13:18 14 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    53244
    Pratite nas

    Pismo koje je devet članica EU uputilo šefu diplomatije EU Žozepu Borelju, u kome od Brisela traže pokretanje strateške rasprave o zemljama Zapadnog Balkana i njihovim perspektivama, motivisan je signalom iz Vašingtona, čime EU pokazuje svoj vazalni odnos prema prekookeanskom partneru. U svemu i dalje leži strah od uticaja Rusije i Kine u regionu.

    Pismo su 5. marta Borelju poslali šefovi diplomatija Austrije, Hrvatske, Češke, Nemačke, Grčke, Irske, Rumunije, Slovačke i Slovenije. U njemu se traži proaktivnija politika prema regionu u svetlu novouspostavljenih odnosa sa administracijom američkog predsednika Džozefa Bajdena, u čemu politikolog Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu vidi činjenicu da je Brisel, kako kaže, verni vazal Vašingtona.

    Signal iz Vašingtona ključan

    Upravo je signal iz Vašingtona bio motiv za upućivanje jednog ovakvog pisma, veruje naš sagovornik.

    „U pismu se jasno i napominje da je Vašington promenio politiku i da će Brisel sarađivati sa Vašingtonom po pitanju Balkana; a i inače se pominje stav Ursule fon der Lajen da je EU spremna da sarađuje sa Vašingtonom u svim područjima koje Vašington definisao kao prioritetna. Pa se pominju Balkan, Belorusija, Ukrajina, Rusija i Kina“, navodi Janković.

    Druga zanimljivost iz pisma je tvrdnja šefova diplomatija devet zemalja EU da Balkan ne bi trebalo samo da se posmatra kroz prizmu proširenja, već i kroz optiku spoljne politike.

    „To je još jedna naznaka koja ukazuje da se ovde neće pričati samo o proširenju, nego da će EU nastojati da konačno postigne neki uspeh na spoljnopolitičkom planu. Jedini uspeh koji ona ima na tom planu je na našem području. Hoću da kažem da će svaku mogućnost da uspori ili zaustavi saradnju sa Rusijom ili Kinom, ili nekim trećim zemljama  koje nisu članice EU i koje ne spadaju u zapadni blok, Brisel predstaviti kao svoj veliki uspeh“, smatra Janković.

    Lutanja EU u pristupu Balkanu

    Profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Đukanović kao osnovni motiv da devet članica uputi pismo evropskom šefu diplomatije sa zahtevom za proaktivnijim nastupom na Balkanu vidi unutrašnja lutanja u samoj Uniji u pogledu politike prema regionu.

    „Očigledno je da dosadašnji angažman nije ostavio poželjan utisak i efekat. Zbog toga mislim da je fokus ovih devet država, predominantno srednjeevropskih, i stavljen na Zapadni Balkan“, smatra on.

    Prema Đukanovićevim rečima, strah od ruskog i kineskog uticaja nije ništa neobično i to se pominje u raznim dokumentima EU, koja sebe želi da vidi kao dominantnog aktera na Zapadnom Balkanu. Drugo je pitanje koliko se Brisel trudi da tako bude, kaže naš sagovornik i dodaje da će se pristup Unije prema Zapadnom Balkanu teško promeniti.

    Bili smo svedoci sličnih inicijativa u prošlosti koje nisu dale nikakve rezultate; možda će, navodi Đukanović, nešto biti promenjeno u pristupu Bosni i Hercegovini, ali u odnosu prema čitavom regionu, on ne očekuje bitnije promene.

    „Verujemo da je krajnje vreme za strateški pogled na Zapadni Balkan“, napisali su šefovi diplomatija Austrije, Hrvatske, Češke, Nemačke, Grčke, Irske, Rumunije, Slovačke i Slovenije u pismu Borelju od 5. marta.

    Navodeći skorašnju istoriju uspona i padova u odnosima između država Zapadnog Balkana i EU u bliskoj prošlosti, oni ističu da nedostatak konkretnog napretka ide na ruku zapadnoevropskim zemljama, posebno Francuskoj, čije je javno mnjenje postalo skeptično prema proširenju EU.

    Istovremeno upozoravaju na to da su drugi akteri spremni da se umešaju u poslove balkanskih država na štetu EU i kao primer ističu kinesku „diplomatiju maski i vakcina“.

    „Kao EU, na region treba da gledamo ne samo u svetlu proširenja, već i spoljne politike", istakli su ministri i dodali da Unija treba da razmotri kako da odgovori na unutrašnja dešavanja i veći angažman trećih aktera.

    Ministri spoljnih poslova EU takođe su naveli da se SAD pod predsednikom Džozefom Bajdenom spremaju da se ponovo angažuju u regionu i ukazali da rad sa Vašingtonom kao ključnim partnerom Brisela zahteva zajednički stav.

    Za vreme prethodne, Trampove administracije, tzv. Kosovo i Srbija su se dogovorili o sporazumu za normalizaciju ekonomskih odnosa bez značajnog učešća EU.

    Zvaničnici u Briselu sada se nadaju da će transatlantsko „resetovanje“ takođe pomoći oživljavanju dijaloga Beograda i Prištine uz posredovanje EU, što je preduslov za njihovo napredovanje na putu ka Uniji.

    Tagovi:
    Kina, Rusija, Žozep Borelj, pismo, EU
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga