05:04 10 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    37348
    Pratite nas

    Beogradu kao investicionoj destinaciji svakako će biti potreban još jedan aerodrom, a za koliko godina bi to moglo da bude realizovano zavisi od ekonomskih projekcija. One su sigurno rađene pre nego što je u nacrt prostornog plana Srbije do 2035. godine ucrtan novi aerodrom u blizini surčinskog.

    U to ne sumnja profesor Slobodan Aćimović koji na Ekonomskom fakultetu u Beogradu predaje grupu predmeta koji se bave logistikom, saobraćajem i infrastrukturom.

    Novi aerodrom potreba Beograda jer je investiciona destinacija

    Nacrt Prostornog plana Srbije do 2035. godine koji je objavilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a od ove nedelje je na javnom uvidu, predviđa da bi Srbija trebalo da dobije dva nova međunarodna aerodroma - jedan na 10 kilometara od beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla“, a drugi na 15 kilometara od Novog Sada.

    Novi beogradski aerodrom u neposrednoj blizini auto-puta, kod Dobanovaca, na 1100 hektara bi imao tri poletno-sletne staze, dva putnička terminala, dva robna terminala, logističku i slobodnu carinsku zonu. Novosadski bi se prostirao na 300 hektara i to u neposrednoj blizini pruge pa bi predstavljao perspektivu za razvoj robnog, multimodalnog transporta, navedeno je u nacrtu dokumenta.

    Erbas A330 Er Srbije na aerodromu Nikola Tesla
    © Tanjug / DRAGAN KUJUNDZIC
    Nacrt Prostornog plana Srbije do 2035. godine predviđa dva nova međunarodna aerodroma - jedan na 10 kilometara od beogradskog Aerodroma „Nikola Tesla“, a drugi na 15 kilometara od Novog Sada.

    Aćimović kaže da mu nije poznato na bazi kojih projekcija je donet takav predlog, ali da definitivno zna da bi Beograd u perspektivi trebalo da ima još jedan aerodrom.

    Kad imate strane investitore

    „Svakako je Beograd jedna ozbiljna, pre svega, investiciona destinacija. Kada vidite procene koje se tiču rasta cene nekretnina, videćete da je Beograd ozbiljno investiciono gravitaciono jezgro i po pitanju dolaska stranih investitora, bilo da su nova ulaganja, novi logistički centri, ritejl parkovi...Beogradu je svakako potreban još jedan aerodrom. Da li je on potreban 2030. ili 2040. ili 2045. to bi verovatno znali na bazi tih istraživanja koja su, verujem, sporovedena“, kaže naš sagovornik.

    Bilo bi, kaže, nezamislivo da se nešto takvo donese a da prethodno nisu sprovedena ozbiljna ekonomska istraživanja, odnosno ozbiljne ekonomske projekcije rasta privrede i posebno rasta investicija.

    Posebna luka za niskotarifne kompanije

    Čim vi imate dolazak stranih investitora onda imate i potrebe da oni dovode svoje dobavljače, da oni tu smeštaju svoje ljude, zato mu, kaže, taj plan za Beograd deluje logično.

    „To u Beogradu znači da bi postojeći aerodrom bio za vodeće kompanije, a taj novi možda baza za niskotarifne kompanije, za lou kost, kao što imate i u drugim velikim gradovima, dva-tri aerodroma od kojih je bar jedan pre svega orijentisan za lou kost operatere“, ocena je Aćimovića.

    Za njega je, međutim, upitna izgradnja i aerodroma jugositočno od Novog Sada, s obzirom na blizinu beogradskog. Ukoliko je njegova poenta blizina brze pruge koja ide prema Buduimpešti, pa i prevoz robe onda bi tu bila neizostavna i izgradnja multimodalnih logističkih centara, kakav se na primer sada gradi u Batajnici, mišljenja je Aćimović. Taj eventualni aerodrom kod Novog Sada bi, kako smatra, mogao da bude atraktivan i za neke delove Mađarske, ali i Rumunije i na to gleda pozitivno.

    Beograd na vodi
    © Foto : / FOTO VLADA SRBIJE / SLOBODAN MILJEVIC
    Beogradu koji je postao ozbiljno investiciono gravitaciono jezgro i po pitanju dolaska stranih investitora i novih logističkih centara, svakako je potreban još jedan aerodrom.

    Mnogo koraka do realizacije

    On ipak ukazuje da će uslediti mnogo koraka pre nego što počne realizacija tih dugoročnih projekata.

    „Shvatam poruku države da je to nama strateški bitno i potrebno zato što mi Srbiju u narednim desetinama godina prepoznajemo kao izuzetno atraktivnu lokaciju. Ono što je jasno je da bi takve dugoročne strateške odluke trebalo da budu plod određenih istraživanja, pre svega istraživanja tokova robe, istraživanja tokova putnika, ozbiljnih projekcija. Jer kad god pričamo o infrastrukturi te projekcije bi trebalo da idu na 50 godina. Ako želimo da imamo opravdanost izgradnje neke infrastrukture onda bi to trebalo sigurno da ide na nekoliko desetina godina“,  objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta.

    Prema nacrtu Prostornog plana Srbije do 2035. godine, među prioritetima do 2025. je poboljšanje i proširenje postojećih kapaciteta aerodromske infrastukture na aerodromima „Nikola Tesla“, „Konstantin Veliki“ Niš, „Morava“ Kraljevo i Priština, kao i uspostavljanje aviosaobraćaja na relaciji Beograd-Priština.

    Do 2025. bi trebalo da dođe I do aktivnosti na izgradnji ostalih planiranih aerodroma i modernizaciji postojećih, kao i na definisanju načina njihovog korišćenja.

    Aerodormi i u Boru, Velikom Gradištu...
    Izgradnja memorijalnog centra u Pranjanima
    U Pranjanima kod Gornjeg Milanovca, gde je tokom Drugog svetskog rata bila napravljena improvizovana pista sa koje je u istorijskoj misiji „Halijard“ spaseno više od 500 američkih pilota, gradi se novi aerodrom.

    Prema dokumentu koji je pripremilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u planu je i proširenje i modernizacija lokacije aerodroma Čenej, takođe i izgradnja novog aerodroma Kruševac jugoistočno od grada na potezu Rosulje, jer postojeći aerodrom „Koširsko polje“ je u procesu gašenja zbog blizine grada.

    U planu je, takođe, završetak realizacije projekta aerodroma „Srebrno jezero“ u Velikom Gradištu, ali i izgradnja novog aerodroma „Bor“, koji bi trebalo da bude van zone uticaja rudnika.

    Planiran je, takođe, završetak realizacije projekta i puštanje u funkciju aerodroma „Pranjani“ Gornji Milanovac.

    U dokumentu je navedeno da će biti dodatno proverena mogućnost korišćenja postojećih vojnih aerodroma u Somboru i Sjenici u civilne svrhe.

    Tagovi:
    dugoročna strategija, izgradnja, Novi Sad, Beograd, aerodrom
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga