05:51 16 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 3742
    Pratite nas

    Zbog sumnje da su izvršili krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva prilikom NATO bombardovanja 1995. godine u opšinama Doboj i Teslić, Okružno javno tužilaštvo u Doboju pokrenulo je istragu protiv NN izvršilaca. General- major Vojske RS, Milomir Savčić smatra da je dobro što će istraga sagledati ulogu NATO-a u građanskom ratu u BiH.

    Reč je o prvoj istrazi protiv NATO koja je RS bombardovala od 30. avgusta  do 14. septembra 1995. godine kada je stradalo više od 100 civila, a stanovništvo i danas trpi zdravstvene posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom.

    Time je najviše bilo pogođeno stanovništvo opštine Hadžići koji su se, nakon potpisivanja Dejtonskog sporazuma, preselili na područje Bratunca. Samo četiri godine nakon bombardovanja, na groblju u Bratuncu sahranjeno je oko 400 umrlih, od kojih je većina bolovala od neke vrste karcinoma. I mnogi strani vojnici, koji su boravili na ovim područjima u toku i nakon bombardovanja, imali su i imaju slične zdravstvene probleme.

    Istraga u Doboju zbog NATO zločina

    Na položaje Vojske Republike Srpske NATO avijacija bacila je ukupno 1.026 bombi, od čega 708 vođenih, a ukupna težina bačenog eksploziva iznosila je oko 10.000 tona.

    „Ono što se godinama ponavlja, traži prilikom obeležavanja stradanja naših sunarodnika, naših saboraca u proteklom ratu, između ostalog i kao posledica bombardovanja NATO avijacije, verovatno je doprinelo da se donese odluka o pokretanju istrage protiv počinioca ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i zbog korišćena zabranjenih sredstava ratovanja“, kaže za Sputnjik Savčić koji je i predsednik Boračke organizacije Republike Srpske.

    On dodaje da ne bi znao šta su tačno bili motivi Okružnog tužilaštva u Doboju da pokrene istragu, ali je uveren da imaju saznanja zbog čega su se i odlučili na ovaj korak.

    Ostaci bombi sa osiromašenim uranijumom koje su korištene tokom NATO agresije na SRJ 1999. godine
    Ostaci bombi sa osiromašenim uranijumom korišćeni tokom NATO agresije.

    Dobro je da se zna uloga NATO-a

    „U svakom slučaju, dobro je da se i putem tih istražnih radnji koje će, nadam se, uslediti, dokaže da je NATO učestvovao na strani muslimanskpo-hrvatske federacije, ne samo 1995. godine, a te godine pogotovo. To je bila vazduhoplovna operacija NATO-a s ciljem da se iz vazduha da podrška snagama muslimansko-hrvatske federecije. Ne treba zaboraviti da je u to bila uključena i hrvatska vojska u borbi protiv RS koja je u tom trenutku, nekoliko meseci, praktično ostala potpuno sama“, ističe naš sagovornik.

    Savčić napominje da je bio učesnik svih tih događaja na zapadnom delu ratišta RS i da je dobro da se vidi uloga NATO-a u tom građanskom ratu u BiH koji je, kako dodaje, i Međunarodni krivični sud okarakterisao kao tragičan sukob u regionu.

    Podsećajući na NATO bombardovanje RS, koje je trajalo 15 dana, on napominje da se na udaru našao gotovo ceo prostor, na jugu od Leotara i Trebinja, pa sve do zapadnih delova Repblike Srpske.

    Na udaru su, pre svega, bili centri veze, nervni sistem vojske RS. Kada su vojsci  prekinute linije komandovanja, posledica toga je da više nema jedinstva. Nije se znalo šta ko radi i šta bi trebalo da radi. Pored toga, snage za brze intervencije NATO locirane na Igmanu dejstvovale su po položajima Vojske RS, pa čak i po objektima zaštićenim međunarodnim konvencijama, kao što su ratne bolnice“, napominje Savčić.

    Saniteti nisu mogli da evakuišu ranjene do najbližih zdravstvenih ustanova koje su radile u vrlo teškim uslovima kada su restoranski stolovi preko noći pretvarani u hirurške.

    Grafiti na novosadskim ulicama tokom Nato bombardovanja SR Jugoslavije
    Hoće li posle istrage koju je pokrenuo Okružni sud u Doboju, NATO zbog zločina nad civilima i u Republici Srpskoj završiti na optuženičkoj klupi.

    Namerna sila i Mrtvo oko

    Akciju nazvanu  „Namerna sila" u kojoj je prilikom bombardovanja koristio radioaktivnu municiju sa osiromašenim uranijumom, NATO je pravdao eksplozijom na sarajevskoj pijaci Markale, 28. avgusta 1995. godine, za koju su optuženi Srbi iako je u izvještaju nezavisne komisije iz tog perioda navedeno da "ne postoje jasni dokazi da su granate došle sa srpskih položaja". To je lično potvrdio i tadašnji izaslanik generalnog sekretara UN za Balkan Jasuši Akaši, ali i komandant UNPROFOR-a general Majkl Rouz.

    Komandant ruskog mirotvoračkog bataljona u Sarajevu, pukovnik  Andrej Demurenko, koji je učestvovao u istrazi, izjavio je da su Srbi "nepravedno bili optuženi samo da bi NATO imao povod za napad".

    NATO je istovremeno sa „Namernom silom" pokrenuo i akciju  „Mrtvo oko" čiji je cilj bio da se onesposobi protivvazdušni sistem odbrane Vojske Republike Srpske.

    Dokaza sigurno ima

    Na pitanje, da li će posle pokrenute istrage sled događaja biti takav da se ako bude dokaza, protiv NATO-a pokrene tužba , Savčić kaže da je cilj istrage da se dođe do saznanja i materijalnih dokaza kojih nesumnjivo ima.

    „Najmanje je upitno da li su korišćena zabranjena sredstva ratovanja. To je već dokazano i to će se potvrditi i dokumentovati. Ne bih se upuštao u procene pravne prirode i procedure koje slede iz toga, to je u nadležnosti Okružnog javnog tužilaštva“, zaključio je za Sputnjik predsednik Boračke organizacije Republike Srpske.

    Tagovi:
    civili, zločin, RS, bombardovanje, NATO, Sud
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga