04:32 07 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    0 611
    Pratite nas

    Mi danas posle šest decenije i dalje nismo svesni u kojoj meri je, pogotovo na dugi rok, značajan Gagarinov  let u svemir - čin kojim je  civilizacija prvi put iskoračila izvan svoje planete. Ljudima je ne samo otvorio vrata nepoznatog sveta već ulio veru u sopstvene mogućnosti.

    Tačno šezdeset godina od Gagarinovog leta u svemir, to za Sputnjik kaže fizičar Slobodan Bubnjević sa Instituta za fiziku u Beogradu.

    Gagarin se ovih dana po drugi put našao u svemiru. Prvi put je to učinio kao prvi čovek u kosmosu 12. aprila 1961. godine kada je u letelici „Vostok 1“ napravio krug oko Zemlje, a sada je u njegovu čast sa istog kosmodroma Bajkonur u kosmos otišla letelica nazvana njegovim imenom. Na Međunarodnu svemirsku stanicu Mir pristaće sa tri astronauta, dva Rusa i Amerikancem.

    Još nismo svesni značaja Gagarinovog revolucionarnog podviga

    Bubnjević kaže da će bez svake sumnje Jurij Gagarin ostati jedna od najznačajnijih ličnosti ne samo svog vermena, nego u istoriji ljudskog roda. Taj događaj je, kako smatra, značajan pre svega iz perspektive budućnosti. Izvesno je i to možemo da očekujemo, samo ne možemo da predvidimo kada će početi kolonizacija Sunčevog sistema, mišljenje je našeg sagovornika.

    On slikovito objašnjava da to danas nije shvaćeno u punoj meri - kao kada stojite ispod brda pa ne vidite sam vrh, ali kada se odmaknete vidite koliko je on zapravo veliki.

    Na prijemu u Londonu organizovanom u čast Jurija Gagarina prisustvovao i bivši britanski premijer Harold Makmilan
    © AP Photo / Bob Dear
    Na prijemu u Londonu organizovanom u čast Jurija Gagarina prisustvovao i bivši britanski premijer Harold Makmilan

    Ruski kosmonaut je tada pokazao za šta je čovek sve sposoban. Otvorio je put ka nepoznatom svetu za ljude i doneo veru u njihove spostvene mogućnosti i podstakao ih na nove korake, kako je to ocenio šef sovjteksog svemirskog programa, Sergej Koroljov.

    Bubnjević ukazuje na hladnoratovske okolnosti u kojima se desio Gagarinov let, kada je postojala trka u svemiru koja je motivisala dve velike sile, Sovjetski savez i SAD, da investiraju velika sredstva u istraživanje.

    „Kada je Sovjetski savez postigao dva zaista impresivna cilja - lansiranje Sputnjika i Gagarinov let u svemir, a potom i ostale rezultate tokom šezdesetih godina prošlog veka, to su bila velika iznenađenja za ceo svet, ali su za SAD bila možda i najveća. Oni su prvi koji su reagovali politički na te rezultate i teško je shvatljivo koliki je udeo u federalnom budžetu SAD činio Apolo program“, kaže ovaj fizičar.

    Ideja progresa, uprkos Hladnom ratu

    On smatra nezamislivim da jedna nacija ikada više toliki deo svog budžeta odvaja za jedan svemirski program koliko je to šezdesetih godina radila Amerika zato što se osećala poniženom u toj hladnoratovskoj borbi koja se odvijala u svemiru. Možda bi, kako dodaje, tako nešto bilo moguće samo kada bismo ovde na planeti Zemlji bili ugroženi pa bismo morali da smislimo način kako da se evakuišemo.

    Bubnjević, međutim, ističe da su i u hladnoratovskoj trci u svemiru i sovjetski program, a kasnije i američki Apolo program sadržali ideju o čovečanstvu kao jedinstvenoj zajednici, a ideja progresa je bila živa i prisutna.

    © Sputnik / Aleksander Mokletsov
    Jurij Gagarin u kabini Vastoka 1 pred poletanje.

    Za proteklih šest decenija je napravljen veliki napredak. Naš sagovornik podseća na vreme u kome je došlo do prvog leta čoveka u kosmos.

    „Kada se Gagarin posle 108 minuta provedenih u orbiti spuštao na Zemlju na oko 7.000 metara katapultirao se padobranom. Bez ikakve pompe, to nije bio PR događaj, kao što su danas svemirske misije. Sleteo je u neko polje gde su seljaci s vilama nasrnuli na njega misleći da je strani  pilot, a on im je rekao: Ja sam Sovjet, dolazim iz svemira, da li možda znate gde ima telefon da se javim u Moskvu“. 

    U međuvremenu, astronomija i uopšte nauka o svemiru značajno je napredovala, a današnje letelice u odnosu na Vastok 1 koji je nosio Gagarina tehnološki i tehnički su neuporedivo moćnije.

    Najbliža budućnost je ljudska posada na Marsu

    „Mi danas možemo da dosegnemo i takve ciljeve kao što su slanje sondi na udaljene komete, razna tela u Sunčevom sistemu. Sunčev sistem je u dobroj meri istražen. S druge strane vidimo uzastopni niz pokušaja spuštanja robotizovanih sondi na Mars, što  po svemu sudeći vodi ka cilju koji ćemo gledati za deceniju ili dve, a to je da se pošalje ljudska posada na Mars. To je najverovatnije najbliža budućnost u pogledu svemirskih istraživanja, što uključuje i poduhvat ponovnog odlaska na Mesec koji je nužan da bi se misija na Mars ostvarila“, objašnjava ovaj fizičar.

    Maketa svemirskog broda Vostok
    © Sputnik / Musa Selimhanov
    Maketa svemirskog broda Vastok koji je tačno pre šest decenija poneo Gagarina u svemir, prvog čoveka koji je učinio taj istorijski poduhvat.

    On napominje da se nikako ne smeju zaboraviti uspesi koji su ostvareni gradnjom i održavanjem Međunarodne svemirske stanice gde Ruska Federacija i SAD već dosta dug period intenzivno sarađuju na svemirskom programu, što je, kaže, jako lep završetak velike trke koja je postojala na početku svemirske ere. I druge zemlje su se tome takođe priključile, Evropa i Japan. Podseća da se poslednjih godina na horizontu pojavljuje i novi igrač, NR Kina koja je postigla značajne rezultate, da je osim slanja prvog Kineza u svemir, uspela da spusti sondu na Mesec.

    Bez nauke ljudi su bez zaštite

    „Ono što je meni zanimljivo jeste da uporedo sa razvojem svemirskih istraživanja mi vidimo da su ljudi počeli pomalo da gube veru da ta vrsta naučnog napretka može da bude korisna. A iz svakodnevne prakse znamo da bez nauke i ovakvih pionirskih podviga kakav je bio i Gagarinov, mi ne bismo mogli da vodimo ovakav život kakav vodimo i pandemija koja je u toku najbolje pokazuje da bi bez nauke ljudi ostali potpuno bez zaštite“, ističe Bubnjević.

    To su, kako smatra, poruke koje, nažalost, ipak ne uspevamo da izvučemo. Na duge staze investicije u svemirski program su jedino pravo rešenje. Ako tu ne idemo napred onda nema osvajanja novih znanja fundametalnih nauka uključujući i one o svemiru koja definitivno doprinose kvalitetu života. Šest decenija od Gagarinovog leta niko ne mora da traži najbliže mesto koje ima telefon, slikovito objašnjava Bubnjević.

    Borba za egzistenciju nauke

    Budžeti za nauku kontinuirano padaju i gotovo se, kako kaže, došlo u situaciju da se mora boriti za egzistenciju nauke.

    On podseća na čuveni skeč kada Jurij Gagarin zove Zemljane i pita ih da li su kolonizovali Jupiter i Mars i kada dobije negativan odgovor začuđeno pita kako je to moguće. Čoveku koji je pre 60 godina uspeo da napravi krug oko naše planete nemoguće je da zamisli da danas ima blizu 20 odsto ljudi na svetu koji veruju da je Zemlja ravna ploča.

    Mislim da bi Gagarin, ali i drugi kosmonauti bili vrlo zabrinuti da se danas nađu među nama. Možda je i ovo prilika da se na dan kada slavimo Gagarina i prvi čovekov let u svemir prisetimo šta su oni kao pojedinci učinili. To su zaista uzori za celo čovečanstvo, zaključio je Bubnjević.

    Tagovi:
    značaj, Jurij Gagarin, let, svemir
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga