00:37 12 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    32045
    Pratite nas

    Nastup Janga Đečija, šefa kancelarije za spoljne poslove CK Komunističke partije Kine, tokom razgovora sa delegacijom SAD na Aljasci, vinuo je ovog diplomatu do statusa nacionalnog heroja. Đeči, koji je među strancima važio za blagog, uljudnog i bezličnog diplomatu, pokazao je zašto mu je porodica Džordža Buša starijeg svojevremeno dala nadimak „Tigar“.

    Šesnaest minuta govora koji je Đeči održao tokom sastanka dve visokorangirane delegacije u Enkoridžu, odgovorivši na optužbe američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, postali su veoma popularni u Kini, gde se slave kao „direktno ukazivanje na licemerje Amerike“, piše u autorskom tekstu za RT Tom Faudi, britanski politički analitičar, stručnjak za Istočnu Aziju.

    On navodi da mnogi u Kini Đečijev govor porede sa čuvenom deklaracijom Mao Cedunga iz 1949. „Kineski narod mora da ustane“, dodajući da su Đečijeve reči putokaz kineskog izazova američkoj dominaciji.

    Konferencija u Enkoridžu bila je prvi susret na visokom nivou delegacija dve države otkako je Džo Bajden preuzeo predsedničku funkciju u SAD. Njegov državni sekretar otvorio je konferenciju optužujući Kinu da „podriva svetski poredak i globalnu stabilnost“, „krši ljudska prava“, primenjuje ekonomsku prinudu i slično.

    Đeči je uzvratio da „Amerika ne može da govori Kini sa pozicija sile“. Dodao je i da „Sjedinjene Države koriste vojnu silu i finansijsku hegemoniju da bi nametale svoja pravila i gušile druge zemlje“, da zloupotrebljavaju pojam nacionalne bezbednosti, te da SAD imaju problema sa kršenjima prava svojih građana, dok ukazuju na navodno kršenje ljudskih prava u Kini.

    Kineska delegacija tokom sastanka sa SAD na Aljasci
    © AP Photo / Frederic J. Brown
    Kineska delegacija predvođena Jangom Đečijem tokom razgovora na Aljasci

    Britanski analitičar navodi da je ovako oštar stav kineskog diplomate posebno iznenađujući jer uz njega ide dugogodišnja reputacija blagog diplomate izraženih manira koji poznaje Zapad veoma dobro.

    Đeči je studirao u Velikoj Britaniji na Bat univerzitetu i Londonskoj školi ekonomije sedamdesetih, a većinu diplomatske karijere proveo je u SAD. Tamo je postao blizak i sa porodicom Džordža Buša starijeg, kome je bio domaćin i prevodilac tokom posete Tibetu i koja mu je dala nadimak Tigar, po znaku u kineskom horoskopu u kom je rođen, navodi britanski analitičar.

    „Čak je i „Los Anđeles tajms“ 2000. godine pisao daje čovek koga zovu Tigar bio tajna veza Bušove administracije i kineskog vođstva u prethodne dve decenije“, piše Faudi.

    Međutim, Đečijev govor na Aljasci za mnoge je bio prikaz novog pristupa Kine prema Americi, daleko od onog koji je do tada bio obeležen suzdržanošću.

    ​„Nije čudno da su Đečijeve reči postale široko popularne u Kini i donele mu status nacionalnog heroja. Naravno da ta promena tona ne pripada samo njemu kao pojedincu, već je deo šireg trenda u kom su kineske diplomate postale glasnije u odgovorima Americi, zbog čega su dobili nadimak „Vukovi ratnici“ po popularnom kineskom filmu“, navodi Faudi.

    Objašnjava da takav pristup nije namerno provokativan, već je više reakcija.

    „Suprotno javnom mišljenju ili medijskom senzacionalizmu da je to pokušaj da se izmeni svetski poredak ili „pokaže Americi ko je gazda“, zapravo se radi o tome da moćna i samopouzdana Kina želi da bude na ravnoj nozi sa SAD. Da pokaže Vašingtonu kako neće više trpeti zlostavljanje, a svetu da se Peking ne boji da pokaže brojne američke nedostatke“, navodi britanski stručnjak za Daleki Istok.

    „Glasna kineska diplomatija, spremna da se konfrontira, često je pogrešno viđena kao produkt autoritarizma ili pokušaja da se ućutkaju kritičari te države. To je netačan i obmanjujući diskurs Zapadnih medija koji žele da prikažu Kinu kao previše agresivnu. Pravilno razumevanje ovog pitanja nije u moći, već u istorijskim i društvenim odnosima dve države. To je reakcija na shvatanje u državama Zapada da su superiorne u odnosu na Kinu. Na Zapadu veruju da imaju božansko pravo da šire svoje vrednosti i ideologiju u Kini i da je „civilizuju“ i „promene“ u skladu sa svojom vizijom, zapravo želeći da eksploatišu njeno tržište“, piše britanski analitičar i podseća na niz takvih istorijskih primera, ali i primera iz sadašnjosti, kao što su optužbe za pandemiju kovida-19, uvođenje sankcija kineskim tehnološkim kompanijama ili upotreba navodne borbe za ljudska prava u delovima Kine zarad geopolitičkih interesa.

    „Nije slučajan oštar zaokret u kineskom javnom mnenju protiv SAD. Neprestana retorička kritika na račun Pekinga dovela je do popularnosti onih koji se suprotstavljaju takvom pristupu Vašingtona. Nastup Janga Đečija na Aljasci, funkcionera koji je blizak predsedniku Si Đinpingu, demonstrirao je novo samopouzdanje Kine u odnosima sa Amerikom i da Peking neće dozvoliti da bude svrstan u zemlje za koje Zapad „zna šta je najbolje za njih“, te da je spreman da ospori monopolistički diskurs koji je Zapad do sada držao. Kina je spremna da osramoti Ameriku zbog njihovog stanja ljudskih prava i prikaže licemerje SAD na svetskom nivou“, navodi britanski analitičar.

    Pročitajte još:

     

    Tagovi:
    diplomatija, SAD, Kina
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga