08:19 13 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    11123
    Pratite nas

    Iako pojedini stručnjaci za međunarodnu politiku prognoziraju da će Grčka promeniti svoj stav i priznati tzv. Kosovo, za sada nema nikakvih naznaka da će se tako nešto dogoditi. Na Grčku se, za sada, ne vrše spoljnopolitički pritisci koji je na taj potez primoravaju, a čak i da ih ima, u njegovom sprovođenju barijera je i – Kipar.

    Stručnjaci za međunarodnu politiku Dejvid Filips i Danijel Server očekuju da će Grčka, jedna od pet članica EU koje ne priznaju nezavisnost tzv. Kosova, najverovatnije promeniti svoj stav i priznati lažnu državu. Oni se slažu da treba sačekati kraj dijaloga između Beograda i Prištine kako bi se video stav zemalja EU po pitanju Kosova.

    Server smatra da su šanse da države koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova promene svoj stav male, ali podseća da je Grčka u „Agendi 2014“ predložila produbljivanje evroatlantskih integracija svih zemalja Zapadnog Balkana.

    Grčka neće priznati tzv. Kosovo

    Dopisnik grčke televizije ERT Nikos Pelpas za Sputnjik kaže da za sada ne postoje najave ni naznake da će Grčka promeniti svoj stav o Kosovu, naročito jer se u spoljnoj politici nije dogodilo ništa što bi Grčku primoralo na takav potez kako bi dobila naklonost nekih zapadnih zemalja.

    „S druge strane, radi se o principijelnom stavu, jer priznanje Kosova znači prihvatanje principa da teritorija neke zemlje može jednostavno da se odvoji i proglasi svoju nezavisnost. To je, pre svega, u suprotnosti sa stavom kiparskih Grka i same Grčke i to bi značilo prihvatanje otcepljenja dela Kipra, koji je okupiran“, ističe Pelpas.

    © CC0 / Pixabay
    Priznavanje tzv. Kosova od strane Grčke bilo bi kontradiktorno stavu te zemlje o Kipru

    On smatra da će Grčka zauzeti konačan stav o Kosovu nakon završetka pregovora Beograda i Prištine u okviru EU.

    Filipsove i Serverove izjave Pelpas tumači kao pritisak na Srbiju, koji bi trebalo da joj nagovesti da u pregovorima bude „konstruktivnija“ ili popustljivija, i dodaje da one mogu da budu vezane za nedavnu posetu grčkog ministra spoljnih poslova Beogradu, koji je tom prilikom rekao da je Grčka spremna da posreduje u kosovskom pitanju, ako Srbija to od nje bude tražila.

    „Možda su protumačili to tako, jer da bi neko bio posrednik, mora da ima isti stav i prema Kosovu i prema Srbiji. Verovatno je to pogrešno protumačeno. Ne verujem da će se stav Grčke, za sada, promeniti“, ubeđen je Pelpas.

    Hoće li biti pritisaka na Grčku

    Na pitanje da li su Filipsove i Serverove izjave signal da bi Grčka mogla da bude izložena spoljnopolitičkim pritiscima, Pelpas odgovara:

    „Ranije, kada je Grčka imala važna pitanja oko Severne Makedonije, nije bilo pritisaka da se s Albancima postigne dogovor kako bi na neki način dobili bolji ugovor sa Severnom Makedonijom oko rešenja tog pitanja. Ne znam zašto bi ih bilo sada. Ne postoji takvo pitanje otvoreno od strane Grčke, kojim bi tražila da dobije naklonost nekih zemalja, kako bi rešila pojedina spoljnopolitička pitanja“, napominje Pelpas.

    Zemlje članice EU koje nisu proznale tzv. Kosovo su Kipar, Grčka Rumunija, Slovačka i Španija.


    Saznajte: Šta je lažno Kosovo izgubilo kada je dobilo priznanje Izraela

    Pročitajte još:

    Tagovi:
    EU, dijalog, Grčka, Kosovo i Metohija, Kosovo
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga