00:28 13 April 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Ljubinka Milinčić: Moj pogled na Rusiju (22)
    113235
    Pratite nas

    Nedavna izjava ruskog ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova da svaki pokušaj da se izazove rat u Donbasu može dovesti do raspada Ukrajine, trebalo je da upozori rukovodstvo ove zemlje da će ona biti prva žrtva eventualnog rata u Donbasu i Lugansku.

    Ali, oni kao da ga nisu dobro čuli, ili razumeli. Naprotiv, Aleksej Arestovič, predstavnik Ukrajine u Trostranoj kontakt-grupi za Donbas, izjavio je da najavljene vojne vežbe NATO-a „Defender Europe 2021.“ („Zaštitnik Evrope 2021.“) predstavljaju pripremu za rat s Rusijom.

    Vojska za najavljeni rat već stiže

    Alijansa je već započela koncentrisanje i prebacivanje snaga, kao i organizaciju logističkih pitanja, a osnovni pravac je zauzimanje Krima i svega što se nalazi severnije od njega.

    U najvećoj vojnoj vežbi od vremena Hladnog rata, koja je već započeta i trajaće do kraja juna, učestvuje više od 30 hiljada vojnika iz 26 zemalja, koji vežbaju na 31 poligonu u 13 evropskih zemalja. Na teritoriji Estonije, Rumunije i Bugarske planirane su četiri vazdušno-desantne operacije uz učešće 7.000 vojnika. U njima će učestvovati i zemlje koje nisu članice Alijanse — BiH, Gruzija, delimično takozvana republika Kosovo, Moldavija i Ukrajina.

    U Crno more već je uplovio razarač USS Thomas Hudner (DDG-116) i raketna krstarica USS Monterey (SG-61). Brodovi su deo udarne grupe nosača aviona, na čijem je čelu atomski nosač aviona Dvajt Ajzenhauer. Ostali brodovi iz te grupe trenutno se nalaze u Sredozemnom moru pored Turske obale.

    U estonsku bazu Emari stiglo je osam američkih bombardera F-15E i F-15C, kao i dva aviona-tankera s gorivom. Ako se uzmu u obzir avioni Nemačke i Italije koji se nalaze u Litvaniji i Estoniji, broj NATO aviona u baltičkom regionu je povećan na 18.

    Upravo je završena i prva etapa pomorskog dela na obalama Rumunije, u kojoj je učestvovalo 2.400 vojnika sa 18 brodova i 10 aviona iz Turske, Bugarske, Rumunije, Španije, Holandije, Poljske i Sjedinjenih Država.

    Ko kome preti

    Kako gordo izjavljuje ukrajinsko rukovodstvo, smisao tih vežbi je zaštita od „ruske pretnje“ koju je upravo potvrdio i američki predsednik Bajden, obećavši Zelenskom podršku i zaštitu, uključujući i slanje letalnog oružja. Takva podrška osokolila je Ukrajinu koja je uverena da je postala „štit Evrope“ i još jednom se ponudila za buduću članicu Severnoatlantske alijanse, ali je i zapretila Rusiji velikim gubicima u slučaju da se usudi da je napadne.

    Razumemo Ameriku, ona žuri da pre završetka „Severnog toka 2“ isprovocira Rusiju i navede je da uđe u Donbas i Lugansk u kome živi ruski narod kako bi ga odbranila od napada ukrajinske vojske, koja takođe gomila snage na granici sa ove dve nepriznate republike. Kad bi u tome uspela, usledile bi nove sankcije Rusiji, a Angela Merkel bi teško mogla da se odbrani od američkog pritiska da zaustavi izgradnju gasovoda.

    Ne treba ni govoriti da Rusija neće nasesti na provokacije, ali će sasvim sigurno naći načina da zaštiti svoje stanovništvo, a u toj igri vrlo lako može da se ostvari Lavrovljeva prognoza.

    Stalno povećanje broja NATO vežbi i broja učesnika na ruskim granicama ne pomaže slabljenju napetosti ni u Evropi ni u svetu, a zveckanje oružjem ne može da uplaši Rusiju niti da je natera da prihvati bilo koji zahtev Zapada ako joj to ne odgovara.

    Gruzijsko iskustvo za nauk

    Naivni i neiskusni Zelenski koji veruje u bajku o američkoj pomoći, mogao bi da se priseti kako je prošla Gruzija kad ju je Amerika nahuškala na Rusiju. Amerika tada nije ispalila nijedan metak niti poslala nijednog vojnika da se bori na gruzijskoj strani. I to je logično. Nikada dve najjače nuklearne sile sveta neće međusobno zaratiti zbog treće zemlje. Bajdenova „širokogruda“ pomoć će se i u najgoroj situaciji (za Ukrajinu) svesti na humanitarnu, ili eventualno na pomoć u oružju. A na sve njihove „tomahavke“, „idžise“, i „morske štitove“ Rusija ima i odgovor. I nije slučajno što se baš u trenutku kad su u Crno more ušli NATO brodovi, tamo našlo i šest ruskih tomskih podmornica. A ovih dana je čitava ruska vojska izašla na poligone radi provere tehničkih, taktičko-specijalnih sposobnosti.

    A Krim, kome je posvećena najveća pažnja Alijanse, pretvoren je u gvozdenu pesnicu koja u slučaju NATO napada može da probije svaki NATO štit.

    I uprkos svemu tome, situacija u Donbasu i Donjecku je dramatična i mogla bi u svakom trenutku da eskalira. Svakodnevno se puca, dronovi bacaju bombe na naseljena mesta, ljudi ginu, spaljuju se kuće…

    Američko prisustvo ni najmanje ne pomaže smirivanju situacije. I šta god se dogodilo, jedno je jasno — na teritoriji Ukrajine neće ginuti američki vojnici.

    Prethodne emisije „Moj pogled na Rusiju“:

    Tema:
    Ljubinka Milinčić: Moj pogled na Rusiju (22)
    Tagovi:
    Džo Bajden, Varšavski pakt, Hladni rat, Zelenski, Amerika, NATO, Donbas, Rusija, Ukrajina, Moj pogled na Rusiju
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga