03:47 15 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    Piše
    57296
    Pratite nas

    Preporuka pomoćnika ruskog predsednika Jurija Ušakova američkom ambasadoru u Rusiji Džonu Salivenu da otputuje u Ameriku na „ozbiljne konsultacije“ može se tumačiti kao znak da Rusija smatra da su SAD prešle sve granice razumnog ponašanja.

    Po Bečkoj konvenciji iz 1961. godine nije predviđeno proterivanje stranog ambasadora. On može biti objavljen personom non grata, ali to je po pravilu izazvano njegovim ličnim delovanjem, a ne međusobnim odnosima dve zemlje.

    Potezi poput Ušakovljeve preporuke Salivenu su krajnje neuobičajeni u diplomatskoj praksi, objašnjava nekadašnji diplomata i predsednik Srpskog spoljnopolitičkog kruga Milisav Paić.

    Ukor pred isključenje prilika da SAD preispitaju svoje stavove prema Rusiji

    Sama činjenica da su takvi potezi neuobičajeni daje, prema rečima našeg sagovornika, još snažniju poruku drugoj strani da je strpljenje Moskve došlo do određenih granica preko kojih ona više neće da trpi takvo ponašanje.

    „Očigledno je da ruska strana procenjuje da su Sjedinjene države, odnosno predsednik Bajden i njegova administracija, prekoračili nivo diplomatske korektnosti, koji je počeo Bajdenovim neprimerenim izjavama o predsedniku Putinu, a nastavili se pretnjama da će Rusija platiti ukoliko nešto učini Ukrajini i najnovijim sankcijama, proterivanjem deset ruskih diplomata i blokiranje ruskih firmi u SAD“, kaže on.

    Amerika je diplomatski i politički krenula u politiku konfrontacije prema Rusiji, pri čemu pokušava da se ponaša kao stariji i jači partner u odnosima, dodaje Paić.

    „Pretpostavljam da je ruska strana procenila da u ovakvoj situaciji nema izgleda, niti mogućnosti da se vodi ozbiljan dijalog sa SAD od obostranog interesa. Mislim da je ova odluka svakako dobro promišljena i da Americi daje predstavu da su odnosi došli do crvene tačke preko koje nema mogućnosti da se stvari vrate nazad“, konstatuje naš sagovornik.

    Preporuka Salivenu da se vrati u svoju zemlju na duže konsultacije može, prema Paićevom mišljenju, da posluži Vašingtonu da preispita svoju politiku prema Rusiji, kao i da ohladi usijane glave, kako u američkoj prestonici, tako i u Briselu.

    „Mislim da Sjedinjenim državama, bez obzira na svu ratnu retoriku, ne odgovara da u ovom momentu dođe do ozbiljnije eskalacije na liniji rusko-zapadnih odnosa. Smatram da će doći do preispitivanja u američkoj i zapadnoj politici uopšte jer sve što se događalo poslednjih meseci je jedan  kurs koji ne daje nade da bi došlo do skorog popuštanja u odnosima. Zbog toga verujem da bi moglo da dođe do taktičkog pomeranja i promena u odnosima SAD i NATO u smislu davanja pomirljivijih izjava i deklarativne spremnosti za dijalog o ključnim temama od interesa za međunarodni mir i bezbednost“, kaže Paić. 

    Odnosi na nivou ispod hladnoratovskih

    Ušakovljeva preporuka pokazuje do koje su se mere srozali rusko-američki odnosi – na nivo na kome nisu bili ni u jednom trenutku Hladnog rata, koji i dalje važi za vreme najviše zategnutih odnosa kakve velike sile mogu imati među sobom.

    Proterivanje diplomata bilo je česta praksa u vreme Hladnog rata, ali nikada ambasadora, pogotovo sovjetskog iz Vašingtona ili američkog iz Moskve, jer ambasadori su igrali ključnu ulogu u dijalogu između supersila – bili su svojevrsni oficiri za vezu i imali su direktne kontakte sa najvišim zvaničnicima.

    Tako je, na primer, Anatolij Dobrinjin, koji je obavljao funkciju sovjetskog ambasadora u Vašingtonu između 1962. i 1982. imao rezervisano stalno parking mesto ispred zgrade Stejt departmenta, a sa Henrijem Kisindžerom, savetnikom za nacionalnu bezbednost američkog predsednika Ričarda Niksona i potonjim državnim sekretarom, održavao konstantne i prijateljske odnose.

    Slično je bilo i na američkoj strani – američki ambasadori u Moskvi bili su ljudi koji su uživali ugled i bili duboko ukorenjeni u američki politički život, poput Averela Harimana, Džordža Kenana ili Levelina Tompsona.

    Svima njima, pored toga da prenose poruke svojih vlada, dužnost je bila da odnose među supersilama održavaju na nivou dovoljno visokom da ne dođe do eskalacije koja bi svet mogla da odvede u nepovratan sukob. Zbog toga su imali posebnu ulogu i položaj.

    Sadašnje američko ponašanje koje je izazvalo administraciju ruskog predsednika da preporuči američkom ambasadoru da na pusti Moskvu i ode na konsultacije, međutim, uzrokovano je kako unutrašnjim, tako i spoljnopolitičkim izazovima Amerike, kaže Paić.

    Sa jedne strane, SAD se suočavaju sa unutrašnjim problemima, a sa druge moraju da disciplinuju svoje evropske saveznike, pre svega Nemačku, ali i Francusku – a jedini način disciplinovanja saveznika jeste zaoštravanje političkih odnosa sa glavim rivalima SAD, Rusijom i Kinom, dodaje on.

    „SAD pokušavaju da dokažu da su i dalje neprikosnovena svetska sila, a preporuka za povlačenje američkog ambasadora je poruka Vašingtonu da nema budućnosti rusko-američkih odnosa bez uvažavanja ravnopravnosti. Mislim da je ovo poruka Sjedinjenim državama da nisu vrhovni sudija u međunarodnim odnosima i da ne mogu da se ponašaju kao vrhovni autoritet u svetu, da je svet multipolaran i da se međunarodni problemi ne mogu rešavati bez najšire međunarodne saradnje uvažavanja interesa svih“, zaključuje Paić. 

    Ušakovljeva preporuka Salivenu izrečena je u okviru kontramera koje je Rusija preduzela kao odgovor na nove američke sankcije. Rusija je kao odgovor na sankcije, zabranila ulazak u zemlju najvišim američkim sadašnjim i bivšim šefovima bezbednosnih službi, a najavila je i proterivanje deset američkih i trojice poljskih diplomata.

     

     

    Tagovi:
    ambasador, Ušakov, preporuka, SAD, Rusija
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga