01:22 07 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 2845
    Pratite nas

    Pisma koja su u Sarajevo poslali američki državni sekretar Entoni Blinken i ambasadori zemalja Kvinte ukazuju da Zapad na BiH sve više gleda drugim, realističnim očima i da lagano počinje da uvažava interese Srba i Hrvata. Tome je doprinelo i saznanje da kancelarija visokog predstavnika za BiH više nije funkcionalna, smatraju analitičari.

    Zajednički imenitelj dva pisma koja su početkom meseca stigla u Sarajevo je da političke u BiH moraju same, bez mešanja sa strane da iznađu rešenja političke krize u toj zemlji. Prvo pismo poslao je američki državni sekretar Entoni Blinken i u njemu se nedvosmisleno kaže da „Dejtona 2“, procesa koji je žarko priželjkivala bošnjačka politička elita, neće biti.

    Umesto toga, Blinken poziva na „manje izmene ustava, kako bi se izvršila reforma izbornog sistema“ u skladu sa odlukama evropskih i domaćih sudova. Ambasadori članica Kvinte (Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD), pak, pozvali su političare iz BiH da rade na napretku zemlje na evropskom putu i da se „suzdrže od optužbi i spekulacija“.

    Razbijanje bošnjačkih iluzija

    Pisma visokih zvaničnika sa Zapada jesu indikator povećanog stepena realizma, smatra Milan Sitarski iz mostarskog Instituta za društveno-politička istraživanja. Prema njegovim rečima, proces resetovanja pristupa zemalja kao što su Sjedinjene države i EU već neko vreme je u toku.

    Entoni Blinken, državni sekretar SAD
    © AP Photo / Carolyn Kaster
    Entoni Blinken, državni sekretar SAD

    Promena koja se da primetiti jeste stav da se ključne karakteristike Dejtonskog sporazuma i Ustav BiH koji je njegov deo ne mogu više ignorisati. Od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, kaže Sitarski, postojala je iluzija na Zapadu i među bošnjačkom političkom elitom da je Ustav BiH incidentni period koji će se na neki način zaobići.

    „Predugo je gajena ta iluzija. Zato ova promena čije indikatore vidimo dolazi prekasno. Puno je štetnih političkih posledica proizvela jer je 99 odsto i bošnjačkih i samoproklamovanih građanskih političkih elita funkcionisalo u poslednjih par decenija kao da zaista veruju u tu iluziju i kao da ona samo što nije postala realnost. I time su negirali karakter ustava sopstvene države, što je, naravno, neka vrsta držanja te države i svih njenih građana i naroda u permanentnom vanrednom stanju“, objašnjava Sitarski.

    Ipak, ako je promena u stavovima ključnih zapadnih igrača u bosanskohercegovačkom političkom loncu trajna i strateška, ona je pozitivna, smatra on.

    Kako saopštiti odluku političim elitama

    Sada se kao problem postavlja pitanje kako bošnjačkim i građanskim političkim elitama i njihovim biračkim telima preneti informaciju o zaokretu.

    „Inercija je bitan faktor, mnogi će biti razočarani, moguće su i neke radikalne reakcije. Ali to je sada na diplomatama, na međunarodnim predstavnicima i na političkim elitama samih Bošnjaka i onih koji sebe prepoznaju kao građane da se usklade sa novonastalom situacijom“, kaže Sitarski.
    Lider SDA Bakir Izetbegović (desno) sa predstavnikom Bošnjaka u Predsedništvu BiH Šefikom Džaferovićem.
    © AP Photo / Amel Emric
    Lider SDA Bakir Izetbegović (desno) sa predstavnikom Bošnjaka u Predsedništvu BiH Šefikom Džaferovićem.

    Prema rečima Milana Sitarskog, trebalo bi da se što pre pristupi primeni svih odluka sudova, kako domaćih, tako međunarodnih koje se tiču izmena izbornih zakona u Federaciji BiH. Međutim, naš sagovornik izražava bojazan da će deo političkih elita, vođenih svojim političkim interesima, propustiti šansu da primeni ove odluke.

    Odgovor na disfunkcionalnost OHR

    Stav profesora Fakulteta političkih nauka iz Banja Luke Miloša Šolaje, koji, kako kaže zastupa od zaključenja Dejtonskog sporazuma je da međunarodna zajednica treba da igra isključivo savetodavnu ulogu u BiH. Sve drugo treba da predstavlja proces sazrevanja BiH u svakom smislu. Bonska ovlašćenja zamrzla su demokratske i razvojne procese.

    Iz pisama se vidi da je to tačno, naglašava Šolaja. kao što se vidi i da niko iz međunarodne zajednice nema nameru da rešava bosanskohercegovačke probleme na način na koji to zamišljaju Bošnjaci – stvaranjem unitarne i centralizovane BiH.

    Valentin Incko visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu.
    © AFP 2021 / ELVIS BARUKCIC
    Valentin Incko visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu.

    Građani BiH bi, prema Šolajinom mišljenju, trebalo da sami reše svoje unutrašnje probleme uspostavljanjem ustavne strukture koja bi bila izraz usaglašene volje bosanskohercegovačkih naroda.

    „To je ono na šta je ukazao Entoni Blinken u svom pismu. To se mne odnosi ni na kakav „Dejton 2“ i ni na kakvo usaglašavanje između velikih sila. Suština pisma je da se to mora uraditi samo od sebe i da taj proces mora da počne jer se već dosta zakasnilo“, ističe Šolaja.

    Zapadne zemlje, prema Šolajinom mišljenju, žele da se u BiH uradi ono što Republika Srpska i Hrvati u BiH smatraju da treba da se uradi.

    „Radi se o saglasnosti između tih interesa i daljih procesa, čemu je jako mnogo doprinela činjenica da će, verovatno, imenovanje novog visokog predstavnika biti blokirano i da se moraju tražiti nove forme odnosa i političkog pristupa međunarodne zajednice prema BiH. Očigledno je da to više ne može da funkcioniše ovako. Tome je doprineo i stav Rusije da ona želi da se ukine kancelarija visokog predstavnika, što je njen stav poslednjih petnaestak godina“, kaže Šolaja.

    Kancelarija visokog predstavnika postala je, prema Šolajinim rečima, disfunkcionalna. Ona može samo da preti, dok je sprovođenje njenih odluka upitno. Zbog toga se mora iznaći novo rešenje, a ono je da se odnosi između tri naroda i dva entiteta vrati u unutrašnjopolitičke okvire, bez neposrednog i direktivnog mešanja međunarodne zajednice.

    Tagovi:
    Kvinta, Entoni Blinken, pismo, Sarajevo, BiH
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga