02:24 17 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    21529
    Pratite nas

    Priština bi mogla da oseti negativne reakcije zbog otvaranja ambasade Prištine u Jerusalimu, pre svega od Turske, države koja je glavna podrška Prištini u formiranju tzv Vojske Kosova, mišljenje je Milovana Drecuna, predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini Srbije.

    Tursko neslaganje može da prouzrokuje i neslaganje mnogih muslimanskih država što bi Prištini moglo da šteti.

    „Ali, da li će iz tog neslaganja proisteći i neke direktne sankcije ili možda povlačenja nekih priznanja Kosova među muslimanskim zemljama to je teško proceniti. Dakle, teška je situacija da bi mogli da se predvide i potezi Prištine i svih država koje se protive ovoj odluci,“ naglašava Drecun.

    Turska bi, među prvima, veruje Drecun, ako to bude htela, mogla umesto retoričkog neslaganja da preduzme praktične korake.

    „Ankara bi mogla da sprovede određene aktivnosti na međunarodnom planu, a posebno među islamskim državama, tražeći sankcionisanje ponašanja Prištine. Ali, ne mislim da bi te sankcije mogle da budu usmerene na povlačenja priznanja Kosova,“ veruje naš sagovornik. 

    Tursko otkazivanje podrške za Vojsku Kosova?

    Ono na šta Drecun stavlja akcenat je promena koja bi mogla da usledi, s obzirom na bliske odnose Turske i Prištine u bitnoj temi – formiranju Vojske Kosova.

    „Mnogo važnije od mogućeg ponašanja Turske na međunarodnom planu je njeno ponašanje na terenu. Turska pruža snažnu podršku Prištini u svemu i sa njom radi na pripremi takozvane Vojske Kosova već duže vreme - naoružava ih, skladišti teško naoružanje i mehanizovano oklopnu komponentu u magacinima albanske armije na teritoriji Albanije koja je namenjena budućoj vojsci Kosova. Turci obučavaju i deo budućeg oficirskog kadra te tzv. Vojske… Dakle, bilo bi bitno ako bi Turska prestala sa tim,“ navodi Drecun.

    Po njegovim rečima, jasno je da formiranje vojske Kosova destabilizuje ceo region i da bi tursko obustavljanje pomoći Prištini u tom delu, bio udarni potez Prištini.       

    Priština između EU i SAD

    Drecun priznaje da je teško proceniti da li bi neka praktična reakcija mogla da se očekuje i iz EU i Palestine koje su takođe žestoko zamerile Prištini na ovom potezu.

    Evropska unija je reagovala, jer smatra da potez Prištine nije u skladu sa politikom koju oni vode i sa pokušajima da taj problem razreše. Pitanje je kakvo će dalje ponašanje Brisela biti jer v.d. predsednica Kosova  Vljosa Osmani već se ogradila od ove odluke o otvaranju ambasade. Kakav stav će o ovome imati većina koja će formirati vladu u Prištini, ostaje takođe da se vidi,“ navodi Drecun.

    Naš sagovornik dodaje da će Priština biti izložena s jedne strane pritiskom Amerike da ostane pri odluci, jer je ona deo „Vašingtonskog sporazuma“ dok će sa druge strane imati pritisak iz EU da odluku povuče.

    Tagovi:
    ambasada, Jerusalim, Turska, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga