04:50 10 Maj 2021
Slušajte Sputnik
    Analize i mišljenja
    Preuzmite kraći link
    0 1437
    Pratite nas

    Međustranački dijalog o unapređenju izbornih uslova, onako kako je predstavljen, neće doneti ništa novo jer pravila po kojima se odvija izborni proces nisu sporna. Ono što je sporno je pridržavaju li se akteri tih pravila, a to ni jedan dijalog ne može da razreši.

    Ovako sociolog Vladimir Vuletić komentariše početak onlajn konsultacija o izbornim uslovima u Srbiji. Svoj stav o dijalogu Vuletić zasniva na činjenici da Srbija u višestranačje nije ušla skoro, već pre tridesetak godina. Zbog toga je, kako kaže, dijalog „izmišljanje tople vode“.

    „Pravila su manje-više jasna, zna se šta se očekuje i kako treba da se ponašaju institucije. Ne znam šta bi mogao da bude ishod dijaloga, osim nečega što već postoji u ustavu i zakonima“, kaže on.

    Međustranački dijalog zavisi od očekivanja strana

    Evroparlamentarci koji posreduju u dijalogu (šef posredničkog tima je Vladimir Bilčik, a u njemu su i Tanja Fajon i Eduard Kukan) prvo bi trebalo da razgovaraju sa predstavnicima političkih stranaka zastupljenim u srpskom parlamentu, počevši od najzastupljenijih stranaka,  a potom i sa strankama koje su bojkotovale parlamentarne izbore.

    Istovremeno, šef srpskog parlamenta Ivica Dačić, najavio je da će početi da zakazuje konsultacije i sa strankama koje ne žele posredovanje EU, kao što su SRS, DSS, Dosta je bilo i Srpski patriotski savez. Evroparlamentarci obavestiće Dačića o rezultatima razgovora do 7. maja, a dijalog neće početi pre juna, rekao je predsednik srpske Narodne skupštine.

    Toliko koraka koji bi trebalo da prethode otpočinjanju dijaloga dovodi u sumnju reči Tanje Fajon, prema kojima bi dijalog trebalo okončati „mnogo pre predstojećih izbora“.

    Kada će dijalog biti okončan, prema Vuletićevim rečima, zavisi od toga šta se od njega očekuje, kao i od toga koliko su strane koje učestvuju u dijalogu spremne da postignu dogovor.

    „Ukoliko su strane spremne da postignu dogovor i ukoliko postoji dobar temelj i osnov za postizanje dogovora, onda nije kasno. Ali, ako stranama dijalog služi za neke druge svrhe, onda je kasno kad god da je počeo. U tom smislu, to sve zavisi od konteksta i od toga šta se dijalogom želi postići“, napominje on.

    Ono što stvara probleme je nesrazmernost snaga pregovaračkih strana, dodaje Vuletić – jako je teško voditi dijalog ako na je na jednoj strani politička snaga sa preko pedeset odsto podrške javnosti, a na drugoj se nalaze vanparlamentarne stranke čiji je prelazak cenzusa upitan, pogotovo ako obe strane očekuju da budu tretirane kao ravnopravne.

    Važno je obezbediti legitimitet izbora

    Novinar i programski direktor Demostata Zoran Panović zalaže se, kako kaže, da međustranački dijalog preraste u neku vrstu stalne konferencije, a o tome da li je kasno ili ne za otpočinjanje dijaloga u ovom trenutku smatra da se radi o psihološkoj igri, jer datum parlamentarnih izbora ne znamo. Znamo samo da će lokalni i predsednički izbori biti održani 2022.

    „Dijalog od toga i zavisi, da li se projektuje za parlamentarne izbore i kada će oni biti“, kaže on i dodaje smatra da oko predsedničkih izbora ne bi trebalo da se vodi neki poseban dijalog.

    „To je za i protiv Vučića i mislim da je jedino što bi opozicija mogla da uradi jeste da TV duel bude pred prvi krug, kao u Hrvatskoj. U Hrvatskoj je svih 12 kandidata stajalo zajedno. U srpskom formatu, to bi značilo da bi Vučić morao da stoji i sa nekim ozbiljnim opozicionim kandidatom, sa nekim svojim „električnim zečevima, koje bi ubacio, ali, verovatno i sa nekim bizarnim kandidatima, kaže Panović.

    Dijalog će, prema rečima našeg sagovornika, imati smisla jedino ako u njemu učestvuju partije koje su bojkotovale prošle parlamentarne izbore, jer partije koje su učestvovale na prošlim izborima su učešćem pokazale da im izborni uslovi odgovaraju.

    „Ali, naravno, i te partije žele da se promovišu jer dijalog je idealno mesto za to“, naglašava on.

    Dijalog bi, prema Panovićevom mišljenju, trebalo da obezbedi legitimnost izborima i zbog toga je važno da uspe. I prošli izbori bili su legalni, ali na sledeće bi trebalo da izađe što više opozicionih partija.

    „Ako, na primer Vuk Jeremić izađe, a Đilas ne izađe, to su uspeli izbori. Uspeli su čak i ako Đilas i Jeremić bojkotuju, a Boško Obradović izađe. Što više njih izađe, izbori će biti legitimniji“, zaključuje Panović.

    Tagovi:
    EU, Srbija, dijalog, izbori
    Standardi zajedniceDiskusija
    Komentariši preko Sputnik nalogaKomentariši preko Facebook naloga