14:22 14 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11953
    Pratite nas

    Ni sedam godina od Krimskog proleća, kad se to poluostrvo vratilo u sastav Rusije posle regularno održanog referenduma, Kijev ne odustaje od ideje da je Krim ukrajinski, kriveći Moskvu za „okupaciju“ ostrva. Paradoks je, međutim, kaže novinar Branko Vlahović, što su krivci za to što je Krim pripojen Rusiji zapravo – Amerikanci.

    Greh Amerikanaca i američkih diplomata nije samo prevrat u Kijevu februara 2014. nego i to što je Ukrajina izgubila Krim, jer je referendum na poluostrvu marta iste godine bio rezultat bezobraznog nasrtaja na ruskojezično stanovništvo u Ukrajini, kad je ruski jezik ukinut u regionima gde je rusko stanovništvo bilo većinsko, objašnjava Vlahović, dopisnik Novosti iz Moskve.

    Amerikanci saučesnici u povratku Krima u Rusiju

    Vlahović podseća da su tu grešku Kijeva Amerikanci aminovali i zato, kaže, i jesu saučesnici u povratku Krima u sastav Ruske Federacije. On situaciju poredi sa onom u Hrvatskoj po dolasku Franje Tuđmana na vlast, čija je prva odluka bila da – Srbe izbaci iz Ustava.

    „Onaj ko hoće da shvati šta se događa u Donbasu treba da se seti da je sadašnji premijer Hrvatske davao savete Ukrajincima kako da reše pitanje Donbasa. Ima dosta sličnosti i ko se malo vrati unazad, može da shvati koji su američki gresi – ne samo Donbas i Ukrajina, nego i Krim. Oni su podržali huntu i sad imamo rezultat kakav imamo“, navodi Vlahović.

    Uoči godišnjice referenduma, dok Kijev smišlja strategiju tzv. deokupacije i paralelno eskalira situaciju duž linije razdvajanja u Donbasu, Zapad, posebno Vašington, nastavlja neprekidni niz sankcija protiv Moskve i pooštrava antirusku retoriku. 

    Zapad Rusiji ne može da oprosti Krim

    Urednik portala „Fakti“ Đuro Bilbija slaže se da je sve to iz istog okvira, a ključni razlog vidi u tome da Zapad ne može Rusiji da oprosti što mu je poremetila planove na Krimu.

    „Sticajem istorijskih okolnosti ispostavilo se da je referendum možda za godinu-dve pretekao nameru Amerikanaca da Krim pretvore u svoju i NATO vojnu tvrđavu. A takav prelazak crvenih linija, i da se nije dogodio prevrat u Kijevu, i da Krim nije iskoristio svoje zakonsko pravo u Ukrajini, Rusija teško da bi dopustila i dozvolila tek tako da neko dođe na Krim koji je bio ruski i kad Ukrajina nije ni postojala“, objašnjava Bilbija.

    Na pitanje da li se u Kijevu zaista nadaju povratku Krima kad prave tzv. strategiju deokupacije, Vlahović kaže da su jedno nade a drugo koliko su one realne.

    „Rukovodstvo u Kijevu sve radi pod velikim uticajem iz Vašingtona, koji je kumovao i prevratu, a sada ima ulogu da pravi netrpeljivost između Kijeva i Moskve. Treba biti realan, ono što mi sad gledamo ponavljaće se i narednih godina jer bi za predsednika s niskim rejtingom kao što je Vladimir Zelenski, kad bi pomenuo da je Krim izgubljen to značilo političku smrt“, navodi Vlahović.

    SAD i NATO neće da ratuju za Ukrajinu

    Ipak, po oceni Bilbije i Vlahovića, i pored zaoštravanja situacije na relaciji Rusije i Ukrajine - i zbog Krima, i zbog Donbasa, Kijev se neće usuditi da uđe u rat.

    „Većina ukrajinskih generala je svesna da ne može da ratuje sa Rusijom. I to je jedan od faktora koji suzdržavaju Ukrajinu. Ozbiljni ljudi u Ukrajini svesni su da bi u slučaju napada na Donbas Rusija morala da reaguje i brani 500.000 svojih građana koji tamo već imaju ruske pasoše – a po Ustavu Rusija je obavezna da brani svoje stanovnike. U takvoj situaciji apsolutno je realna pretnja dela ruskih generala koji upozoravaju da ako Ukrajina počne sukob, može joj se dogoditi da nova granica bude na Dnjepru“, kaže Vlahović.

    S druge strane, uvereni su sagovornici Sputnjika, ni Amerika ni NATO nisu voljni da ratuju za Ukrajinu. Kako kaže Bilbija, Amerikanci su spremni za nekakav rat „samo ako su u prilici da nekog ubace da za njih odrađuje prljave poslove, a da oni šalju vojsku - to je isključeno, pogotovo što Ukrajina nije članica NATO“. 
    Glavni cilj Amerike – rana na Rusiji

    „Glavni cilj Amerike je da postoji rana gde će Rusija stalno da krvari. Od toga da dođe do pravog rata Americi je važnije da je u stalnoj poziciji da napada Rusiju i da je blati na međunarodnoj sceni. Amerikanci su svesni toga da Ukrajina ne može da ratuje s Rusijom, a s druge strane nikad neće priznati svoje grehe”, ocenjuje Vlahović.

    Bilbija komentariše i činjenicu da novi krug eskalacije na liniji Moskva, s jedne, i Kijev i Zapad s druge strane, pada u godini parlamentarnih izbora u Rusiji.

    „Rusija smeta jer je, pored Amerike, danas najsuverenija zemlja na svetu. Oni to znaju i žure da Rusiju ekonomski zaustavljaju, da joj nameću troškove, uvlače je u problem i ako mogu da pomrse račune vlasti. Već su objavili program za tobože rusku vladu bez Putina. Oni se tome nadaju i na tome rade, a tome služi i slučaj opozicionog blogera Alekseja Navaljnog“, konstatuje Bilbija. 

    Zato, zaključuje on, nije isključeno da će, ako uopšte dođe do pravog zaoštravanja u Donbasu, to biti tempirano pred ruske parlamentarne izbore na jesen.

    Pročitajte i:

    Tagovi:
    NATO, Krim, Rusija, Ukrajina, Amerika, Krimsko proleće
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga