07:54 15 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    69228
    Pratite nas

    Makedonija je, reklo bi se iznenada i ničim izazvana, preuzela na sebe zadatak koji nisu uspele da ostvare ni najjače zapadne sile - da nagovori Španiju da prizna nezavisno Kosovo. Ova pomalo čak i nadrealna politička akcija pre svega liči na – jalovu rabotu bez rezultata.

    „Činjenica da zvanično Skoplje nije reagovalo na obećanje zamenika premijera Severne Makedonije Artana Grubija koje je dao predsednici privremenih institucija u Prištini da će ta država tražiti od Španije da prizna nezavisnost Kosova, više brine nego sama izjava“, ocenjuje za Sputnjik Zoran Milivojević diplomata u penziji.

    Iznenadni cilj Makedonije – naterati Španiju da prizna Kosovo

    On napominje da ne postoji posebna politička veza između Severne Makedonije i Španije, da bi Skoplje moglo da utiče na Madrid da promeni svoju odluku.

    „Moguće je i da žele da pred predstojeću fudbalsku utakmicu Španije i Kosova malo podignu prašinu i skrenu pažnju međunarodnoj zajednici kako bi pritisli Španiju koja ne želi da dozvoli da se samoproglašena država Kosovo predstavi u tom duelu kao priznata suverena država sa simbolima“, napominje Milivojević.

    Prema njegovi rečima, drugi razlog je i taj što je Španija „najtvrđi orah“ u EU kada je reč o nepriznavanju nezavisnosti Kosova.

    „Španija je u prvom planu i zato što ima najtvrđi stav oko nepriznavanja nezavisnog Kosova zbog Katalonije i drugih problema koji su se već manifestovali u toj zemlji. Rezon je, ako se Španija prelomi, onda će se i preostale četiri članice EU lakše prelomiti i priznati nezavisnost Kosova“, objašnjava Milivojević.

    Zvanično Skoplje ćuti

    Ono što sagovornika Sputnjika više brine od težine uticaja Skoplja na Madrid je izostanak bilo kakvog komentara vlade u Skoplju na izjavu svog ministra.

    „Čini mi se da je ovaj potez makedonskog ministra Grubija nešto što pokazuje da je velikoalbanska ideja veoma živahna i vrlo prisutna u našem regionu. Iz tog razloga očekivano je da se makedonska vlada o tome izjasni, imajući u vidu odnose sa Srbijom, ali i činjenicu da Makedonija nije članica EU, pa se postavlja pitanje u kom svojstvu bi to njeno lobiranje bilo“, pita Milivojević.

    Ništa manje bitan, dodaje on, u ovoj priči nije ni Vašingtonski sporazum koji na neki način Severna Makedonija, iako nije potpisnik, krši, jer on ima širu međunarodnu dimenziju pošto je Skoplje ušlo u krug pristalica „mini Šengena“, koji je deo pomenutog sporazuma.

    Velikoalbanska ideja na delu

    „Iz svega ovoga proizilazi da je ova izjava politička potvrda da je albanski faktor u svim strukturama u zemljama u ovom delu Balkana usaglašen oko zajedničkog delovanja i podrške i da je pitanje priznanja nezavisnog Kosova, po rečima makedonskog ministra Artana Grubija, jedan od strateških ciljeva Severne Makedonije“, napominje sagovornik Sputnjika. 

    Grubi je od Prištine zatražio i podršku za popis Albanaca u Severnoj Makedoniji, koja je obećala da će se uključiti u taj proces kao i da će raditi sve da se sprovedu započeti projekti, među kojima je i projekt „Prizrenski put“.

    Tagovi:
    Republika Severna Makedonija, Makedonija, priznanje nezavisnosti Kosova, Španija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga