07:33 15 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    7355
    Pratite nas

    Nema prečice za poboljšanje odnosa Srbije i Amerike, ali ima načina. Ključno je da srpska strana ne odustane od dijaloga Beograda i Prištine jer bi to bio veliki minus za reputaciju Srbije na političkom Zapadu, kaže Milan Krstić iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative.

    Gost emisije „Sputnjik intervju“, jedan od autora analize „Preporuke za efikasnije ostvarivanja interesa Srbije u SAD“ koju je zajedno sa kolegama sa Fakulteta političkih nauka i Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative izradio kako bi se razmotrilo sve ono što Srbija može da učini kako bi pridobila veću naklonost američkih političkih krugova i javnosti za ostvarivanje svojih nacionalnih interesa i spoljnopolitičkih ciljeva, smatra da Beograd treba da ide na to da se u dijalogu ostane.

    Ostanak u dijalogu sa Prištinom preduslov za mnoge stvari

    „Dijalog je u poslednje vreme bio mnogo više miniran zbog poteza Prištine i svega onoga što su radili sa taksama. Pa ni sada sa Kurtijem taj dijalog neće baš ići glatko, ali bitno je da Beograd ne bude odgovoran za to što je dijalog u stagnaciji. To je preduslov za mnoge stvari kada je reč o odnosima sa Amerikom. Takođe, istraživanja pokazuju da taj dijalog podržava dve trećine građana Srbije i to potpuno nevezano za pitanje Evropske unije. Dobro je, u krajnjoj liniji, dijalogom rešavati probleme, iako smo u ovom trenutku daleko od rešenja jer je očigledno da je naša vizija rešenja daleko od ove američke“, ocenjuje Krstić.

    Na pitanje, kako naći zajednički jezik između Beograda i Vašingtona u situaciji kada su stavovi Srbije i SAD duboko suprotstavljeni po brojnim pitanjima, pre svega po pitanju Kosova, Krstić kaže da nema sumnje da bi prečica za poboljšanje odnosa sa Amerikom svakako bilo brzo rešenje i neki dogovor u kontekstu kosovsko-metohijskog pitanja, ili neke druge stvari poput orijentacije ka ulasku u NATO ili zahlađenje odnosa sa Rusijom i Kinom.

    SPC i srpska dijaspora značajni u delovanju prema SAD

    „Međutim, mi takve stvari nismo ni predlagali jer to nije u skladu sa definisanim nacionalnim interesima Srbije u Strategiji nacionalne bezbednosti. Zato smo gledali kako da Srbija postojeće nacionalne interese bolje artikuliše u kontekstu odnosa sa Amerikom i izneli smo niz preporuka poput, na primer, jasnijeg naglašavanja stavova u spoljnoj politici Srbije koji su podudarni sa SAD i aktivnije promocije Srbije i srpskih interesa u sajber prostoru. Predložena je i saradnja sa uticajnim tink-tenkovima i produbljivanje odnosa sa srpskom dijasporom u Americi. Ukazali smo i na to da Srpska pravoslavna crkva može biti izuzetno značajna u delovanju prema SAD, u smislu da SPC i država koordinišu napore za zaštitu srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji i da pokrenu zajedničku kampanju koja bi podigla svest o važnosti ovog pitanja kod američkih političkih aktera, ali i javnosti“, navodi Krstić.

    Promptno odgovaranje na globalne inicijative SAD u smislu saradnje u borbi protiv terorizma ili onoj protiv klimatskih promena, liderstvo u formiranju Zajedničkog tržišta Zapadnog Balkana, ali i aktivniji rad na društvenim mrežama u smislu promocije konkretnih ljudi iz sveta sporta, nauke i umetnosti koji su od velikog značaja za Srbiju, takođe bi mogli biti put ka tome da se Srbija pozitivno percepira, nasuprot stigme koju smo devedesetih godina dobili.

    Neće biti renesanse u odnosima sa SAD, ali može biti pomaka

    On veruje da Amerika želi bolje odnose sa Srbijom i da nastoji da popravi imidž koji je zbog traume 1999. i 2008. godine u našoj zemlji opravdano negativan.

    „Ali, ono što nije opravdano je da se zaboravljaju i dobre stvari iz istorije jer smo ipak imali i ratna savezništva sa SAD. Činjenica je da su u Vašingtonu sada na ključnim pozicijama ljudi na čiju je političku socijalizaciju uticao i period iz devedesetih godina, poput američkog državnog sekretara Tonija Blinkena koji je bio u Savetu za nacionalnu bezbednost Bila Klintona u vreme NATO agresije. Sećamo se i Bajdenovih izjava i želja za kopnenom intervencijom i prethodno, početkom devedesetih kada je predlagao bombardovanje Beograda još u kontekstu rata u Bosni i Hercegovini. Bio je izuzetno agresivan i neprijateljski nastrojen prema nama. Međutim, skrenuo bih pažnju na to da te stvari nisu jedine koje utiču na politiku, jer je jako bitan faktor uloge u datom trenutku. Naime, kada posmatramo period kada Bajden više nije bio senator i nije imao jako bliske odnose sa drugim senatorima i kongresmenima koji su bili članovi albanskog, bošnjačkog i hrvatskog lobija, nego je postao potpredsednik SAD, on je promenio ulogu, a sa njom i pristup i narativ“, primećuje Krstić.

    Bajdenove posete 2009. i 2016. godine su, podseća naš sagovornik, bile daleko srdačnije i on je tada zastupao politiku „slažemo se da se ne slažemo oko Kosova, ali hajde da se povezujemo i da više ne pritiskamo Srbiju“.

    „Dakle, dok nije postao potpredsednik Bajden je imao mnogo oštriji stav nego kasnije kada je došao na tu funkciju, što može da bude jedna od stvari koje možda mogu da budu optimistične. Dakle, odnosi mogu biti bolji i ima nekih konkretnih stvari koje mogu da se poprave sutra ili za godinu, dve dana. To ne znači da je moguće doći do neke renesanse u odnosima u ovom periodu Bajdenove administracije, ali makar može da ne dođe do pada i da se krene u pravcu oporavka odnosa Srbije i SAD“, zaključuje Milan Krstić.

    Tagovi:
    SAD, Srbija, Kosovo, dijalog Beograda i Prištine
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga