikovane snimke sa sajta

    U slučaju „Telegrama“ napravljen je propust. Janković smatra da ta mreža nije razvila mehanizam koji će da kontroliše veliki broj korisnika koji je na tu platformu nedavno prešao sa „Vacapa“ i način na koji oni dele sadržaj.

    „Vi osvetnika ne možete da sprečite da to podeli, ali ga možete ograničiti, tako da to ne dobije toliki uticaj. Na ’Telegramu‘ je da nađe one koji su to podelili bez saglasnosti tih žena, kako bi bili procesuirani. Da se ti nalozi, za početak, ’banuju‘, pa da se, u zavisnosti od učinjene štete, pokrenu postupci u okviru institucija sistema. Ukoliko je posledica distribucije tog sadržaja kriminogena, onda platforma ima obavezu da dostavi podatke nadležnim organima, s tim što organi moraju da to traže“, napominje Janković.

    Da bi nadležni organi uradili svoj deo posla, građanin prvo treba da tužilaštvu podnese krivičnu prijavu. Domaće institucije potom upućuju zahtev kompaniji u čijem je vlasništvu platforma ili podnose zahtev za međunarodnu pravnu pomoć, ukoliko je preduzeće inostrano.

    Problem je što procedura može da potraje ili naiđe na „zatvorena vrata“.

    „Ako govorimo o društvenim mrežama, to može da traje dugo, a mogu i da ne dostave podatke. Sećam se da smo jedne godine uputili više od 100 zahteva, a oni su odobrili jedan ili dva. Ako to ne ugrožava javni interes, moral i slično, ako je to pojedinačan, izolovan slučaj, pitanje je kako će se postaviti. Nama je zaista potrebna državna agencija za nadzor sajber-prostora, kao što je u Rusiji ’Roskomnadzor‘. Suština je da svaka država na neki način pokuša da kontroliše svoj sajber-prostor. Sve ozbiljne zemlje su to već uradile. Naravno, što je možda i važnije od toga, treba edukovati stanovništvo u smislu primene tehnologija“, ističe dr Miloš Jovanović, predsednik „Oupenlink grupe“, kompanije specijalizovane za oblast informacione bezbednosti, IT infrastrukture i „klaud“ rešenja.

    Utočište devijantnih – „dark veb“

    Nesagledivo veće količine još degutantnijih sadržaja nalaze se na „dark vebu“, delu interneta kom se pristupa nekonvencionalnim putevima. U tom sajber-prostoru trguje se oružijem, drogom, dečijom pornografijom... Uživo se prenose ubistva, mučenja, silovanja...

    „Sve ono što je deo podzemlja u konvencionalnom smislu postoji i na internetu. Tu se obično koriste kriptovalute, zato što im je teže ući u trag. Svetske službe se trude da preseku lance marketa na ’dark vebu‘. Suština je što je to trka. Oni obore jedne, a drugi se pojave. To nisu klasične adrese za pristupanje marketima, kao što je ’rts.rs‘, na ’dark vebu‘ su posebni pretraživači“, objašnjava Jovanović.

    Krivična dela kažnjiva zatvorom

    Fotografija i video zapis su podaci o ličnosti, koji se štite na osnovu Ustava i zakona. Neovlašćeno prikupljanje i korišćenje podataka o ličnosti, kao što je deljenje slika i snimaka u pomenutim grupama, predstavlja krivično delo.

    Ko protivno zakonu prikuplja ili koristi podatke o ličnosti građana kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ukoliko u takvim slučajevima ima elemenata proganjanja, odnosno ako onaj ko zloupotrebljava tuđe lične podatke, u određenom vremenskom periodu, osetno ugrozi lični život fotografisane osobe, može biti optužen i za krivično delo proganjanja, za koje je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine.

    „Ako je na fotografijama i pornografska sadržina, a ista je prikazana maloletnom licu ili se na njoj nalazi maloletno lice, učinjeno je krivično delo iz člana 185 Krivičnog zakonika – prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, tzv. dečija pornografija“, predočava profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu Mladen Milošević.

    Ko maloletnika iskoristi za proizvodnju slika, audio-vizuelnih ili drugih predmeta pornografske sadržine ili za pornografsku predstavu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je za to iskorišćeno dete (maloletnik do 14 godina) zaprećena je zatvorska kazna u trajanju od jedne do osam godina.

    Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi slikama, audio-vizuelnim ili drugim predmetima pornografske sadržine nastalim iskorišćavanjem maloletnog lica, kazniće se novčanom kaznom u rasponu od 20.000 do 200.000 dinara ili zatvorom do šest meseci. Kazne u Srbiji vrlo su slične evropskim.

    Hapšenje
    © Sputnik / Vitaliy Belousov
    I onima koji „samo“ pristupaju slikama i snimcima na kojima su maloletnici preti zatvor

    Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da je Upravi kriminalističke policije naloženo da istraži slučaj grupa na „Telegramu“ i poručio da će organi reda pronaći i kazniti one koji su fotografije i snimke postavljali. Jednog od administratora jedne od sramotnih grupa policija je već privela.

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    grupe, grupa, snimci, fotografije, pornografija, društvene mreže
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga