01:50 18 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 311
    Pratite nas

    Rast vrednosti tržišta kriptovaluta na 2.000 milijardi dolara mogao bi da bude jedan od važnih signala nesigurnim investitorima da je trgovanje tim valutama sve sigurnije i poželjnije. Države i banke koje ne odobravaju takav vid trgovine rizikuju da u budućnosti zaostanu za onima koji kriptovalute vide kao ekonomsku šansu, a tako ih vidi i – Srbija.

    Do rasta vrednosti tržišta kriptovaluta na 2.000 milijardi doveo je rast cene itirijuma, koji sada vredi čak 2.151,25 dolara. Ta valuta je od početka godine ojačala za više od 180 odsto.

    Itirijum je drugi najpopularniji novčić na svetu, odmah iza bitkoina, koji je od početka godine zabeležio rast veći od 100 odsto. Bitkoin, inače, učestvuje sa više od 50 posto u ukupnoj tržišnoj kapitalizaciji virtuelnog novca.

    Raste vrednost kriptovaluta

    Direktor onlajn kripto menjačnice „ecd.rs“ Aleksandar Matanović predočava da to nisu impresivne brojke u poređenju s onima na klasičnim berzama, ali i da rast vrednosti tržišta svakako znači da kriptovalute ulaze u tokove „glavne“ trgovine.

    „Nije to više neka avangarda, kao što je do skoro bilo. Čini mi se da polako ide ka ’mejnstrimu‘. Generalno, svaki put kad se pojavi neka zanimljiva inovacija, a pogotovo kad je u pitanju tehnologija, prvi koji to prihvate su obično ljudi koji su malo skloniji riziku, avanturisti po prirodi. Čini mi se da sada polako ulazimo u zonu ’običnih‘ ljudi, da je sve to bliže ’prosečnom‘ čoveku“, ističe Matanović za Sputnjik.

    Matanović očekuje da će tržište kriptovaluta rasti i da se percepcija ljudi promenila tako da kriptovalute više ne doživljavaju kao nešto naučno-fantastično, već kao relativno normalnu stvar, koja postoji, raste, razvija se i tu je da ostane.

    „Kriptovalute se, za sada, više doživljavaju kao investicija. Ljudi ih ne kupuju toliko da bi njima nešto plaćali, već zato što smatraju da je to dobra investicija i da će vremenom njihova vrednost porasti. Verujem da će se vremenom omasoviti i kao sredstvo plaćanja u svakodnevnom životu, što trenutno nije slučaj, barem za većinu korisnika. To je ogromna promena i mislim da će mnogo vremena morati da prođe da bi se ona desila, ali smatram da će se dogoditi“, uveren je Matanović, koji dodaje da su po njemu kriptovalute trenutno jedna od najboljih investicija.
    Kriptovaluta
    Prognoze su da će se kriptovalute vremenom postati regularno sredstvo za plaćanje

    Sve sigurnije tržište

    Tržišna kapitalizacija virtuelnih valuta se udvostručila za nešto više od dva meseca, pošto broj malih i institucionalnih investitora brzo raste. Kompanije pokazuju sve veće interesovanje za kriptovalute.

    To potvrđuje podatak da je kineski proizvođač aplikacija „Meitu“ prošlog meseca uložo 22,1 milion dolara u tu valutu i 17,9 miliona dolara u bitkoin, postavši jedna od prvih velikih kompanija koja je to učinila. Osim te firme, u bitkoin je u februaru uložila i kompanija „Tesla“ i to čitavih 1,5 milijardi dolara.

    Direktor Centra za ekonomska istraživanja Nikola Korbar kaže da je zbog „upliva“ velikih kompanija, odnosno velikih količina novca u tržište kriptovaluta ono postalo „sigurnije“ za ulaganja i da je to znak da će se u budućnosti to tržište razvijati.

    „Za svetsku trgovinu je značajno što je kretanje novca u i iz kripta daleko lakše, sigurnije, u skladu je s raznim propisima širom sveta, tako da firme sada mogu da koriste kripto bez bojazni da će biti u nekom prekršaju. Vi sada kao firma možete da primate plaćanja u kriptovalutama. Sistemi za instant konverziju su dosta razvijeni. ’Viza‘ i ’Master‘ kartice su rasprostanjene, kao i kripto menjačnice. Upotrebljivost kriptovaluta u svetu dovedena je na mnogo viši nivo. Mnogi investicioni fondovi u Americi se sada otvaraju za ulaganje u bitkoine“, predočava Korbar.

    Stav o kriptovalutama – podljeljn

    Milijarder i osnivač kompanije „Bridžvoter asošijejts“ Rej Dalio nedavno je izjavio da bi bitkoin uskoro mogao sa se suoči s velikim otporom vlada u svetu, koje žele da obuzdaju decentralizovanu valutu.

    „Svaka zemlja ceni svoj monopol nad kontrolom ponude i potražnje. Ne želi druge valute, jer stvari mogu da izmaknu kontroli. Mislim da je vrlo verovatno da bitkoin, pod određenim spletom okolnosti, zabraniti na način na koji je zlato bilo zabranjeno“, ocenio je Dalio.

    Korbar potvrđuje da vlasti širom sveta mogu da „stave šapu“ na kriptovalute izglasavanjem zakona o zabranjivanju njihove upotrebe, ali u tome ne vidi korist.

    „Jednostavno, velika je korisnička baza. S druge strane, otvaraju se druga tržišta. Afrika, Azija i Latinska Amerika, koje nisu pokrivene platnim, kartičnim sistemima, ali imaju internet i te aplikacije, mnogo lakše su se priklonili korišćenju kriptovaluta nego Evropljani, koji su navikniuti na platne kartice. Mnogima je otvorilo tržište kojem ranije nisu mogli da priđu“, pojašnjava Korbar.
    Bitkoin
    © CC0
    Kriptovalute su mnogima otvorile tržišta kojima do njihovog pojavljivanja nisu mogli da priđu

    Matanović ukazuje na to da se stav o kriptovalutama razlikuje od države do države i od banke do banke. Pojedine su otvorene ka trgovanju tim valutama i vide šansu da u toj oblasti budu lideri, dok, s druge strane, neke potpuno zabranjuju takav vid trgovine.

    „Svakako mislim da je pametno da zauzmu malo pozitivniji stav. Pričamo o jednoj vrlo inovativnoj tehnologiji, novoj vrsti novca, čije vreme dolazi. Države koje budu kasnile u prihvatanju toga i prilagođavanju tome rizikuju da budu u zaostatku u oblasti koja je bitna i koja će biti posebno važna u budućnosti. Smatram da je logično da u nekom trenutku ili sve ili većina zemalja malo popuste kada je reč o tome, jer je veliko pitanje koliko zabrana može biti efikasna u situaciji kada ne postoji način da se efikasno nadzire baš svaka transakcija koja se dešava“, mišljenja je Matanović.

    Zakonom o digitalnoj imovini, koji će stupiti na snagu 29. juna, Srbija će postati jedna od prvih zemalja koje su zakonski regulisale oblast plaćanja kriptovalutama.

    Još neke od zemalja koje imaju pozitivan stav prema trgovanju kriptovalutama su Estonija i Slovenija. Kina ne dozvoljava takav vid trgovine iako se u toj zemlji te valute najviše „rudare“. Indija je najavila potpunu zabranu korišćenja kriptovaluta, a već sada nisu dozvoljene u pojedinim zemljama Južne Amerike.

    Kriptovalutama se trguje na kriptoberzama, specijalizovanim za trgovinu takvim valutama. Za „rudarenje“ tih valuta potreban je najmanje jedan računar s „jakim“, a samim tim i skupim komponentama i registracija na nekom od sajtova za „rudarenje“. Ostatak posla obavlja mašina.


    Saznajte: Hoće li digitalni novac postati jedina globalna valuta

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    Bitkoin, itirijum, kriptovaluta, kriptovalute
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga